06:57 27 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    76219
    Pratite nas

    Nije briselskim čelnicima trenutni prioritet usklađivanje spoljne i bezbednosne politike Srbije sa Evropskom unijom i neodržavanje vojnih vežbi, već je krajnji cilj priznanje kosovske nezavisnosti i uvođenje sankcija Rusiji, kaže Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije.

    Srbija je na šest meseci zamrzla sve vojne vežbe i aktivnosti uz obrazloženje da na taj način učvršćujemo neutralnu poziciju države. Odluka je usledila nakon velikih političkih pritisaka iz EU da se spreči učešće naših oružanih snaga sa ruskim i beloruskim kolegama na manevrima "Slovensko bratstvo", koji je trebalo da počnu u Belorusiji 10. septembra.

    Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da ti pritisci nemaju nikakvog smisla, da nisu utemeljeni u našim odlukama, postupcima, pa čak ni u realnosti kao i da su rezultat histerije koja određuje političke odluke i pravce velikih i moćnih zemalja. Ipak, epilog priče je da na vojne poligone nećemo izlaziti, a postavlja se pitanje da li će posle ovog zahteva EU uslediti i onaj - da Srbija mora da uvede sankcije Ruskoj Federaciji.

    Preko kosovske nezavisnosti do sankcija Rusiji

    Milan Igrutinović objašnjava da su pozivi za usklađenost stalna tema od 2014. godine, a da na godišnjem nivou dobijamo oko desetak zahteva. Ipak, da se stanje popravlja govori i činjenica da se razlika onoga šta Srbija treba da uskladi sa briselskom agendom iz godine u godinu smanjuje. Tako je 2012. neusklađenost iznosila oko 90 procenata, dok se ona danas smanjila na 50-ak procenata. Gro neusklađene spoljne politike Srbije sa EU, prema rečima Igrutinovića, je i dalje uglavnom usko povezana sa našim odnosima sa Rusijom i Kinom.

    „Sankcije Rusiji nisu jedno pitanje već na godišnjem nivou stižu u nekoliko posebnih pitanja, a to u procentima izgleda veoma veliko. U suštini, Srbija se ne usklađuje samo sa pitanjima koja su u vezi sa Rusijom i Kinom. Ono što je američka motivacija bilo kakvog dogovora Beograda i Prištine nije kvalitet samog sporazuma, jer znaju da će EU morati da se bavi detaljima. Za njih je glavno pitanje –  šta ako Srbija kojim slučajem prizna kosovsku nezavisnost? Razmišljaju da onda Rusija više neće biti potrebna Srbiji i da će lakše nastupiti i sankcione mere prema Rusima,“ kaže Igrutinović.    

    Spoljna politika Srbije nije bitna EU

    Poglavlje 31 koje se odnosi na usklađenost spoljne i bezbednosne politike Srbija nije ni otvorila, a Igrutinović naglašava da nismo dobili čak ni zapisnik EU sa sastanka koji je održan 2014. Sa druge strane, podseća on, Srbija je učestvovala u mnogim projektima koji podrazumevaju bezbednosnu saradnju sa zemljama EU – slali smo našu vojsku u mirovne misije EU, a sarađujemo i sa Evropskom odbrambenom agencijom. On kaže da postoje dve škole mišljenja zašto to poglavlje nije otvoreno. 

    „Jedno obrazloženje je da to poglavlje nije otvoreno da nas ne bi još više pritiskali sa spoljnom politikom i da mnogima to nije bitno. Ako pogledamo novu metodologiju pristupanja EU, spoljnopolitička pitanja su ostavljena za kraj. Dakle, to je poruka između redova ‘nije nama bitna vaša spoljna politika’. Mislim da je to u Beogradu dosta dobro pročitano i da zato dajemo sebi, ponekad se čini, i previše manevarskog prostora i da se prosto igramo u prostoru između velikih sila, pa ponekad napravimo i neki čudnovat potez. Ipak, mislim da oni nisu previše zainteresovani za našu spoljnu politiku, već ih samo ponekad iritira neka simbolika ili u ovoj rovitoj situaciji naš odnos sa Belorusijom,“ izjavio je Igrutinović.

    Zapadnim partnerima nije problem da kroz institucije EU pitanje odnosa sa Belorusijom podignu na viši nivo i da izvrše pritisak koji je u skladu sa njihovim interesima ali i sa briselskom politikom, kaže naš sagovornik. Zbog toga, kaže on, mi i jesmo stalno suočeni sa tim normativnim pitanjima – da li smo strateški opredeljeni za EU kao i da treba da napustimo vojne vežbe sa Belorusijom i da se držimo mejnstrima koji smo sami sebi zacrtali.

    Pročitajte još:

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga