08:11 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 07
    Pratite nas

    Od 2005. politički život Kirgizije sastoji se u kretanju od revolucije do revolucije, uz povremene krvave sukobe političkih rivala, etničkih grupa i stanovnika severa i juga zemlje. To ovu centralnoazijsku republiku, koja je samostalnost stekla 1991. raspadom SSSR-a najnestabilnijom zemljom regiona.

    Trenutna politička kriza, u kojoj je povređeno oko 600 građana i oko 200 policajaca, prema rečima Dušana Prorokovića sa Fakulteta za međunarodnu bezbednost i diplomatiju, nastavak je krize iz 2010, kada je, u drugoj po redu revoluciji („Revoluciji dinja“), na vlast došao Almazbek Atambajev.

    Sukob bivšeg i sadašnjeg predsednika

    U međuvremenu, između Atambajeva i aktuelnog predsednika Soronbaja Ženbekova izbio je konflikt, čiji su rezultat sadašnji građanski nemiri.

    „Kirgizija je sve ove godine, od osamostaljivanja do danas, živela u nestabilnoj situaciji. Ne samo da imamo konflikte po političkoj i partijskoj osnovi, nego po geografskoj. Česta su razmimoilaženja stanovnika na severu, koji gravitiraju ka glavnom gradu i onih koji naseljavaju južne oblasti“, objašnjava naš sagovornik.

    Ako se nemiri, koji su u izbili u ponedeljak uzmu kao revolucija, bila bi to treća revolucija u Kirgiziji od 2005. Prva , „Revolucija lala“ izbila zbog nezadovoljstva izbornim rezultatima i rezultirala je zbacivanjem sa vlasti Askara Akajeva, koji je predsedničku dužnost obavljao od 1991.

    Druga, „Revolucija dinja“ izbila je pet godina kasnije zbog rasta cena energenata, a praćena je veoma oštrim etničkim sukobima između većinskih Kirgiza i manjinskih Uzbeka na jugu zemlje. Akajevljev naslednik Kurmanbek Bakijev morao je da vlast preda privremenoj vladi, a na izborima 2011. pobedio je Atambajev.

    Naredna smena vlasti bila je mirna; Ženbekov je izabran za predsednika četiri godine kasnije, a njegov prethodnik se povukao na selo. Međutim, konflikt dvojice predsednika izbio je prošle godine i Atambajev je uhapšen i, zbog korupcije osuđen na jedanaest godina zatvora. Ni njegovo hapšenje nije prošlo bez nemira – pristalice su ga branile, jedan je poginuo, a bivši predsednik uhapšen je tek iz trećeg pokušaja. Sada su ga demonstranti, prevođeni njegovim sinom oslobodili iz zatvora.

    Najsiromašnija zemlja centralne Azije

    Smešten u jugoistočnom delu centralne Azije, Kirgistan se graniči sa Kinom, Kazahstanom, Uzbekistanom i Tadžikistanom. Ekonomski razvoj ove zemlje ograničen je planinskim terenom i time što nema izlaz na more i čini je najsiromašnijom zemljom regiona. Zlato je najvažniji prirodni resurs zemlje, a, za razliku od drugih centralnoazijskih republika, Kirgistan nema naftnih rezervi.

    Planinski teren podstiče značajne podele, društvene i socijalne – dva politička jezgra, jedno oko prestonice Biškeka, a drugo oko Oša i Džalalabada, stvorilo je, nakon sticanja nezavisnosti nestabilnu političku scenu.

    Uzbekistanska i tadžikistanska manjina na jugu, kao i nedostatak vodnih resursa, stvaraju česte tenzije sa susedima, koje je predsednik Ženbekov u poslednje vreme pokušavao da reši.

    Uprkos ekonomskim, bezbednosnim i političkim poteškoćama koje stvara njegova geografija, strateško mesto Kirgistana čini ga područjem nadmetanja između većih sila, a, prema Prorokovićevim rečima svaka politička napetost izaziva pažnju velikih sila.

    „Ta zemlja je karakteristična i po tome da su tamo bile dve aviobaze, jedna američka u Manasu, druga ruska u Kantu. Američka aviobaza u Manasu je zatvorena 2014. Kirgizija ima dugu granicu sa Kinom. Kineski uticaj je jačao prethodnih godina“, navodi on.

    Ipak, izgleda da aktuelni nemiri, s obzirom da je Centralna izborna komisija poništila izbore i obećala da će u roku od dve sedmice raspisati nove, neće poprimiti izgled prethodnih revolucija i da će tenzije splasnuti.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    obojena revolucija, revolucija, nemiri, Kirgizija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga