03:07 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    71964
    Pratite nas

    Nije džentlmentski podsmevati se političarima u padu, bez obzira na to da li silaze sa vlasti, sunovraćuje im se rejting ili doživljavaju ljudsko ili moralno posrnuće. Ali Milo Đukanović je ovih dana svojim porukama isključio sebe iz tih kodeksa pristojnosti.

    Trodecenijski lider Crne Gore, koji tobože mirno, moderno i demokratski priznaje izborni poraz, sa blagim tonom koza-nostra manira, saopštava da je spreman i da oružjem u šumi brani Crnu Goru od onih koji je napadaju —  pre svega od velikosrpskih osvajača.

    Teško se setiti u poslednjih stotinu godina, da ne idemo dalje u istoriju, koji je državnik, legalni predsednik republike, čak i pomislio u sopstvenom beznađu da se odmetne u šumu kako bi se borio protiv parlamenta i državne vlade.

    Milo kao Če, Čiča ili Rambo...

    Milo, Če Gevara 21. veka, sa pozicije šefa države, pred kamerama, javno, u naletu nekakve „artikulisane“ somnabulije, najavljuje mogućnost da u šumi brani Crnu Goru, a ne zna se ni od koga, ni ko to zemlju napada, ni sa kojim vojnim formacijama bi se ušančio, kao u bolivijskoj džungli, u rovove na Rumiji, Prokletijama, Durmitoru, Lovćenu…

    Milo, poput prvog gerilca u Evropi prošlog veka, Dragoljuba Draže Mihailovića (ne poredimo Mila sa Čičom, reč je o stilskoj figuri), preti da će se iz predsedničkih odaja, sa puštenom bradom ili ne, presiliti na neku zaraslu crnogorsku „Ravnu goru“ i da će odatle delovati u ime odbrane svojih „svetih“ ciljeva.

    Milo, kao Džon Rambo (First blood), poput vijetnamskog veterana kreće u obračun sa establišmentom, i usled nerazumevanja sredine, vođen svojim „pravednim“ i neralnim projekcijama beži u šumu i bori se sam protiv svih kao nekakav raščupani i nabildovani akcioni antiheroj.

    Milo, kao neki vođa hajduka iz 17. veka, možda će sačekati Đurđevdanak — hajdučki sastanak, pa da na proleće iduće godine, očisti kuburu i da sa svojim saborcima krene u šumska skloništa u bitku protiv nevidljivih ratnika koji uzurpiraju njegovu Crnu Goru.

    Ali, poreklom iz Katunske nahije, koja je bez šuma i sa niskim rastinjem, kud hode samo koze, teško da bi tu našao utočište, a na šumovitom Severu Crne Gore, bio bi u velikoj opasnosti čak i od prvog šumara na dužnosti...

    Milo, poput Bećira Kuduza po čijem životu je Ademir Kenović snimio čuveni film, čvrsto verujuću da je on žrtva, da je on u pravu i da su za njegova „pravična“ zlodela i nepočinstva krivi isključivo drugi, spreman je da iz obilja, hedonizma i besprekorne udobnosti, legne na vlažnu mahovinu, u paprat i žuljavo šipražje i da nastavi svoju golemu životnu misiju…

    I da više ne preterujemo

    Realno, zaista zvuči strašno, paranoično, bezumno da 2020. godine neki političar najavljuje da će svoju borbu nastaviti iz šume.

    A još sve poprima bizarniju dimenziju kad to čini čovek koji se poziva na moderne civilizacijske vrednosti, na visoke standarde budućeg nadolazećeg doba, na najdemokratskije tekovine i tendencije.

    Valjda će neko zaustaviti — šumskog predsednika

    Valjda će neko ubediti crnogorskog Čea, starog komunistu-revolucionara, da je u toj zemlji jednostavno došlo do promene vlasti, da ga narod više ne želi i da ne veruje u njegove projekcije izmišljenih spoljnih i unutrašnjih neprijatelja otadžbine koju samo on brani, i da ne mora 2020. da ide u partizane.

    Valjda će neko crnogorskom Čiči, smešnom antipodu ravnogorskog Đenerala, otvoriti oči da Crna Gora nije ni nastala, da neće ni nestati sa njegovom vladavinom i da se formira nova vlast koja menja politiku ali želi najbolje svim narodima u državi.

    Valjda će neko zaustaviti Ramba pre nego što krene u osvetničku „šumsku kohabitaciju“ protiv crkve, naroda, nacionalnih zajednica, kako bi shvatio da sve te različitosti čine harmoničnu celinu buduće Crne Gore, iako su to „rušitelji“ poretka mržnje konstruisanog u njegovoj glavi.

    Valjda će se javiti stručna lica, ozbiljni ljudi, lajf koučevi, personalni treneri, bivši i sadašnji savetnici, gurui, ili bar neki dobronamerni prijatelji, kumovi, rođaci da odvrate jednog višedecenijskog državnika da postane — šumski čovek.

    Niko baš toliki pad nije zaslužio.

    Valjda.

    Pročitajte još:

     

    Tagovi:
    šuma, Milo Đukanović, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga