22:09 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    6642
    Pratite nas

    Samo mesec dana uoči glasanja za predsednika SAD, Donald Tramp zaražen je virusom korona, i finiš svoje predizborne kampanje on će provesti zatočen u karantinu. Predstojeći izbori, ionako zastrašujuće neobični, time postaju i još neobičniji. I pitanje je u kakvom će stanju Amerika dočekati svoj dan posle izbornog utorka.

    Ovo stoga što „raste strah od haotičnih izbora“, kako upozorava portal „Hil“, najavljujući da je gotovo izvesno da se, do te srede ujutru posle prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru kao što je uobičajeno, neće znati ko je pobedio na izborima. Nego će se još danima, možda i nedeljama, čekati da budu prebrojani svi glasovi upućeni poštom. A možda će na kraju sud morati da preseče, i da odredi pobednika. Ili će, po prvi put od 1876, najavljuje agencija „Rojters“, to učiniti Kongres SAD.

    Predsednička debata

    Ova neobična i haotična situacija u kojoj se Amerika nalazi tridesetak dana uoči izbora bila je jasno vidljiva i tokom prve debate dvojice predsedničkih kandidata, Donalda Trampa i Džoa Bajdena. „Ko god je gledao tu debatu zaslužuje 1.000 dolara mesečno“, utisak je Endrua Janga, učesnika u nadmetanju za predsedničkog kandidata Demokratske partije. „Ova debata uspela je da ubedi neke neopredeljene birače da ne glasaju uopšte. Nikada nisam video debatu koja je izazvala ovakvu reakciju,“ ističe Frenk Lanc, politički konsultat blizak republikancima. „Jednostavno otkažite preostale dve debate. Amerika se napatila dovoljno,“ zahtev je magazina „Tajm“ kome će, s obzirom na Trampovo zdravstveno stanje, verovatno biti udovoljeno.

    U ozbiljnijem pak tonu, upozorava uredništvo „Fajnenšel tajmsa“ u redakcijskom komentaru, ova „neukusna debata pokazala je rizik za američku demokratiju“. Ovo stoga što „Donald Tramp zvuči kao čovek koji se sprema da ospori izborni rezultat“.

    A Tramp, sa svoje strane, od nadležnog tužilaštva traži da pokrene istragu nakon objavljivanja snimka kupovine glasova u Minesoti iza koje navodno stoji Ilhan Omar, članica Predstavničkog doma američkog Kongresa iz Demokratske partije.

    Predizborne ankete, za to vreme, pokazuju da je Tramp u zaostatku u odnosu na svog protivkandidata. Ali isto su pokazivale i 2016, pa znamo kako se to završilo, a „Njujork tajms“ sad, analizirajući dostupne podatke, ukazuje na „pet stvari zbog kojih Bajden i njegovi saveznici treba da se zabrinu“...

    Koji su to trendovi u američkom biračkom telu zbog kojih Džo Bajden ne sme bezuslovno da veruje anketama? Kako će Trampova bolest uticati na njegove izborne šanse? I kolika je šansa da u sredu 4. novembra, dan posle izbora, Amerika sazna koga je izabrala za svog predsednika?

    Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i politikolog Aleksandar Pavić.

    Korona kampanja

    „Sputnjikovi“ sagovornici saglasni su u oceni da se kovidom 19 Tramp zarazio u najgorem mogućem trenutku.

    Usled bolesti, ukazuje Obrad Kesić, Tramp „gubi prednost koju ima kao aktuelni predsednik, koji svakodnevno donosi odluke o teškim problemima i pritom stiže da učestvuje i na velikim predizbornim mitinzima, što je predstavljalo značajan kontrast u odnosu na Džoa Bajdena kome su se iz Trampovog tabora i izrugivali što se krije od ljudi. A sada je sam Tramp dospeo u takvu situaciju... Pritom, i pitanje virusa korona, umesto oporavka ekonomije i uvođenja reda i zakona na ulice američkih gradova, sad ponovo dospeva u centar pažnje, a to su demokrate i želele.“

    Zaražavanje virusom kovid 19 „narušilo je Trampov kaubojski, mačo imidž“, smatra Aleksandar Pavić, podsećajući da predsednik SAD gotovo da i nije nosio masku i da se čak i podsmehivao Bajdenu što to čini. „Tako da se sad već pojavljuju zluradi komentari zbog toga što se zarazio bolešću koju nije shvatao dovoljno ozbiljno. I to bi moglo da utiče na neopredeljene birače, iako će njegova baza ostati s njim, iz prostog razloga što nema drugog izbora.“

    Bez pobednika

    Dodatni problem za Trampa, ukazuje Pavić, predstavlja i to što je sva prilika da će barem jedva od dve preostale predsedničke debate biti otkazana, „a Trampu je definitivno potreban popravni ispit jer na prvoj debati nije zabeležio ubedljivu pobedu, makar utoliko što Bajdena nije uspeo da prikaže kao nesposobnog i senilnog kako ga inače opisuje“.

    „Nije bilo pobednika u toj debati, a izgubila je Amerika“, konstatuje Obrad Kesić. „Ipak, Tramp jeste uspeo da pokaže da mu Bajden ne predstavlja alternativu u smislu sposobnosti da pomiri duboko podeljeno američko društvo. Bajden je imao priliku da demonstrira da je potpuno drugačiji od Trampa, da ima kapacitete da bude državnik i ujedinitelj, i u tome nije uspeo. A to ide u prilog Trampu i njegovom nastojanju da privuče neopredeljene birače.“

    A Bajden bi, dodaje Pavić, „mogao da pretrpi štetu i zato što je odbio da se eksplicitno izjasni u korist tema koje su naročito popularne na levici, u biračkoj bazi Bernija Sandersa, kao što su opšta zdravstvena zaštita i 'Grin nju dil'“, set političkih i ekonomskih reformi u čijem su fokusu klimatske promene i ekonomska nejednakost.

    Predizborne ankete

    Tek, u meri u kojoj im se uopšte i može verovati posle fijaska iz 2016, ankete pokazuju da Bajden u proseku ima prednost u odnosu na Trampa od 7,2 odsto na nacionalnom nivou, odnosno 3,5 odsto u onim ključnim, kolebljivim državama koje zapravo i odlučuju pobednika.

    S druge strane, međutim, „Njujork tajms“ opominje Bajdena na pet stvari koje treba da ga zabrinu, među kojima se ističu opservacije da Trampova baza – belci bez koledž diploma – pokazuje više entuzijazma za glasanje u odnosu na ključne demografske kategorije za demokrate; da Latinoamerikanci u manjoj meri podržavaju Bajdena u odnosu na ranije kandidate demokrata a oni su ključni u državama poput Arizone, Nevade i Floride; da se očekuje da će mnogo više demokrata nego republikanaca glasati poštom (47 odsto u odnosu na 11 odsto prema avgustovskom istraživanju „Vol strit džornala“), a veliki je rizik od odbacivanja takvih glasova zbog raznih tehničkih nepravilnosti; te da je uočen trend smanjivanja prednosti demokrata u odnosu na republikance u generičkim anketama.

    Istovremeno, i televizija „En-Bi-Si“ na osnovu svog istraživanja donosi informaciju da „Tramp pobeđuje Bajdena u registraciji novih glasača u ključnim državama“.

    „Do vesti da se Tramp razboleo, moja procena različitih indikatora, od ekonomskih do društvenih, govorila je u prilog tezi da je aktuelni predsednik bliži pobedi. Međutim, sad mnogo toga zavisi od nepoznanice u pogledu daljeg toka Trampova bolest,“ komentariše Obrad Kesić i ističe da, bez obzira na to novu okolnost, „Trampovi glasači pokazuju mnogo više entuzijazma od Bajdenovih, a upravo izlaznost predstavlja ključni faktor.“

    „Istraživanja pokazuju i da ubedljiva većina Amerikanaca smatra da će Tramp pobediti“, skreće pažnju Aleksandar Pavić. „I to je veoma važan indikator, jer, otkako se ovakvo istraživanje sprovodi, u poslednjih tridesetak godina, samo u dva navrata nisu predvideli pobednika, 2000. i 2016, ali i tada su Al Gor i Hilari Klinton u ukupnom skoru dobili najviše glasova.“

    (Ne)priznavanje izbornog rezultata

    Ali nije pitanje pobednika i jedina nepoznanica ovih američkih predsedničkih izbora. Naprotiv, veliko je pitanje i da li će poraženi priznati svoj poraz.

    „Fajnenšel tajms“, tako, unapred optužuje Trampa da će to odbiti da učini: „Tanki su dokazi da je izborna prevara raširena pojava koja neproporcionalno odgovara demokratama. Ali, zagovarajući ovu ideju, Tramp priprema izgovor za osporavanje rezultata koji bi za njega bili nepovoljni, i ohrabruje svoju bazu da stvari uzme u svoje ruke.“

    Bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton tokom predizborne kampanje
    © Sputnik / Nikita Šohov
    Hilari Klinton je javno preporučila Bajdenu da ni po koju cenu ne prizna poraz u izbornoj noći.

    S druge strane, Hilari Klinton je javno preporučila Bajdenu da ni po koju cenu ne prizna poraz u izbornoj noći...

    „Prvi put u istoriji SAD od Građanskog rata imamo situaciju u kojoj oba predsednička kandidata unapred najavljuju da nisu spremni da prihvate rezultat izbora“, napominje Obrad Kesić. „A sve je veći i broj birača koji nemaju poverenje u izborni proces i očekuju da će biti prevareni. I to je veoma opasan scenario, tim pre što se demokrate otvoreno pripremaju da na različite načine ospore izborni rezultat ako bude nepovoljan po njih, čime će zemlja biti gurnuta u ustavnu krizu.“

    Kriza je utoliko veća i zato što se, kao nikada do sad, množe dokazi o neregularnosti izbornog procesa.

    Organizacija „Prodžekt veritas“ je skrivenom kamerom zabeležila takozvanu „žetvu glasova“, u suštini, kupovinu glasova koji će biti upućeni poštom, uglavnom u crnačkim i drugim manjinskim zajednicama, od ljudi koji inače na izbore ne bi izašli. Istraživanje „Si-Bi-Esa“ otkrilo je u Koloradu da glasaju i mrtvi i imigranti koji nemaju pravo glasa, u Pensilvaniji su u jarku pored puta pronađeni bačeni glasački listići na kojima je zaokruženo Trampovo ime...

    „Obe strane pripremile su advokatske timove, i zaista možemo da se nađemo u situaciji u kojoj ni jedni ni drugi ne priznaju rezultat izbora, i pritom podstiču svoje pristalice da izađu na ulicu. Verujem da ogorčeni Trampovi protivnici, koji su i dosad započinjali nerede širom Amerike, neće mirno prihvatiti njegovu eventualnu pobedu, i tu i leži glavna opasnost. Utoliko veća što ni na vidiku nema ničega što bi moglo da sastavi ovoliko rascepljenu Ameriku,“ upozorava Aleksandar Pavić.

    Na sličan način zaključuje i Obrad Kesić: „Ispred nas je nesumnjivo period nestabilnosti i produbljene društvene, političke i ekonomske krize. U sistem ljudi više ne veruju, nema nikoga ko bi razlike mogao da pomiri, i zato je teško videti izlaz iz ove situacije.“

    Tagovi:
    Džo Bajden, Donald Tramp
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga