12:43 19 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    34108
    Pratite nas

    Uvek je bolje koristiti tradicionalne metode u lečenju ljudi, ali ukoliko se pokaže da je metod Ilona Maska, koji razvija čip koji bi se ugrađivao ljudima u glavu sa ciljem lečenja neuroloških bolesti, superiorniji u pogledu sigurnosti za korišćenje i napretka, onda je to veliki pomak.

    Ovako naučni saradnik na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu Andrej Savić, koji je doktorirao upravo na mozak-računar-interfejs tehnologiji (BCI) i koji se već 10 godina bavi neuronaukama, komentariše za Sputnjik najnovije dostignuće kompanije za razvoj nauke „Neurolink“ Ilona Maska.

    Ova kompanija predstavila je svinju po imenu Gertruda, koja već dva meseca u mozgu ima računarski čip veličine kovanice, što bi, kako tvrde, moglo da predstavlja prvi korak ka izlečenju bolesti kod ljudi sa istim tipom implanata. Za sada je testiranje čipa na svinjama prošlo bez negativnih efekata, a primena na ljudima tek predstoji.

    Metod Ilona Maska ili doktor

    Cilj je da se ugradi bežični interfejs mozak-računar koji uključuje hiljade elektroda u najsloženiji ljudski organ, kako bi pomogao u lečenju neuroloških stanja poput Alchajmerove bolesti, demencije i povrede kičmene moždine i na kraju da spoji čovečanstvo sa veštačkom inteligencijom.

    „Invazivne metode uvek nose veći rizik od neinvazivnih. Pitanje je kolika se efikasnost za istu primenu može postići invazivnim i neinvazivnim metodama i to treba da pokažu naučne studije. Ako se pokaže da je ova metoda u potpunosti sigurna za korišćenje, da ne nosi nikakva štetna dejstva, a da može načiniti ogroman napredak u smislu funkcije koju može da obezbedi, onda je to veliki pomak. Ali, ukoliko se pokaže da i neinvazivnim metodama može da se postigne sličan nivo funkcionalnosti, onda možda nije dovoljno opravdano koristiti implante“, smatra Savić.

    On ukazuje da prvobitni rezultati i dosadašnje studije pokazuju da su implanti superiorni u dekodiranju moždane aktivnosti i da su rezultati koji se mogu dobiti implantima, u tom smislu, superiorni u odnosu na neinvazivne metode.

    Mozak-računar-interfejs postoji od ’70-ih godina

    „Standardan pristup u ispitivanju novih metoda i tehnologija, posebno invazivnih koje su implantirane, jeste da se prvo rade studije na životinjama, pa onda na ljudima. Sam pristup, metodologija i uopšte ta vrsta tehnologije kojom se bavi „Neurolink“ kompanija nije nešto novo. Ta oblast nauke i tehnologije mozak-računar-interfejs je počela da se razvija od ’70-ih otprilike. Ono čime se Ilon Maks bavi je nova generacija implanata, odnosno nova generacija elektroda koje se implantiraju u mozak, ali ovakve studije na životinjama i ljudima rađene su dosta ranije“, ukazuje naš sagovornik.

    Ilon Mask predstavio svinju sa čipom u glavi
    © Foto : YouTube/CNET
    Kompanija Neuralink predstavila je svinju po imenu Gertruda koja već dva meseca u mozgu ima računarski čip veličine kovanice, što bi, kako tvrde, moglo da predstavlja prvi korak ka izlečenju bolesti kod ljudi sa istim tipom implantata.

    Savić navodi da postoje generacije elektroda u obliku igle, na bazi kojih su pravljeni sistemi kao što je „brejn gejt sistem“, koji je čak testiran na ljudima sa teškom povredom kičmene moždine i kojima je omogućeno da svojom mentalnom aktivnošću, svojim mislima kontrolišu robotske ruke i na taj način ih povežu sa eksternim uređajem bez voljnih pokreta mišića. On pretpostavlja da je upravo ovo jedna od potencijalnih primena i ove generacije elektroda koje je Mask demonstrirao.

    Šta je revolucionarno, a šta problem

    „Ono što je potencijalno revolucionarno u njegovom pristupu, jeste prosta činjenica da postoji hirurški robot koji je namenjen za implantaciju tih elektroda, tako da se one mogu brzo i sigurno implantirati, zatim da se mogu lako eksplantirati“, kaže naučni saradnik ETF-a.

    Ipak, pretpostavlja da je problem kako se te elektrode ponašaju kada su duže vremena implantirane, da li one gube svoj kvalitet signala i dovode do nekih infekcija.

    Veštačka inteligencija
    © Foto : Pixabay
    Već postoje generacije elektroda u obliku igle na bazi kojih su pravljeni sistemi kao što je „brejn gejt sistem“ koji je čak testiran na ljudima sa teškom povredom kičmene moždine i kojima je omogućeno da svojom mentalnom aktivnošću, svojim mislima, kontrolišu robotske ruke.
    „Ono što što može da napravi nekakav pomak u ovoj oblasti, jeste da te elektrode budu upotrebljivije i da približe tu tehnologiju praktičnim primenama, zato što se ona do sada testirala više u interesu naučnih istraživanja i nije došla do šire kliničke populacije kojoj je zapravo namenjena“, tvrdi sagovornik Sputnjika.

    Memorija se već konsoliduje različitim stimulacijama

    Upitan na koji način se može uticati na moždanu aktivnost kod ljudi kod kojih je ona poremećena, kao što je to slučaj kod Alchajmerove bolesti, Savić kaže da postoje naučne studije koje se bave procesima konsolidacije memorije, odnosno procesima prelaska informacija iz kratkoročne u dugoročnu memoriju. Ti procesi su poremećeni kod osoba sa Alchajmerovom bolešću, a postoje istraživanja koja ukazuju na to da se proces konsolidacije memorije može poboljšati različitim vrstama stimulacije.

    „Čak postoje studije koje pokazuju da ukoliko se tokom spavanja daju određeni zvučni ili električni stimulusi i to vrlo sinhrono tajmirani sa moždanom aktivnošću tokom spavanja, da to može poboljšati memoriju. Pretpostavljam da su te primene, kod recimo Alchajmerove bolesti, vezane za mogućnost praćenja i preciznog snimanja aktivnosti neurona koja je prikazana u demonstraciji Ilona Maska, kako bi se ta aktivnost upotrebila za dostavljanje stimulusa koji bi mogli da doprinesu poboljšanju memorije“, dodaje on.

    Savić ističe da ukoliko su implanti Ilona Maska superiorni u odnosu na dosadašnje u smislu lakoće implantacije, izbegavanja negativnih efekata, kao što je mogućnost infekcije ili stvaranja ožiljka na mestima gde su implantirane elektrode, onda će to zaista biti jedan korak unapred u celoj ovoj tehnologiji.

    „Prosto, treba sačekati da se urade studije na ljudima kojima je ova tehnologija namenjena i videti u kojoj meri zaista može da se doprinese rešavanju problema kao što je demencija, rehabilitacija nakon moždanog udara, zamena izgubljene funkcije nakon povrede kičmene moždine i slično“, zaključuje on.

    Tagovi:
    alchajmerova bolest, mozak, čip, Ilon Mask
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga