03:18 01 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    160
    Pratite nas

    Britanci nikada nisu prihvatili evropske integracije. Čitava priča o Bregzitu kuva se dugo, još od vremena kada je srušena Margaret Tačer. Ona je 1990. morala da napusti vlast jer je bila protiv Evrope – ona je prva žrtva Evrope u Velikoj Britaniji, kaže Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Londona.

    On u svojoj najnovijoj knjizi pod nazivom „Bregzit revolucija – političke ruševine i povratak suvereniteta“ ističe da je izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, poznatiji kao Bregzit, revolucija u tom smislu što predstavlja simbol raspada jednog modela društva koji je bio dominantan na Zapadu u poslednjih nekoliko decenija. To je pre svega znak da većina ljudi u Britaniji više ne želi da pripada tom društvenom modelu.

    Ne samo da je Bregzit promenio društveni model u Britaniji, on, prema Ljepojevićevim rečima, menja i društveni model na kontinentu.

    „To se neće tako brzo dogoditi, ali, proces je otvoren, započet i on može samo da se uspori, ali ne može da se zaustavi“, kaže on.

    Bregzit – revolucija koja menja društveni model

    Promene u Britanskom društvu najpre su vidljive kroz raspoloženje javnosti.

    „Ipak je većina javnosti, neko što zna, a neko instinktivno, osetila da je model društva koji je nametnula EU destruktivan, za njih barem, da predstavlja problem i da koči razvoj Velike Britanije. Konkretne promene već su počele, ali to je ogroman posao – to je promena zakonodavstva. Pošto oko 80 odsto zakona u svakoj članici pripada EU, a ne domaćem zakonodavstvu, Britaniji predstoji ogroman posao promene zakona i povratku tradicionalnom zakonodavstvu koje liči na tu zemlju“, tvrdi Ljepojević.

    Sledi takođe i promena institucionalne strukture, što znači da se gasi ogromna industrija kontrolora sprovođenja briselskih propisa.

    „To će ići dosta sporo, pošto je za 47 godina, koliko je Britanija bila članica evropske integracije, EU stvorila ogromnu infrastrukturu, stotine hiljada ljudi živi od toga, stvorena je nova elita. Međutim, ponovo kažem, proces koji je Bregzit otvorio, ne može se zaustaviti, može se samo usporiti“, kategoričan je Ljepojević.

    Zašto je Bregzit u interesu britanske elite

    Još iz vremena Margaret Tačer traju komešanja koja su dovela do referenduma. Prema tome, on se nije desio iznenada. Socijalna energija koja je do Bregzita dovela je, sa jedne strane osećaj posebnosti, a s druge strane desio se splet međunarodnih okolnosti, u kome je jedan deo britanske elite prepoznao da bi najbolje bilo da Britanija sada izađe iz integracije“, kaže Ljepojević.

    Izlaskom iz EU, britanska elita zapravo želi da učestvuje u pravljenju pravila novog međunarodnog poretka koji se formira, objašnjava on. Kako bi određivali pravila, britanskoj eliti je bilo potrebno da istupi iz EU, kako se ne bi pokoravali pravilima Brisela.

    „Onaj ko propisuje pravila i kontroliše sprovođenje pravila, a kontrola sprovođenja pravila donosi novac. Prema tome, Bregzit je bio konkretan interes britanske elite, koji se podudario sa socijalnom energijom britanskih građana“, konstatuje naš sagovornik.

    Odnos Velike Britanije i EU možda bi se najbolje mogao opisati refrenom pesme francuskog pesnika Serža Ginzbura „Volim te, ni ja tebe“ jer, nikada u modernoj istoriji Britanija nije imala uistinu bliske veze sa Evropom, kazuje Ljepojević.

    „Britanci su temeljno drugačiji od Evropljana – kultura je drugačija, kao i istorijsko iskustvo. Evropska kultura i praksa su teorijske, britanska iskustvene. Britanci svoja pravila i način života temelje na iskustvu, Evropa na teorijskim zamislima kako bi nešto trebalo da bude, tu je temeljna razlika i tu nema popravke“, piše Ljepojević u knjizi „Bregzit revolucija – političke ruševine i temelj suvereniteta.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    revolucija, Velika Britanija, Bregzit
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga