05:29 02 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1835113
    Pratite nas

    Beograd i Priština su u Americi postigli ozbiljan, dobar ekonomski sporazum za Srbiju koji nudi različite mogućnosti i što je posebno važno, sa orijentacijom da uz sebe prvi put imamo i SAD kao značajnog partnera na svetskoj sceni, kaže za Sputnjik profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

    Komentarišući  sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa koji su u Beloj kući potpisali predsednici Srbije i SAD i posebno premijer privremenih institucija u Prištini i predsednik SAD, Savić kaže da je ovaj sporazum jako dobra stvar pre svega zato što je došao posle tri decenije turbulentnog perioda u našim odnosima sa SAD, koji su karakterisale sankcije, bombarodvanje i priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova.

    Posle tri decenije, prvi put ravnopravna pozicija

    „Važna je sama činjenica da su  garant sporazuma SAD koje su privolele drugu stranu da prihvati neke kompromise. Naravno, i Srbija je morala da napravi neki kompromis, ali je ovo prvi put da smo, imam utisak, imali ravnopravnu poziciju u odnosu na drugu stranu“, kaže Savić za Sputnjik.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Ovalnoj sobi tokom potpisivanja sporazuma sa Prištinom
    © AP Photo / Evan Vucci
    Tokom razgovora o ekonomskoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u Vašingtonu, Srbija je prvi put imala ravnopravnu poziciju u odnosu na drugu stranu.

    Posmatrajući striktno ekonomski deo sporazuma, on je izdvojio nekoliko stavki:

    „Ono što je dobro kao pretpostavka za jačanje ekonomske saradnje i to ne samo Beograda i Prištine, nego i na širem prostoru, je što se intenziviraju aktivnosti vezane za izgradnju autoputa i železnice Beograd- Priština. To je dobro i za jednu i za drugu stranu, ali i za Albaniju i širi prostor. To otvara mogućnost da se na neutralan ekonomski način prevaziću političke i svake druge razlike, jer infratsuktura na najbolji mogući način otvara prostor za saradnju i za ekonomski razvoj“, kaže profeor Ekonomskog fakulteta.

    To je, smatra on, među važnijim stvarima, a kako će to neko iskoristiti i šta će biti čiji prioriteti druga je stvar.
    „Sledeća stvar je da se Beograd i Priština priključe 'mini Šengen zoni'. Naš predsednik je još ranije lansirao tu ideju o mini-šengenu koji je za početak trebalo da obuhvati Srbiju, Albaniju i Kosovo i za to je dobio podršku međunarodne zajednice, ali se nije odmaklo od ideje“, podseća naš sagovornik.

    Isto kao CEFTA, ali garant je različit

    On, doduše, ukazuje na to da taj mini Šengen koji podrazumeva slobodan protok ljudi, robe i kapitala, praktično ne nudi ništa više od CEFTA sporazuma, ali i napominje da je on već neko vreme u krizi i da smo imali priliku da vidimo kako ga je prištinsksa strana brutalno srušila uvođenjem taksi od 100 odsto na srpsku robu. Savić ocenjuje da bi u ovom slučaju  značajna razlika trebalo da bude u tome što je EU garant CEFTA, a ovog mini Šengena SAD.
    Ono što je novo je da će u Srbiju doći američki Fond za razvoj koji bi trebalo da finansira većinu predviđenih infrastrukturnih projekata. Savić to smatra značajnim iako to ne znači dolazak američkih investitora po automatizmu, ali je to dobro za ocenjivanje našeg kreditnog rejtinga.

    On dolazak američkog Fonda smatra dobrom okolnošću i zato što su na međunarodnoj sceni četiri svetska igrača od čije politike, ili podrške zavisi i sudbina Srbije. Važno je, kako kaže, da pored tradicionalnih prijatelja sa istoka, Rusije i Kine, gde su Kinezi posebno angažovani  na infratsrukturnim projektima, imamo i dva partnera sa zapada, EU i SAD.

    Jezero Gazivode
    © Tanjug / Zoran Žestić
    Dualni sporazum za Gazivode otvara nadu da bi rešenje moglo da se nađe i za drugu zarobljenu i uzurpiranu srpsku imovinu na Kosovu i Metohiji.

    Gazivode nisu samo voda i struja

    On je veoma dobrim ocenio deo sporazuma koji se odnosi na Gazivode koji podrazumeva da obe strane koriste vodu tog jezera i proizvedenu električnu energiju. Takva odrednica je, kaže naš sagovornik, dobra i u još jednom smislu.

    „Tamo se brutalno gaze vlasnička prava Srba, ne samo javnih prduzeća, preduzeća u društvenoj svojini i privatnih preduzeća, nego i vlasnička prava ljudi, nešto što je u celom svetu neprikosnoveno. Ovo sada je vesnik neke nove nade da će možda Srbija zahvaljujući ovom dualnom sporazumu, ostvariti dve stvari -  da albanska strana na Kosovu i Metohiji razume da se može doći i do rešenja koje podrazumeva i dvojni suverenitet, da i jedni i drugi imaju pravo na nešto i da mogu da regulišu međusobne odnose. Sa duge strane, ovo je prilika da se aktivno progovori o zarobljenoj, uzurpiranoj, uništenoj, rasprodatoj srpskoj imovini na Kosovu“, ističe Savić.

    On zato smatra da srpska vlada mora imati aktivistički pristup ovom problemu i da mora izaći  pred svet sa vrlo jasnim popisom u formi neke Bele knjige gde će se dokumentovano, taksativno videti kolika je to pojedinačno srpska imovina. To jeste dugotrajan proces, ali to daje pravo Srbiji da ima potraživanja prema prištinskoj strani kao što je i sada u ovom sporazumu učinjeno.

    To je, kaže Savić, možda još veća dobit ako Srbija bude mogla da kapitalizuje ovaj sporazum i da ga prenese na drugu srpsku imovinu kojoj ili građani, ili preduzeća, ili država nema pristupa.
    On je, međutim ukazao na dve opasnosti o kojima treba voditi računa u pogledu sprovođenja sporazuma. Mnogo toga dobrog je, podseća on, i ranije zapisano, ali se druga strana uz prećutnu podršku, da li EU ili SAD, oglušavala o te elemente sporazuma i nije ih sprovodila.
    Drugo, treba da imamo u vidu da su garant sporazuma SAD, ali pre svega njihov aktuelni predsednik Donald Tramp i ako on pobedi na predstojećim izborima, onda će njegovo sprovođenje biti olakšano, mišljenja je Savić. Ali, postoji mogućnost i da Tramp ne dobije izbore, a demokrate su, kako podseća, tradicionalni saveznik Prištine, koji su i bili na vlasti kada je bombardovana Srbija.

    Tagovi:
    Priština, ekonomija, sporazum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga