16:25 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 562
    Pratite nas

    Tik-Tok, Huavej, 5G mreža, Severni tok 2, samo su  neki od nedvosmislenih pokazatelja da je američka ekonomska agresija zamenila onu na vojnom polju. Po oceni ekonomskog konsultanta Mahmuda Bušatlije, to nije samo posledica geopolitičkih globalnih promena, nego i činjenice da SAD gubi moć prve ekonomske sile koju bi da zadrži ekonomskim ratovima.

    Najnoviji slučaj pokušaja zabrane aplikacije Tik-Tok u Americi, koji se završio tako što će američke kompanije sa 20 odsto akcija, praktično preuzeti upravljanje tim ogrankom kineske kompanije u SAD, još jedan je primer agresije Amerike koja je jednu vojsku zamenila drugom. U ekonomskom ratu sa svima u kojima vidi prepreke za ostvarivanje svojih interesa SAD ne biraju sredstva.

    Američki stejt department ima čak i listu stranih pojedinaca i kompanija koje, po njihovom viđenju, predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost.

    Tako se kineski tehnološki gigant Huavej prošlog meseca suočio sa nestašicom čipova za procesore pametnih telefona zbog američkih sankcija. Bela kuća je u maju zabranila dobavljačima širom sveta da koriste američku tehnologiju u proizvodnji komponenata za Huavej.

    Posle neuspelog „prijateljjskog“ ubeđivanja od strane američkog državnog sekretara Majka Pompea da evropski saveznici odustanu od Severnog toka 2, zbog čega je više puta bio u evropskoj misiji, prešlo se na manje suptilne metode. Zaprećeno je sankcijama svim kompanijama koje rade na tom projektu, ali se i tu našlo rešenje za nastavak gradnje.

    Tik tok
    © REUTERS / Florence Lo / Illustration
    Ishod pokušaja zabrane kineske aplikacije Tik-Tok u SAD najnoviji je primer ekonomske agresije Amerike koja ne bira sredstva da zaštiti interese.

    Nemačka je sredinom avgusta čak zapretila podnošem tužbi jer je najavu sankcija SAD  nazvala  pretnjom suverenitetu Nemačke. Ali pravo da brani nacionalne interese, kao u slučaju liste Stejt departmenta, izgleda ima samo Amerika. Samo koji dan pošto je Nemačka zapretila tužbom desio se slučaj Navaljni, navodno trovanje tog ruskog opozicionara novičokom koje je konstatovano u nemačkoj bolnici. Mesec dana kasnije nemački ministar spoljnih poslova je rekao da se ne isključuje mogućnost obustavljanja izgradnje gasovoda zbog incidenta sa Navaljnim. U slučaju Navaljni sve je bilo čudno osim jedne stvari – kome ide u prilog obustavljanje radova na Severnom toku 2.

    Agresivan ekonomski rat umesto vojnog

    U ratu, pa makar bio i ekonomski se više, očigleno, ne biraju sredstva. Od prijateljskog ubeđivanja do pretnji, sankcija, ucena, čak i najbližih saveznika, pa i brutalnosti, različit je arsenal oruđa koje treba da posluži svrsi. Da li je, međutim, ta borba sa udarcima ispod pojasa znak moći, ili slabosti kada vam ništa drugo ne preostaje?

    „Globalna politika je do sada vođena američkim i interesima zemalja koje su bile oko Amerike kroz razne asocijacije, od trgovinskih do NATO-a. Situacija se, međutim, bitno promenila činjenicom da je Kina već nekoliko godina po BDP-u obračunatom po kupovnim mogućnostima daleko iznad američkog, a to je merodavnije nego BDP opšte države“, kaže Bušatlija za Sputnjik.

    On objašnjava da to merilo, ukazuje na to da je kineska ekonomija daleko razvijenija nego što je to američka, što se vidi po činjenici da su Kinezi najveći proizvođači bilo čega. Amerikanci, pak, svoju ekonomiju zasnivaju na činjenici da 60 odsto profita ostvaruju iz finansijskog tržišta, a svega nekih 25 odsto, eventualno 27 odsto, iz proizvodnje razmenjivih dobara, napominje naš sagovornik.

    Ruski bloger i opozicionar Aleksej Navaljni u berlinskoj klinici Šarite
    © REUTERS / Courtesy of Instagram @NAVALNY/Social Media
    Kada Amerika ni na koji način nije uspela da privoli Nemačku na obustavljanje radova na gasovodu Severni tok 2, pojavio se slučaj Navaljni koji je ponovo otvorio tu temu.

    Pritisci skromnih rezultata

    Bušatlija smatra da je Amerika u situaciji da će morati da se bori za svoju poziciju, a pošto su ratovi postali suviše skupa „zabava“ sa ozbiljnom posledicom jer u njima Amerikanci ginu, prešlo se na ekonomnske ratove. Ta američka politika ekonomske agresije može da potraje godinama, pa i da postigne neki od ciljeva, kaže on, ali će, kako smatra, vremenom to moći sve manje zbog činjenice da učešće dolara u svetskoj trgovini pada.

    Dolar koji je bio apslutni monopolista u trgovini naftom i oružjem to više nije, napominje naš sagovornik, ističući da sada veliki proizvođači oružja kao što su Rusi, imaju sasvim nove generacije naoružanja i oni sve više svoje naoružanje prodaju za nacionalne valute a ne za dolar.

    „Čak i najbliži američki saradnici, kakva je Indija, pristaju na takve aranžmane. Činjenica je da Kinezi od Saudijske Arabije naftu kupuju za svoje juane, a ne za dolare, kao ranije, što ukazuje na to da dolar gubi svoje uporište kao apsolutni monopolista svetskog tržišta“, ilustrovao je primerima Bušatlija.

    Utoliko će, kako objašnjava, Amerikanci sve teže sprovoditi svoje sankcije. Vi možete nekoga ucenjivati sankcijama ukoliko on zavisi od vašeg novca. Ali ako to nije slučaj, kao kada su u pitanju Kina, Rusija, Indija, onda ne možete ozbiljno da ih pritiskate.

    Sagovornik Sputnjika podseća na američke sankcije prema Kini koje su kreirane zbog potrebe da  se smanji trgovinski deficit sa tom zemljom. Od momenta kada su prvi put uvedene Amerika, međutim, ima sve veći deficit.

    © CC0 / piksabej
    Američke sankcije uvedene Kini ne samo da nisu smanjile deficit sa njom, nego je on bivao sve veći.

    „Ekonomske sankcije koje su 2014. godine uveli Rusiji zbog Krima su dovele do toga da je u sledećih nekoliko godina Rusija postala najveći izvoznik pšenice, a 200 godine pre toga to je bila Amerika“, ističe Bušatlija zaključivši da u toj borbi protiv Rusije i Kine čije su ekonomije ozvaničili kao najveću pretnju Americi, nisu postigli ozbiljan cilj.

    On, pri tom, napominje da Amerika sve teže i teže može da kontroliše čak i svoje najbliže saradnike, kao što je Nemačka, preko kojih bi da pritiska svoju konkurenciju štiteći sopstvene interese.

    Evropa najveća žrtva američke ambicije

    Jasno je da oni više neće, bez pogovora, poslušati svaku američku sugetsiju. Vašington nije uspeo da uveri Nemce da ne ulaze u posao sa Kinezima. Tako je pre mesec dana nemačka vlada odlučila da neće isključiti kompaniju Huavej kao dobavljača opreme za 5G mrežu, isto kao što se već dugo opire pritiscima da obustavi gradnju Severnog toka2.

    Evropa može biti najveća žrtva takvog ekonomskog ponašanja Amerike. Ako Evropa stvarno ne postane unija 500 miliona stanovnika koji su znatan prostor koji može da motiviše i jednu kinesku ekonomiju da obrati pažnju na nju, ako onemogućite evropsku ekonomiju vršeći pritisak na nju da ne uvozi telekomunuikacionu tehnologiju iz Kine, ili gas iz Rusije, vi praktično njih onemogućavate da se normalno razvijaju“, ističe Bušatlija.

    On zato smatra da će Evropa imati vrlo teške probleme u budućnosti sve do momenta dok se ne emancipuje od Amerike koja će i dalje biti  ekonomska velesila, ali neće biti prva i jedina, kao što u vojnom smislu više ne može biti svetski polocajac.

    Bušatlija napominje da je u izbornoj godini kakva je ova u Americi bilo i prenaglašenih ekonomskih poteza za unutrašnju upotrebu, da bi se pokazala sila prema konkurenciji, a da je manje važno bilo da li će to dati rezultat. Ono što je, međutim, po oceni ovog ekonomskog konusltanta, nedvomisleno jasno, uz sve američke pritiske, ucene, sankcije, zabrane, trgovinske ratove, staje u kratku konstatciju:

    Daleki istok je budućnost svetske ekonomije. To se vidi i po tome što čak i pandemija kovida 19 nije imala toliko teške posledice u tim zemljama u odnosu na ostale, naročito Evropu i Ameriku“.

    Tagovi:
    agresija, sankcije, Amerika, ekonomija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga