03:31 06 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4475
    Pratite nas

    Nije isključeno da će Srbiji pokušati da uvale gorku pilulu NATO uvijenu u EU zaslađivač, iako je ogromna većina građana protiv Alijanse. Zato evrointegracije i NATO i te kako imaju veze. 

    Najnovije ankete pokazuju da se podrška EU u Srbiji drži negde blizu polovine, što je, kaže programski direktor Demostata Zoran Panović, visok procenat s obzirom na realne perspektive naše zemlje da postane članica EU.

    „Postoji zamor u EU, a nije isto biti u EU pre 20 godina i sada, pitanje je i ako uđemo u kakvu ćemo Evropu ući“, navodi Panović u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, podsećajući da je Srbija prihvatila novu metodologiju klasterskog prijema u EU koju je predložio francuski predsednik Emanuel Makron.

    Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže da i podaci njegovih istraživanja pokazuju sličan nivo podrške EU, dok se NATO u anketama javnog mnjenja „vuče po prašini“ – onih koji su za članstvo u Alijansi je ispod 10 posto.

    EU zaslađivač za NATO 

    „Kako nijedna nova članica EU to nije postala a da pre toga nije ušla u Alijansu, moguće je da neki dođu na ideju da Srbima gorku NATO pilulu umotaju u med i kažu da to ide u paketu sa EU. Međutim, može im se desiti da to ima kontraefekat i dobrom delu građana ogadi EU a ne učini privlačnim NATO“, prognozira Vukadinović.

    U Srbiji je, podseća on, odnos za NATO i protiv njega 8-9 odsto naspram 85-90 odsto i zato njen eventualni ulazak u tu organizaciju nije moguć ni na koji demokratski način, nego samo preko EU.

    Objašnjavajući ubedljivo antinatovsko raspoloženje građana Srbije, Zoran Panović ističe da tu treba razdvojiti neke stvari i povlači paralelu sa odnosom Srba prema katoličanstvu:

    „Srbija kao većinski pravoslavna zemlja nema problem sa Špancima ili  Francuzima kao katolicima, naše antikatoličanstvo se reducira na antihrvatstvo i na relacije Katoličke crkve sa ustašama. Tako je i protiv NATO-a. Jedan je odnos protiv NATO-a koji nas je bombardovao, ali nemamo ništa protiv Italije kao NATO zemlje. Međutim, tu postoji opasan podnivo: neke bivše jugoslovenske republike kroz NATO pokušavaju da objasne da se neće ponoviti srpska hegemonija, postoje geopolitičke škole koje govore da dok se Srbima ne slomi kičma u BiH, niko ovde nije siguran. To su ti delovi NATO-a koji ga na taj način tumače i to je jako opasno“, kaže Panović.

    On smatra da su problemi bivše Jugoslavije inkorporirani i u aktuelna politička događanja pa i evropsku priču regiona, a kao primer navodi kosovsko pitanje prema kom recimo Slovačka nema senzibilitet iako nije priznala Kosovo, ali ga ima Hrvatska.

    „To što se raspala Jugoslavija ne znači da kriza u regionu nema jugoslovenski karakter“, veruje Panović.

    Ambicije Merkelove

    Komentarišući izjavu visokog predstavnika EU Žozepa Borelja da jedino EU može da stabilizuje balkansko „bure baruta“, Panović kaže da je percepcija globalnih odnosa moći ljudi u regionu – da ovde ništa ne može da se reši „ako Amerika to ne kaže a Rusija ne aminuje“. 

    Vukadinović dotle misli da Boreljov optimizam nije bez pokrića.

    „EU ima ozbiljnu i stabilnu Nemačku koja ne može da se meri s Amerikom, Rusijom i Kinom, ali nije bez značaja. Ako odlazeća kancelarka Angela Merkel želi da raščisti situaciju u evropskom predsoblju, kakvo je Balkan, onda to ima težinu makar koliko ambicija američkog predsednika Trampa da ubeleži neke poene dovodeći ‘balkanska plemena’ za isti sto“, kaže analitičar, aludirajući na dogovor Beograda i Prištine postignut nedavno u Vašingtonu.

    Na pitanje šta bi EU mogla da ponudi Srbiji, ako se već kao posrednik u dijalogu Beograda i Prištine nije izborila da kosovski Albanci poštuju ranije dogovore, Vukadinović odgovara da to jedino može da bude maglovita evropska perspektiva, a od toga nema ništa u smislu stvarnog i skorog ulaska u EU.

    „EU dakle nema bogzna šta da ponudi. Ali nema ni SAD, sem pretnji u vazduhu da će biti mnogo ljuta“, konstatuje Vukadinović.

    Treba li onda Srbija da se odriče tradicionalnih saveznika, kako odskora intenzivno traže iz EU u okviru usaglašavanja spoljne politike, iako poglavlje 31 koje se na to odnosi nije ni otvoreno?

    „Ako mi nećemo da uđemo u EU, nas niko neće naterati. Ako je pak to naš hipotetički put, ne možemo sa julovskom politikom ići u EU. Moramo se opredeliti – hoćemo li Jul ili evropske integracije“, smatra Panović.

    Vukadinović je drukčijeg mišljenja, pogotovu što, kako primećuje, EU nije ni vrabac na grani nego komarac, a i on nam izmiče. 

    „To znaju i oni koji nam to nude, i oni koji jure za tim komarcem. Spasonosno rešenje za Srbiju je ‘iskrena neutralnost’ – u protivnom bićemo poluperiferija i polukolonija i tu sreće neće biti“, uveren je Vukadinović.
     

    Tagovi:
    pridruživanje Srbije EU, NATO, Srbija u EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga