00:18 23 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2165
    Pratite nas

    Srpski „vojnik“ završio je na ratištu u Nagorno-Karabahu, bar po pisanju turskih portala i slici koju su objavili na Tviteru. Kao da ta informacija nije dovoljno začuđujuća, ispostavilo se da je „vojnik“, kog su prepoznali kao Aleksu Đurića, zapravo Miloš Biković. Sporne slike na Tviteru više nema, ali iza nje je ostao trag – perfidnih provokacija.

    Iako je od Nagorno-Karabaha udaljena oko 3.000 kilometara, pronađen je put da se Srbija uvuče u još jedan konflikt s kojim, suštinski, nema nikakve veze. Dok rat između Jermenije i Azerbejdžana na istoku besni, turski portali objavljuju prisustvo srpskog „vojnika“ u ratnoj zoni. S tim što nije u pitanju vojnik, već glumac i to niko drugi do Miloš Biković.

    Miloš Biković na konferenciji za novinare
    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Biković je odreagovao na spornu sliku, koja je nakon toga obrisana

    Biković na ratištu – perfidna provokacija

    Programski direktor „Demostata“ Zoran Panović za Sputnjik kaže da je Biković postao vrlo prepoznatljiv po ulogama u filmovima koji imaju ratnu tematiku, poput „Balkanske međe“.

    Uzimajući taj film kao primer, Panović smatra da je Bikovićeva uloga značajno poistovećena s rusko-srpskim prijateljstvom, da je postala personifikacija političkih odnosa dveju zemalja.

    „Zbog toga je pogodna za manipulaciju u određenim kontekstima koji, u suštini, nisu vezani za Srbiju i za kontekste srpsko-albanskih ratova i problema, koji su tematika rusko-srpskog filma u kome glumi Biković“, objašnjava Panović i dodaje da je Biković vrlo elegantno odreagovao na „falsifikat određenog konteksta“.
    Snimanje filma Balkansa međa
    © Foto : Pres služba filma "Balkanska međa"
    Miloš Biković na snimanju „Balkanske međe“

    Ukrštene sudbine Srba i Jermena

    On je ukazao na to da priča sadrži i političke dimenzije vezane za našu zemlju, jer smatra da Srbija ima značajne simboličke veze s ratom između Jermenije i Azerbejdžana.

    „Prvo, Srbija stalno mora da se pravda da li je njeno oružje u Nagorno-Karabahu ili nije. Drugo, imamo šizofrenu situaciju. S jedne strane, kada treba da se naglasi teška sudbina Srba, uvek se pominju Jermeni, genocid nad njima i slična istorijska sudbina. S druge strane, imamo odlične odnose s Azerbejdžanom“, ističe Panović.

    Podsetimo, od nedelje 27. septembra u nepriznatoj republici Nagorno-Karabah bukti rat.

    Pojedini mediji pisali su da se u tom sukobu koristi srpsko naoružanje, što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić demantovao i kazao da je naša zemlja obe zemlje snabdevala samo municijom.

    Rusija je, ubrzo po izbijanju oružanog sukoba, pozvala na momentalno obustavljanje vatre. Turska je takođe zahtevala prekid sukoba, ali je optužila Jermeniju za „neprijateljski stav“ i zatražila od nje da „odmah prekine neprijateljstvo prema Azerbejdžanu“.

    Koren sukoba Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno-Karabaha datira još od kraja Prvog svetskog rata, a povod su nerešeni teritorijalni odnosi.

    Situacija je eskalirala u februaru 1988. godine, kada je autonomna oblast Nagorno-Karabah objavila otcepljenje od Azerbejdžanske republike.

    Nakon toga, u septembru 1991. godine, Nagorno-Karabah proglasio nezavisnost. Tri godine kasnije, uz posredstvo Rusije nastupilo je primirje, ali strasti oko sporne oblasti nikada nisu utihnule.

    Vlasti Azerbejdžana su tokom vojnih sukoba izgubile kontrolu nad tom oblašću.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Miloš Biković, Rusija, Turska, Azerbejdžan, Jermenija, rat, Nagorno-Karabah
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga