09:31 19 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    511246
    Pratite nas

    Nameću nam da budemo Bosanci, sankcionišu nas ako se izjasnimo kao Srbi, zabranjuju ćirilicu u Hrvatskoj, a veru u Crnoj Gori pod odlazećim režimom... S nebrojeno problema se suočava srpska dijaspora u regionu. Iako Srbija ispunjava evropske standarde prema svim manjinama, Srbi su često zadnja rupa na svirali ili potpuno zanemareni.

    U nekim zemljama smo druga najveća etnička zajednica, ali to ne znači da uživamo ista prava, čak ni slična, kao i državljani te zemlje ili druge nacionalne manjine, jer nam taj status nije priznat ili nije dobro uređen zakonom.

    Mapa srpske dijaspore iz 2016. godine
    Mapa srpske dijaspore iz 2016. godine

    Prava Srba – zadnja rupa na svirali

    Nedavno je predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Luka Marković osudio inicijativu društva „Bosanski akademici“ kojom bi Bosanci u Austriji postali nacionalna manjina, a koju je podržala partija Socijalna Austrija budućnosti, ističući da bi taj status trebalo da dobiju Turci i bivši Jugosloveni.

    Srpsku zajednicu niko nije ni pitao da se izjasni o tome, iako je u toj zemlji nakon austrijske, najbrojnija, sa oko 300 hiljada ljudi, od kojih pola ima austrijski, a druga polovina srpski pasoš.

    „Problem je u tome što neko hoće da se deklariše kao nacionalna manjina, a nas broji sa sobom u tu statistiku. Na osnovu nas dobijaju na masovnosti i onda traže prava. Time što nas prekrštavaju u neka nova imena, kao “bivši Jugosloveni ili Bosanci”, hoće da ispune ono što žele“, istakao je Marković za Sputnjik.

    Srbi u Austriji

    Ali, za razliku od zemalja bivše SFRJ, Srbi, iako u Austriji nisu nacionalna manjina, uživaju sva prava kao Austrijanci. Tako da naš sagovornik smatra da im poseban status i ne treba. Jedino što bi u ovom trenutku tražili je da se srpski jezik uvrsti u škole, a ako status manjine u međuvremenu postane potreban, Marković kaže da će ga tražiti sami.

    „Jedina manjina koja je priznata u Austriji su Romi. Oni su priznati zbog svega što je bilo u Drugom svetskom ratu, pružena im je ruka zbog zlodela koja je njihov narod pretrpeo“, predočava Marković i dodaje da manjine u Austriji nemaju svoje predstavnike u parlamentu, kao što je to slučaj u Srbiji.

    S druge strane, član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić smatra da je za Srbe u toj zemlji bolje da budu prepoznati kao nacionalna manjina, jer bi onda ta država bila u obavezi da njihove aktivnosti finansira redovno, umesto da za sredstva konkurišu.

    Najgori status u Albaniji

    Čotrić se osvrće i na situaciju u Albaniji, za koju kaže da je jedna od zemalja u kojoj nacionalne manjine imaju najgori status, jer ne postoji zakon koji to reguliše. To se odražava i na Srbe, kojih ima između 30 i 40 hiljada, pretežno na severu zemlje.

    U Albaniji sankcionišu Srbe koji se tako izjasne na popisu stanovništva

    Manjine u Albaniji svoje maternje jezike ne mogu da upotrebljavaju službeno ni pred državnim organima. Prava na informisanje i školovanje na maternjem jeziku su uskraćena, kao i ona koja manjinama pripadaju po evropskim i međunarodnim poveljama, počev od mogućnosti da se na popisima stanovništva tako izjašnjavaju.

    „Svi oni su prilikom rođenja upisani kao Albanci. Ako se na popisu izjasne drugačije, plaćaju velike novčane kazne. Imena su albanizovana, kako srpska, tako i drugih zajednica“, navodi Čotrić i dodaje da ni tamo manjine nemaju predstavnike u vlasti.

    Tri udruženja u Albaniji okupljaju Srbe i sprovode naše interese. Najznačajnije je „Morača-Rozafa“, koje uz pomoć Srbije pokušava da organizuje kurseve srpskog jezika, obnovi crkveni život, omogući deci da našu zemlju obiđu, a starijima da se u njoj leče.

    „Bez detaljno regulisanog statusa nema reči o tome da budemo poput Albanaca u centralnoj Srbiji, koji imaju pravo na nacionalni savet koji finansira Srbija, izdavanje novina i časopisa, radio i televizijske emisije i školovanje, od osnovne škole do doktorskih studija, na albanskom jeziku“, ističe Čotrić.

    Šta koči Srbe u Sloveniji

    Srbi su najbrojnija manjinska nacionalna zajednica i u Sloveniji. Prema zvaničnim podacima, u toj državi živi oko 75 hiljada Srba. Nezvanično, taj broj je mnogo veći, pa se pretpostavlja da nas ima oko 150 hiljada.

    Prema navodima potpredsednika Nacionalnog saveta Srba Slovenije Danijela Igreca, srpska nacionalna zajednica važi za najbolje integrisanu u toj zemlji. Mnogi njeni pripadnici su ugledni članovi slovenačkog društva, uspešni političari, naučnici, poslovni ljudi, umetnici, sportisti i akademici.

    Uprkos tome, Srbi ni u Sloveniji nemaju status priznate nacionalne manjine. Za razliku od Italijana, Mađara i Roma, kojih je znatno manje, slovenački zakoni Srbima ne garantuju individualna i kolektivna prava, poput školovanja na srpskom jeziku, osnivanja sopstvenih medija ili političkih tela i imenovanja predstavnika u državnim institucijama.

    Srpske zastave na ulicama Banjaluke
    © Sputnik / Dejan Simić
    Iako Srba u Sloveniji ima najmanje 75 hiljada, nemamo status nacionalne manjine

    „Da bi Srbi u Sloveniji stekli isti status kao Slovenci u Srbiji, kojih je oko 10 puta manje, neophodna je promena Ustava. Za tako nešto u Sloveniji trenutno ne postoji politička volja. Zbog toga se mi, predstavnici Srba, već godinama borimo za usvajanje posebnog zakona, koji bi nam kao drugoj najvećoj etničkoj zajednici u zemlji priznao bar određena kolektivna prava“, predočava nam Igrec.

    On napominje da je prvi strateški korak u tom pravcu načinjen 2019, kada je, kao krovna organizacija srpske zajednice, osnovan Savez Srba Slovenije, čiji je cilj objedinjavanje svih srpskih društava i koordinacija njihovog delovanja sa svrhom očuvanja identiteta i poboljšanja položaja našeg naroda.

    „U saradnji sa institucijama iz Srbije i Slovenije, uspeli smo da dogovorimo projekat dopunske nastave srpskog jezika u slovenačkim školama koji kreće sa realizacijom od oktobra“, kaže Igrec.

    Kako žive nacionalne manjine u Srbiji

    U Srbiji postoji 21 nacionalna manjina. Njih, između ostalog, čine Nemci, Albanci i Slovenci, ali i Aškalije, Bunjevci, pa čak i Egipćani, kojih prema podacima iz 2011. godine u Srbiji ima oko 13 hiljada, što je ugrubo 0.18 odsto ukupne populacije naše zemlje.

    Status nacionalnih manjina u Srbiji je uređen zakonom. Manjine  prava ostvaruju putem autonomnih nacionalnih saveta, što znači da se država Srbija ne meša u njihove odluke o obrazovanju, informisanju i drugim važnim sferama. Uz to, Srbija nikada nije insistirala na reciprocitetu, odnosno tražila ista prava za naše državljane u drugim zemljama.

    Neke od država u kojima Srbi imaju status nacionalne manjine su Hrvatska, Mađarska i Rumunija.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    nacionalna manjina, Albanija, Slovenija, Austrija, inostranstvo, srpska, Srbi, dijaspora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga