07:37 22 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1399
    Pratite nas

    Model podeljenog suvereniteta, predložen za Gazivode u dogovoru iz Vašingtona, Beograd treba da iskoristi i u rešavanju političkih pitanja sa Prištinom, predlaže analitičar Obrad Kesić, koji tu tačku sporazuma postignutog tokom vikenda vidi kao najznačajniju.

    Priština je, ocenjuje Kesić za Sputnjik, na razgovorima u Beloj kući napravila tri važna ustupka: odustala je od insistiranja da međusobno priznanje bude glavna tema i da neće potpisivati ništa ako toga ne bude. Takođe, pristala je na mini Šengen, zbog kog je ranije čak ušla u sukob s Tiranom, koja je pored Srbije i Severne Makedonije stala iza tog projekta.

    Najzad, kaže analitičar, veliki je ustupak Prištine pristanak na zajedničko korišćenje Gazivoda i preciziranje da će američka strana pomoći dvema stranama da se dogovore oko podele prihoda i resursa, iako je njen tvrd stav bio da joj pripada sve što se nalazi na teritoriji KiM i da Srbija nema prava da upravlja tamošnjim resursima.

    U sedmoj od 16 tačaka potpisanog dokumenta se, naime, kaže da će se „obe strane složiti da rade sa američkim Ministarstvom energetike i drugim merodavnim institucijama vlade SAD na izradi studije o izvodljivosti u cilju deljenja jezera Gazivode/Ujma, kao pouzdanog izvora vode i energije“.

    Iskoristiti model Gazivoda

    „Srbija sada ima prostora da iskoristi to što je potpisano za ono što je početna tačka svih ponuda Beograda Prištini, a što su Albanci stalno odbijali. To je da se deli suverenitet ne samo u ekonomiji, nego i u politici. Albanci su to sad sami otvorili jer su prihvatiti taj princip kad su u pitanju Gazivode i mi sad imamo legitimno pravo da tražimo da se to primeni i na sva ostala pitanja“, navodi Kesić.

    Podsećajući da Srbija dosad nije dobijala struju iz te akumulacije, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku slaže se da je dogovor koji se tiče Gazivoda značajan uspeh naše delegacije, koji će biti važan i za elektrosnabdevanje Srba na severu KiM.

    Kako ističe, u Vašingtonu je iskoračeno iz uobičajenih diplomatskih protokola i tema i dogovoren je ekonomski paket koji se može posmatrati kao „ekonomija za mir“.

    „Fokus je bio na ekonomiji, ima potencijalno dobrih stvari. Ne mogu da govorim o milijardama koje će stići, ali otvara se prostor i daje se šansa američkim investicijama“, kaže Grubješićeva, koja posebno izdvaja tačku o dolasku američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC).

    To je razvojna banka sa kapitalom od 60 milijardi dolara, a otvaranje njihovog predstavništva u Beogradu, napominje ona, šansa je koju treba maksimalno iskoristiti.

    Podsticaj i za Brisel

    Grubješićeva smatra da su dogovori iz Vašingtona dali podsticaj i za novu rundu pregovora u Briselu, gde su pored pitanja povratka raseljenih i nestalih, otvorena i pitanja ZSO i imovine. Dosad je, kaže, bila praksa da se albanska strana ne pritiska, čak ni za sprovođenje Briselskog sporazuma, a sad se prvi put stavlja na sto i pitanje imovine.

    „Treba da znamo da se pregovori vode i po principu ništa nije gotovo dok sve nije gotovo, dakle, svi sporazumi treba da dovedu do tog sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa. A SAD su ovim dokumentima doprinele da se pokrene proces ekonomske normalizacije. Dakle, ekonomskom normalizacijom se bavi Vašington, Brisel političkom, i to će biti mnogo teže. Ali ukoliko damo šansu ekonomskoj normalizaciji, ona otvara put ka političkoj — ne može da je reši, ali može da pomogne“, konstatuje naša sagovornica.

    Na pitanje otkud u sporazumu teme poput Hezbolaha i premeštanja ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim, Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka objašnjava da su, sa izuzetkom tačaka koje se odnose na ekonomiju, ostale skrojene za američku upotrebu u kontekstu predsedničke kampanje.

    Sporazum pobeda za Trampa

    „Jedna od pobeda predsednika Donalda Trampa je premeštanje ambasade Srbije u Jerusalim, što mu konsoliduje podršku kod američkih Jevreja, ali i jednog broja evangelista. Obostrano priznanje Izraela i Kosova on je takođe prikazao kao pobedu i odluku još jedne muslimanske države da prizna Izrael. Isto se odnosi na stvari koje se tiču Hezbolaha, te odricanja da će 5G mreža biti nabavljena od nepouzdanih proizvođača, gde nije eksplicitno pomenuta Kina, ali se na to aludira, što takođe ide u prilog Trampovoj kampanji u kojoj se snažno targetiraju Iran i Kina. U ovo spada i stavka o diversifikaciji energenata, mada se tu nigde ne pominje Rusija“, nabraja Krstić.

    Na pitanje da li je sporazum vezan za sudbinu Trampa na izborima, Obrad Kesić kaže da nije jasno da li je ova administracija garant sprovođenja sporazuma, s obzirom na izjavu posrednika Ričarda Grenela, koji je jasno rekao da dve strane nisu potpisale bilo šta s Amerikom.

    Međutim, veći problem Kesić vidi što će se, ukoliko na izborima pobedi demokratski kandidat Džo Bajden, postaviti pitanje tumačenja potpisanog.

    „Znamo od ranije da se američka strana držala nekih tumačenja, a ne slova na papiru. U BiH imamo situaciju da predstavnici Stejt departmenta govore o duhu Dejtona, a RS se drži slova sporazuma i to je večiti problem. Ako bi pobedio Bajden, mogli bismo imati tumačenja koja ne ogovaraju ni Srbiji, ni Srbima. Zato moramo biti vrlo oprezni i da jasno definišemo šta znači to što je potpisano“, poručuje vašingtonski analitičar.

    Tagovi:
    Priština, Beograd, Bela kuća, Gazivode, sporazum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga