06:23 25 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5725
    Pratite nas

    Ubistvo Slavka Ćuruvije nije samo zločin protiv njega i njegove porodice, već i protiv svih novinara u Srbiji, a poruka koja je novinarima poslata ukidanjem presude, prema rečima Vladimira Radomirovića, predsednika Udruženja novinara Srbije, užasna je — da zločini nad novinarima ostaju nekažnjeni.

    Ni posle dvadeset i jedne godine, izgleda, kazna nije stigla ubice Slavka Ćuruvije, novinara, urednika i izdavača „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“. Apelacioni sud poništio je prvostepenu presudu optuženima za ubistvo i suđenje vratio na početak, s obrazloženjem da je prvostepeni sud prekoračio optužbu uvođenjem N. N. lica u slučaj.

    Ukidanje presude je izigravanje pravde

    „Ogorčena sam zbog odluke da se ponovo sudi za ubistvo Slavka Ćuruvije“, kaže Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja „Nedeljnika“ i bliska Ćuruvijina saradnica tokom devedesetih godina, pitajući se zbog čega Apelacioni sud nije stavio tačku na slučaj.

    „Po zakonu, Žalbeno veće moglo je da preinači presudu ako neka činjenica u presudi nije dobro precizirana ili ako na neko pravno pitanje nije dobro odgovoreno. Žalbeno veće je moglo da otvori pretres i da otkloni sve nejasnoće“, smatra ona.

    Ono što je, prema njenom mišljenju, bilo pravedno, jeste da se posle dvadeset godina čekanja na pravdu suđenje okonča ove godine.

    „Novo suđenje je, po meni, izigravanje pravde. A nemam reči koliko sam ogorčena što je tužilac koji je podigao optužnicu i dobio osuđujuću presudu za sve optužene, tražio da se suđenje ponovi, jer nije bio zadovoljan rezonovanjem sudija, a ljudi za koje je on tražio osudu, dobili su dvadeset godina nakon ubistva — sto godina zatvora“, kaže Smajlovićeva.

    Zbog veze između onoga što su tražili i tužilac i Žalbeno veće Apelacionog suda, Smajlovićeva je, kako kaže, ogorčena na obe strane

    „Osećam najdublje nepoverenje u sve ovo što se dešava i strahujem da će ubice da ostanu još dugo na slobodi. Čekam da vidim da li će optuženi i još koliko dugo ostati u kućnom pritvoru. A i to je skandalozno — da ljudi budu osuđeni na sto godina i da onda mirno odu kućama da čekaju kakav će biti ishod žalbi, a da se posle toga proglašava suđenje ponovo“, smatra ona.

    Užasna poruka novinarima u Srbiji

    Neshvatljivo je da više od dvadeset i jedne godine od Ćuruvijinog ubistva i dalje nemamo pravdu za taj težak zločin, komentariše odluku Apelacionog suda predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović.

    „Nije više bitno ko je kriv, da li je tužilaštvo, prvostepeni ili Apelacioni sud; važno je da pravda nije dostignuta i da to ubistvo ostaje veliki teret na celom našem društvu, a pre svega na državnim organima koji nisu smogli snage da reše slučaj i da kazne odgovorne“, kaže on.

    Državni organi, pri tome, godinama ne čine ništa da lociraju Miroslava Kuraka, jednog od optuženih za zločin, i traže njegovo izručenje, dodaje predsednik UNS-a.

    Radomirović podseća na još jedan slučaj nasilja nad novinarima, koji, na svu sreću, nije doveo do fatalnog ishoda — paljenje kuće novinara Milana Jovanovića.

    „Jovanović i njegova supruga prolaze dodatno mučenje ispitivanjem advokata odbrane, gde su oni sada u poziciji ponovne viktimizacije, kao da su na optuženičkoj klupi, a ne oni koji su naredili paljenje kuće. Dakle, nešto nije u redu sa odnosom državnih organa prema napadima na novinare i to mora hitno da se promeni“, zaključuje Radomirović.

    Zločin na Uskrs

    Novinar i osnivač dnevnika „Dnevni telegraf“, nedeljnika „Telegraf“ i magazina „Evropljanin“ Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. ispred svog stana u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Istraga o njegovom ubistvu počela je nakon petooktobarskih promena i trajala je veoma dugo, uprkos najavama da će slučaj biti rešen po brzom postupku.

    Istragom je utvrđeno da je u trenutku ubistva Ćuruviju pratilo čak dvadeset i sedam pripadnika Državne bezbednosti Srbije. Za ubistvo su osumnjičeni nekadašnji šef srpske Državne bezbednosti Radomir Marković, šef beogradskog DB Milan Radonjić, kao operativci „službe“ Miroslav Kurak i Ratko Romić.

    Suđenje u Specijalnom sudu počelo je 2015, a okončano je gotovo na dvadesetogodišnjicu ubistva, 5. aprila 2019. Marković i Radonjić osuđeni su na po trideset godina, a Kurak i Romić na po dvadeset godina zatvora. Svi optuženi čekali su pravosnažnost presude u kućnom pritvoru.

    Obrt na Apelacionom sudu

    Apelacioni sud, nakon godinu dana razmatranja žalbi, 7. septembra 2020, donosi odluku da suđenje vrati na početak. Tužilac je, kaže se u odluci, do kraja suđenja ostao pri svojim tvrdnjama iz optužnice, dok je prvostepeni sud nakon toga izmenio činjenični opis iz optužnice, tako što je u presudu dodao određene činjenice i okolnosti koje nisu bile sadržane u optužnici.

    Na ovaj način su okrivljeni oglašeni krivim za nove činjenice i radnje za koje nisu optuženi i o kojima u toku postupka nisu izvođeni dokazi. Tu se pre svega misli na uvođenje „N. N. lica“ u presudu, koje je, prema viđenju prvostepenog suda, učestvovalo u izvršenju krivičnog dela zajedno sa okrivljenima i to kao neposredni izvršilac.

    Takođe, Apelacioni sud zamera Specijalnom što je dodavanjem novih radnji u presudi, za koje nisu bili optuženi Radonjić, Kurak i Romić, značajno izmenio činjenično stanje iz optužnice.

    Nasuprot presudi, optužnica tvrdi da je Ćuruviju 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a da mu je saučesnik bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu, koja je u vreme ubistva bila sa njim.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Slavko Ćuruvija, Državna bezbednost, Ubistvo, Suđenje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga