15:22 28 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3513
    Pratite nas

    Najpoznatija politička basna – „Životinjska farma“ Džordža Orvela objavljena je pre 75 godina. Opštepoznata je činjenica da je jednog od glavnih likova pisac radio po Staljinovom modelu, a kakvu je ulogu odigrao Draža Mihailović u nastanku „Životinjske farme“, otkriva Muharem Bazdulj.

    Pred sam kraj Drugog svetskog rata, Orvelovu priču o pobuni životinja protiv ljudi odbijali su da štampaju britanski izdavači da se ne bi zamerili Staljinu. Međutim, odmah po objavljivanju, „Životinjska farma“ postala je svetski bestseler i danas važi za jedno od najznačajnijih književnih dela 20. veka, aktuelno i danas.

    Muharem Bazdulj, novinar, pisac i prevodilac, kaže za Sputnjik da je „Životinjska farma“ ostala upamćena kao jedan od važnijih tekstova koji najavljuju početak hladnog rata. Sa druge strane, ispostavilo se, kao i kod svih dobrih alegorija, da iako je komunizam padom Berlinskog zida propao, da je ta vrsta političkog mentaliteta kojeg je Orvel prokazao, danas primenjiva na zapadne zemlje.

    „U političkom smislu, taj tekst pokazuje se kao svevremenski. Kad govorimo o književnosti, to je jako dobro napisan tekst. Ako ga čitate u originalu, shvatate da nije slučajno što je Orvel često navođen kao uzor piscima koji teže ka realističnom pripovedanju koje nije preterano opterećen lirskim stilom ni nekim stilističkim bravurama. To je tekst koji je napisan jasno, lepim, sugestivnim jezikom i u tom smislu i predstavlja primer kako možete pisati da se čita lako i da ne treba preterano obrazovanje da se taj tekst razume. A tekst je veoma konotativan i ima veliku i umetničku i angažovanu vrednost“, kaže Bazdulj.

    Draža kao žrtva medijske moći spinovanja

    U predgovoru za prvo izdanje „Životinjske farme“ Orvel je pokušao da objasni zašto je ta knjiga kontroverzna do te mere da su je izdavači odbijali. To je bio proročanski tekst u kome govori o moći medija i, današnjim rečnikom rečeno, moći spinovanja i kao primer navodi promenu reputacije Draže Mihailovića u Engleskoj, ističe Bazdulj.

    „U jednoj fazi, dok su Englezi pomagali Jugoslovensku vojsku u otadžbini, odnosno Dražu Mihailovića, on je bio u britanskim medijima opevan kao prvi gerilac Evrope i veliki borac protiv Nemaca. Međutim, kad se desila promena i kad su Britanci odlučili da to što su do tada ulagali u četnike počnu da ulažu u partizane, naravno i način na koji se o Draži pisalo u britanskim medijima se promenio i onda je on predstavljan kao negativac“, kaže naš sagovornik.

    Orvelov predgovor prvom izdanju „Životinjske farme“, prema Bazduljevim saznanjima, još uvek nije preveden na srpski iako je zanimljiv „ne samo iz perspektive da postoji veza Srbije sa jednom od najpoznatijih knjiga 20. veka, nego čak i u ovim današnjim našim istorijskim kontraverzama koje se svako malo potenciraju“.

    Intelektualno poštenje – ispravljanje „fejk njuza“ o Staljinu

    Orvel je bio čovek izrazitih levičarskih ubeđenja, ali se u vreme dok je bio u Španiji tokom građanskog rata jako se razočarao u Sovjetski Savez i došao do zaključka da Staljin zloupotrebljava plemenitu ideju da bi radio slične stvari koje su se radile na desnici, dodaje Bazdulj. Posle je napisao tekst koji je zaista bio proziran kao alegorija i svi su znali na koga cilja.

    „Životinjska farma“ krajem 1944. godine nije bila formalno zabranjena, ali nijedan izdavač u Britaniji nije hteo da je objavi. U vreme kad je antifašistička koalicija između Britanije i Amerike sa jedne, i SSSR-a sa druge strane bila na vrhuncu, u Britaniji su se plašili da bi ta knjiga mogla naljutiti Staljina. Naposletku je on uspeo da nađe izdavača i knjiga je jako brzo privukla pažnju, podseća Bazdulj.

    Josif Visarionovič Džugašvili Staljin
    © Sputnik / RIA Novosti
    Bazdulj: Orvel je zvao izdavača da izbaci reč kukavica koja se odnosila na Staljina, što je primer intelektualnog poštenja.

    „U verziji koja je bila spremna za štampu, postojala je rečenica gde je lik koji je bio modeliran po Staljinu opisan kao kukavica, pošto je Orvel poverovao jednom 'fejk njuzu' da je Staljin, iako je bio vrhovni komandant, pobegao iz Moskve kad je praktično bila pred padom. Međutim, naknadno je čuo da to nije tačno i onda je zvao izdavača da izbaci reč kukavica. Meni je to primer intelektualnog poštenja“, ističe Bazdulj.

    „1984“ i „Životinjska farma“ kao „Derviš i smrt“ i „Tvrđava“

    Bazdulj smatra da je odnos „Životinjske farme“ i Orvelovog poznatijeg dela „1984“ sličan odnosu „Derviša i smrti“ i „Tvrđave“ u opusu Meše Selimovića. I Orvel i Selimović napisali su mnogo više knjiga, ali se pomenute uvek izdvajaju kao najbolje.

    „Čuven je Orvelov citat iz eseja 'Zašto pišem' kog je Danilo Kiš uzeo kao jedan od dva mota 'Homo poetikusa' u kom kaže da on od svoje 25. ili 30. godine više ne piše iz bilo kakvih estetskih tlapnji, nego sa željom da ostvari vrlo direktnu i eksplicitnu političku poruku. Čini mi se da je u '1984' u toj politizaciji otišao dalje nego u 'Životinjskoj farmi'. Meni je 'Životinjska farma' kao književni tekst značajnija, dok je '1984' je značajna kao jedna vizija budućnosti. To je sjajna knjiga ali u jednom momentu intencija autora da kaže to što želi da kaže u političkom smislu, potpuno nadilazi taj estetski momenat“, kaže sagovornik Sputnjika.

    Bazdulj pretpostavlja da većina ljudi koji čitaju „Životinjsku farmu“ nije preterano upućena u interne sukobe u ranoj komunističkoj partiji između Staljina i Trockog. U to vreme postojala je direktna asocijacija na taj sukob, ali danas se „Životinjska frama“ čita i bez asocijacija na Staljina i Trockog zato što su „Orvelovi likovi nadišli te modele.“

    Kako smo zavoleli „Velikog brata“

    Kad je reč o „proročanskom“ u Orvelova dva najznačajnija dela, „1984“ se doživljava kao više „proročanska“. „Životinjska farma“ traži veći angažman čitaoca dok „1984“ ima futurističku crtu i u njoj se od početka vidi koncept tehnološkog napretka, smatra Bazdulj.

    Međutim kad govorimo o kvalitetu „proročanstava“ kod pisaca koji su u prvoj polovini 20. veka zamišljali naše, možda je Haksli bolje nego Orvel naslutio našu epohu. Jer, kod Orvela postoji ideja jakog političkog pritiska koji sa sobom nosi i nasilje, smatra Bazdulj.

    „Čini mi se da danas u svetu društvenih mreža i površnih hedonističkih užitaka, da mi na tu vrstu nadzora dobrovoljno pristajemo. A to ima Haksli u 'Vrlom novom svet'. Možda je Orvel imao veću veru u ljudsko dostojanstvo, jer kod njegovog junaka Vinstona Smita neko treba da ga lomi njegovim najvećim strahovima da bio on zavoleo 'Velikog brata'. A Haksli, čini mi se, bolje naslućuje da smo mi jedva dočekali nekog 'Velikog brata' da ga zavolimo“, zaključuje naš sagovornik.
    Tagovi:
    Džordž Orvel, Draža Mihajlović, Josif Visarionovič Staljin
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga