07:45 22 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3797
    Pratite nas

    Stanje u evrozoni je teško i još dugo se, čak i njene velike ekonomije, neće vratiti u period pre pandemije, kaže za Sputnjik ekonomista Ivan Nikolić, ocenivši lošom vest da je evrozona u avgustu zabeležila deflaciju, odnosno da su potrošačke cene otišle u minus. Paket pomoći je spreman, ali je pitanje ko će preživeti do njegove raspodele.

    Evrostat je saopštio da je godišnja stopa inflacije u evrozoni u avgustu od minus 0,2 odsto zaronila u negativno područje prvi put od maja 2016. godine, pritisnuta nastavljenim padom cena energenata i stagnacijom cena industrijskih proizvoda.

    Teška ekonomska slika u EU

    Inflacija u državama zone evra je već više od sedam godina ispod nivoa od dva odsto koju ciljaju u Evropskoj centralnoj banci (ECB). Ovakva kretanja, po oceni Rojtersa, sugerišu da je reč o dubokoj recesiji koja nije tek privremeni šok, već potencijalno dugotrajan problem.
    Ivan Nikolić, direktor u Ekonomskom institutu, za Sputnjik kaže da je deflaciji u evrozoni, pre svega, doprineo pad cene energenata. Reč je o velikom padu koji na godišnjem nivou u avgustu iznosi nepunih osam odsto, što je dovelo do pada indeksa potrošačkih cena, čime se inflacija i meri.

    Monetarna politika u klinču

    On napominje da je zabeležen i blaži pad cena industrijskih proizvoda, što je, kako objašnjava, posledica pada tražnje, odnosno recesije prouzrokovane pandemijom kovida 19.
    Nije lako predviđati kako će se stvari kretati, pošto je, kako kaže, monetarna politika u ovom trenutku gotovo u klinču sa sadašnjim tokovima. Ona ne može da bude ekspanzivnija jer je kamatna stopa u evrozoni takođe negativna.

    Nafta
    © CC0
    Veliki pad cene energenata na godišnjem niovou uslovio je pada indeksa potrošačkih cena u evrozoni i infalciju koja je otišla u minus. Pad tražnje je jasan znak da skoro ne treba očekivati podizanje proizvodnje.

    „To se odražava i na nisku profitabilnost i vrlo teško stanje u bankarskom sektoru evrozone, tako da je malo verovatno da će biti ekspanzivna. A opet, ukoliko bude restriktivna, to će imati negativan efekat na jačanje deflacionih pritisaka koji nisu dobri. Oni podjednako loše deluju na poslovanje preduzeća. Kao što je loša visoka inflacija, po ekonomiju je podjednako loša i deflacija, jer nominalno obara prihode kompanijama“, objašnjava naš sagovornik.
    Nikolić napominje da je na taj problem ukazano i u najnovijem saopštenju čelnika Feda, američke centralne banke, koji su najavili da će u narednom periodu pokušati da se manje osvrću na inflaciju dopuštajući da ona bude nešto viša. Sadašnji tok inflacije kosi se sa monetarnom politikom koja je već dogurala do krajnjih granica mogućih podsticaja koji su ekonomiji nužni.
    Nikolić predviđa da će se uticaj velikog pada cena energenata i u narednim mesecima ispoljavati i ključno doprinosi niskoj inflaciji.

    Treba podići inflaciju

    Uz to, nije dobro što postoji i pad tražnje za uslugama i proizvodima realne privrede, što je, kako kaže, refleksija vrlo, vrlo teške situacije u kojoj se nalazi ekonomija evrozone.

    Tamo gde nema tražnje, nema ni potrošnje, pa tako ni rasta proizvodnje, bez čega nema oporavka privrede.
    Pred kreatorima monetarne politike, pre svega ECB i Feda je da odgovore na ove izazove i iz saopštenja Feda je, kaže naš sagovornik, jasno da je nerealno dalje insistirati na obaranju kamatne stope, koja se opet direktno odražava na lošiji rezultat poslovanja bankarskog sektora. Kako napominje, teško je obezbediti pozitivno poslovanje kada imate negativnu kamatnu stopu i u tim uslovima treba da plasirate novac.
    Na pitanje šta se u ovim uslovima može preduzeti da bi se ostvarile projekcije da svetska privreda krajem iduće godine počne da se vraća na stare predkrizne pozicije, on kaže da je ključno pitanje kako ćemo se nositi sa zdravstvenim rizikom.

    Problem evrozone nije samo kovid 19
    „Pre svega, treba savladati kovid, a nakon toga očekivati lagani oporavak evrozone, koji će očigledno biti sporiji nego što se očekivalo. I mnoge zemlje se neće vratiti tako brzo na stanje ili u položaj koji su imale u odnosu na evrozonu ili čak ako posmatramo ove velike ekonomije iz predkriznog perioda, još dugo“, smatra direktor u Ekonomskom institutu.

    On podseća da nije samo kovid 19 problem ekonomije evrozone i da je krajem prošle godine bilo jasno da su mnoge zemlje bile nadomak tehničke recesije i u nju bi ušle i bez pandemije virusa korona.

    Zgrada Evropske centralne banke
    © AFP 2020 / DANIEL ROLAND
    Kamatne stope su već na nuli ili negativne, zbog čega je sužen manevarski prostor ili kapacitet nekih novih podsticaja privredi koji bi došli iz monetarne sfere.

    „Stanje je veoma teško. To je odraz pre svega pada konkurentnosti, populacionih problema, političkih problema u evrozoni, geopolitičkih konflikata koje ima sa Rusijom i sa Turskom, ali ključni problem je svakako gubitak konkurentnosti. Evropska ekonomija je posmatrano tehnološki u tom industrijskom delu sve manje konkurentna u poređenju i sa Kinom i sa Amerikom“, napominje Nikolić.
    Uz napomenu da je kamatnim stopama, koje su na nuli ili negativne, sužen manevarski prostor ili kapacitet nekih novih podsticaja koji bi došli iz monetarne sfere, sagovornik Sputnjika smatra da je set mera iscrpljen prethodnih godina jer se njime podsticao nivo privredne aktivnosti dovoljan makar za stagnaciju, ako ne za neki bolji rezultat.
    Cena koja je plaćena takvim merama je generisala ili akumulirala rizike koji su se sada ispoljili, ističe on.
    Pošto je sužen kapacitet ekonomske politike, sada je težište na fiskalnim merama, a cela evrozona je već prezadužena, pa je, kako naglašava, jako teško preduzeti nešto novo da bi se stvari potpuno preokrenule.
    „Imamo najavljen veliki paket pomoći, ali se još ne zna kako će to ići, ni u kom obimu i kojim intenzitetom. Jeste da je reč o stotinama milijardi, ali videćemo kako će to ići i ko će preživeti dok to ne profunkcioniše“, nije optimista Nikolić.

    Tagovi:
    monetarna politika, minus, cene, inflacija, evrozona
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga