15:26 25 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1201
    Pratite nas

    Da se Nobelova nagrada za mir zaista dodeljuje za doprinos miru, Donald Tramp bi je zaslužio sto puta više od Baraka Obame. Međutim, ova nagrada se dodeljuje za kolekciju bizarnih stvari za koje zapadni akteri danas veruju da su važne ili ključne za mir.

    Ovako nominaciju američkog predsednika za Nobelovu nagradu za mir, drugu po redu, komentariše novinar Zoran Ćirjaković, uz obrazloženje da aktuelni američki predsednik vodi prilično nemilitarističku politiku.

    Nobel za Obamu je opravdan sa ideološkog stanovišta

    Kada kaže „prava Nobelova nagrada za mir“, Ćirjaković misli na ono u šta se nagrada, kako tvrdi, pretvorila od kraja Hladnog rata.

    „Pošto je Nobelova nagrada za mir odavno postala nagrada koja se dodeljuje za nešto što se na Zapadu, u trijumfu liberalizma posle kraja Hladnog rata, veruje da su preduslovi za mir — zaštita čovekove okoline, demokratija, ljudska prava i slično, to odavno nije Nobelova nagrada za mir. To je nagrada za set stvari za koje ljudi u bogatim zemljama ili njihovi ideološki klonovi, koji misle da tamo pripadaju, veruju da je ključno za mir“, objašnjava on.

    Posmatrano iz tog ugla, Barak Obama, kome je Nobelova nagrada za mir dodeljena avansno, na početku mandata, nagradu je dobio iz opravdanih razloga, kao ohrabrenje ljudima crne kože širom sveta.

    Međutim, prema Ćirjakovićevim rečima, mir je prljav posao, zato što se o njemu mora pregovarati sa ljudima sa kojima duh sadašnjeg trenutka nalaže da se ne pregovara.

    „Prava Nobelova nagrada za mir otišla je u ruke Jasera Arafata — čoveka koji je na Zapadu smatran za teroristu, jer bez njega nije moglo da bude mira. Ako je to nagrada za mir, moraju da je dobiju i ratni zločinci i teroristi, jer su pristali da rade za mir“, tvrdi Ćirjaković.

    I zaista, aktuelni američki predsednik nije se libio da sedne za pregovarački sto ni sa ljudima kao što je severnokorejski lider Kim Džong Un, koga u SAD smatraju samim oličenjem zla. Uz to, povlačenjem trupa iz Iraka, Avganistana i Sirije, počeo je da okončava beskonačne ratove koje je Amerika od početka veka vodila širom sveta.

    A šta ako Tramp započne rat u idućem mandatu?

    Da Tramp pokušava da okonča ratove koje su njegovi prethodnici započeli, slaže se i programski direktor Demostata Zoran Panović. Međutim, on naglašava da načini vođenja unutrašnje i spoljne politike ne moraju uvek da budu komplementarni — desničarska komponenta Trampove vlasti vidljivija je u unutrašnjoj, nego u spoljnoj politici.

    „U spoljnoj politici, kada navedemo sve primere, on kao da vodi Titovu politiku ’aktive i miroljubive koegzistencije‘. Ali mislim da je sve to jedna vrsta iluzije. Kao što mi je rekao jedan prijatelj koji se razume u američku politiku, Tramp nije počeo nijedan veliki rat u prvom mandatu, ali ne treba isključiti mogućnost da u drugom počne jedan koji će biti gori od svih ranijih zajedno“, kaže Panović.

    Ipak, bez obzira na sve prednosti koje su navedene u odnosu na Obamu, Ćirjaković smatra da su šanse da Tramp dobije Nobelovu nagradu za mir izuzetno male. Nobelov komitet koji nagradu dodeljuje nalazi se u zemlji (Norveškoj) u kojoj je Tramp veoma nepopularan, dok je sa druge strane i sam duh skandinavskih društava u suprotnosti i sa duhom društva u SAD.

    Trampa je za Nobelovu nagradu za mir nominovao desničarski norveški političar Kristijan Tibring-Gjede za posredovanje u mirovnom sporazumu između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Tako se Tramp našao pored Vilijama Hauarda Tafta, Herberta Huvera i Franklina Delana Ruzvelta, američkih predsednika koji su takođe bili nominovani za isto priznanje.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    nominacija, Nobelova nagrada za mir
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga