08:00 01 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1654
    Pratite nas

    Izborom devetog člana Vrhovnog suda, umesto nedavno preminule sutkinje Rut Bader Ginzburg, Donaldu Trampu se pruža mogućnost da u ovoj, najvišoj instituciji sudske vlasti u Americi, učvrsti konzervativnu većinu koja bi mogla da odluči i ishod predstojećih predsedničkih izbora.

    Ako se Donaldu Trampu sreća u nečemu osmehnula tokom predsedničkog mandata, to je sasvim sigurno mogućnost da imenuje veliki broj sudija, čak 220 na svim nivoima. Od tog broja, do sada je imenovao dva člana Vrhovnog suda, a sa smrću sutkinje Rut Bader Ginzburg, otvara mu se mogućnost da imenuje i trećeg člana, odnosno članicu, kako je sam najavio. A najavio je i nameru da to učini do predsedničkih izbora 3. novembra.

    Trampova žurba nije u saglasju sa poslednjom voljom Ginzburgove, da se imenovanje njenog naslednika odloži nakon izbora, sa čim se slažu i Demokrate, uključujući i njihovog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena, ali neke republikanske senatore, poput uticajnog Mita Romnija. Međutim, vođa republikanske većine u Senatu Mič Mekonel već je obećao da će Senat podržati Trampovog kandidata, a slično je reagovao i njegov partijski drug Lindzi Grejem.

    Vrhovni sud može da odluči izbore 

    Za posmatrača sa evropskog kontinenta, nekoga ko dolazi iz pravne tradicije koja se sasvim razlikuje od američke, grozničava trka za izbor sudije Vrhovnog suda u što kraćem roku može da izgleda, u najmanju ruku, čudno. Međutim, u Americi, Vrhovni sud utiče na život nacije, objašnjava kolumnistikinja magazina „Nedeljnik“ Ljiljana Smajlović – od toga da li u njemu sedi većina sudija naklonjenih konzervativnim ili liberalnim vrednostima, zavisi koja će kultura preovladati – liberalna ili konzervativna.

    A u slučaju izbora, Vrhovni sud može da ima odlučujuću reč, kaže naša sagovornica i podseća na predsedničke izbore 2000, kada je upravo Vrhovni sud odlučio da je za predsednika izabran Džordž Buš.

    „Trampu je imenovanje sudije Vrhovnog suda utoliko bitnije što svi očekuju veliku ustavnu krizu oko predstojećih izbora koji će biti komplikovaniji, teži i koji su već osporavani, nego i jedni koje pamtimo. I svi očekuju da rasplet tih izbora delom desi i u Vrhovnom sudu, kao 2000, kada je on sa pet naprema četiri glasa odlučio da se glasovi više neće prebrojavati i da Buš postaje predsednik“.

    Iako su konzervativci u sudu imali većinu za jedan glas i dok je Ginzburgova bila živa, sudija Džon Roberts nekoliko puta je glasao za liberale, te je i zbog toga, prema rečima Smajlovićeve, Trampu veoma važno da učvrsti konzervativnu većinu u tom telu ukoliko se u novembru ponovi situacija iz 2000.

    Milan Krstić sa beogradskog Fakulteta političkih nauka i urednik sajta americki-izbori.rs napominje i dugoročniji cilj konzervativaca. Zbog nepredvidivosti ponovnog Trampovog izbora, cilj konzervativaca je da dobiju još jednog sudiju Vrhovnog suda dok pod kontrolom drže Belu kuću i dok imaju većinu u Senatu. Tako bi, i u slučaju da Tramp ne bude izabran, mogli da se, kroz Vrhovni sud, bore za svoje ciljeve iz domena društvenog konzervativizma, kao i da pokušavaju da spreče ono što nazivaju „usmeravanjem društva ulevo“.

    „Koliko god se Donald Tramp nadao da će pobediti na izborima 3. novembra, većina iz konzervativnog okruženja oko njega ne bi da se kocka s tim i pokušala bi da dobije konzervativnog sudiju dok je on još na vlasti“, kaže Krstić.

    Izbor sudije može da utiče i na mobilizaciju birača

    Oboje naših sagovornika napominju i da izbor devetog člana Vrhovnog suda može da utiče i na mobilizaciju glasača na izborima. S obzirom da je sutkinja Ginzburg bila ikona liberalne Amerike, može se desiti da njena smrt pomogne Demokratama koji će, kako Smajlovićeva navodi, biti strahovito besni ako je zameni neka konzervativna sutkinja.

    „To je važno i za Trampa, jer će mogućnost da izabere još jednog sudiju biti vrlo veliki motivacioni faktor za njegove birače, kojima se možda učinio nesimpatičnim tokom prvog mandata ili smatraju da je loše upravljao krizom oko korone. To može dodatno da navede veliki broj ljudi da izađu na glasanje. Prema tome, ovde se dešava da će izbor devetog člana Vrhovnog suda biti žestok motivišući faktor za obe strane da više ljudi izvedu na izbore.

    Krstić, pak, mobilizaciju glasača povezuje sa raspravom o legitimnosti izbora sudije u ovako kratkom roku. Isti Mič Mekonel, koji je najavio da će republikanska većina u Senatu glasati za Trampov predlog, 2016. se usprotivio sličnom postupku Baraka Obame. Tada je izbor sudije ostavljen za posle izbora, pa je Tramp odmah po stupanju na dužnost dobio priliku da imenuje svog prvog kandidata.

    Zbog različitih aršina koje su Republikanci primenjivali pre četiri godine i sada, Krstićevo mišljenje je da je Trampu bolje da izbor sudije ostavi za posle izbora, zato što bi na taj način možda motivisao i jedan broj konzervativaca koji se dvoume da li da glasaju za njega i koji su bliži tome da apstiniraju, „da zažmure glasaju za Trampa kako bi dugoročno osigurali konzervativnu većinu u Vrhovnom sudu, što im je u interesu“.

    Važnost Vrhovnog suda u američkom pravno-političkom sistemu ogleda se u tome što je ovo telo i vrhovni tumač ustava, a Rut Bader Ginzburg, druga žena u istoriji koja postala sudija Vrhovnog suda, obeležila je rad suda svojim presudama po pitanju rodne ravnopravnosti, prava glasa i sistema zdravstvene zaštite. Smrt Rut Bader Ginzburg 18. septembra ostavila je upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu svega 46 dana pred izbore i do sada je samo jednom dan smrti sudije bio bliži izborima – kada je predsedavajući suda, Rodžer B. Tejni preminuo svega 27 dana pred izbore 1864. Tadašnji predsednik Abraham Linkoln odložio je odluku o imenovanju za posle izbora.

    Tagovi:
    Donald Tramp, Vrhovni sud SAD, Vrhovni sud
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga