21:33 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3781
    Pratite nas

    Tvrdnje ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog da je Putin naredio njegovo trovanje su apsurdne, ako znamo kakav je bio njegov rejting u Rusiji. On nije nikakav konkurent Putinu i na nivou je statističke greške. S etiketom zapadnog plaćenika on nema nikakve šanse u ruskoj politici“, smatra Branko Vlahović, dopisnik Novosti iz Moskve.

    Slučaj navodnog trovanja Navaljnog zapadnim zemljama je dobrodošao da se raskusuraju s Moskvom oko „Severnog toka“ 2 i Belorusije. Ipak, kako smatra Branko Vlahović, dopisnik Novosti iz Moskve, skandal će polako da jenjava, pogotovu ako bloger da još par intervjua sličnih nedavnom za nemački Špigl i otkrije još neki detalj koji će da pokaže koliko je u celoj priči nelogičnosti. 

    Ruski bloger, koji je nedavno otpušten iz berlinske bolnice Šarite posle, kako tvrde na Zapadu, trovanja nervnim agensom „novičok“, u prvom intervjuu posle lečenja, prisećajući se šta se dogodilo 20. avgusta kada mu je pozlilo dok je leteo iz Tomska u Moskvu, otkrio je naime da nije imao nikakve bolove, dok je trovanje „novičokom“ naprotiv praćeno grčevima i jakim bolovima. 

    Navaljnog treba pustiti da što više priča pa će sam sebe da demistifikuje i pokaže da Rusiju bez razloga napadaju za njegovo navodno trovanje, kaže Vlahović, podsećajući da je bloger otvoreno za to optužio ruskog predsednika Vladimira Putina.

    Optužbe na račun Putina - politički marketing

    Targetiranje Putina je, dodaje on, čisti politički marketing jer Navaljni je shvatio šta treba da priča ako hoće da postane zvezda. Vlahović ističe da je takvo ponašanje decenijama praksa prvo sovjetskih pa ruskih disidenata.

    „Svi su pravili sebi imidž na Zapadu tako što su napadali državni vrh svoje zemlje i to sad čini i Navaljni. Samo on mora da bude svestan jednog: u Rusiji nijedan političar koji dobije etiketu zapadnog plaćenika nema nikakve šanse da pobedi na političkim izborima. U tome se Rusija razlikuje od mnogih bivših socijalističkih zemalja gde se ljudi hvale da imaju dobre odnose i da dobijaju novac sa Zapada. U Rusiji to automatski znači crna lista zbog toga što su Rusi patriotski nastrojeni i ne žele da im Zapad određuje ko će biti njihovi vodeći političari. Danas-sutra kad se Navaljni vrati u Rusiju, a na Zapadu nema šta da radi, on će polako da silazi sa političke scene“, veruje Vlahović. 

    Uzaludno bildovanje Navaljnog

    Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije ukazuje da su celokupna dešavanja oko ruskog blogera imala za posledicu da je on postao medijski prepoznat iako ankete pokazuju da skoro dve trećine građana Rusije ne zna za njega. Od 36-37 posto onih koji u Rusiji znaju za Navaljnog, kako precizira Gajić, svega 4 posto bi za njega i glasalo. 

    „Situacija vezana za njegovo navodno trovanje i način na koji su globalni mediji eksploatisali tu vest, pokušavajući da ga predstave kao najvećeg Putinovog protivnika, govore o tome da se bilduje njegov portret i daje mu se politička težina koju on u Rusiji zapravo nema“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.

    Na pitanje zašto je, imajući sve to u vidu, nemačka kancelarka Angela Merkel posetila Navaljnog u bolnici, Gajić kaže da je to gest namenjen zapadnoj javnosti, ali i kritičarima projekta „Severni tok 2“.

    „Ona ispod žita pokušava da sa Rusijom ostvari neke nemačke strateške interese a sa druge strane baci kosku javnom mnjenju da zadovolji njihove antiruske strasti“, pretpostavlja analitičar.

    Branko Vlahović ističe da je neuobičajeno da kancelarka obilazi ruskog disidenta u bolnici ali da je ona očigledno odlučila da dobije neke političke poene kod onog dela Zapada za kog je Rusija danas neprijatelj br. 1. Vlahović ne očekuje ni da će Nemačka prihvatiti da zajedno sa Rusijom radi na istrazi slučaja, za koji veruje da će uskoro da splasne.

    „Za Ruse je mudrije da precrtaju tu temu iz razloga što ne pamtim da su Zapadnjaci pristali da se dovede do kraja neka istina  koja bi pokazala da Zapad nije u pravu. Neće Zapad da dopusti Rusiji da dokaže da je ovaj slučaj naduvan i da nije tako kako je prikazan na Zapadu“, obrazlaže novinar.

    Disciplinovanje zapadnog javnog mnjenja

    Upitan može li se smatrati da je slučaj Navaljni uvod u parlamentarne izbore koji će u Rusiji biti održani iduće godine, Gajić kaže da veza može biti samo sekundarna jer je do glasanja ostalo još dosta vremena.

    „Cilj cele afere i delovanja Navaljnog jeste da se izvrši ključni uticaj na Zapadu. Ovo medijsko bildovanje služi da se disciplinuje javno mnjenje i politička scena na Zapadu gde ima pokušaja da se iskoči iz postojećeg koloseka i gde je zabeležen rast populističkih pokreta. Zato se paranoja podiže na neslućene visine da se svako zdravorazumsko razmišljanje a kamoli političko delovanje pretvori u jeres a takve ličnosti odstrane s političke scene užasnim medijskim pritiskom“, navodi Gajić, uz opasku da se takva atmosfera koristi za manipulaciju zapadnog javnog mnjenja i njegovo skretanje u željenom političkom pravcu.

    S druge strane, i sam Navaljni je, po mišljenju Gajića, svestan da on nema šta da traži ozbiljno u ruskoj politici.

    „Jedino ako bi ga kao Lenjina doveli nekim oklopnim vozom - u takvom scenariju bi mogao da pomisli da napravi nešto na ruskoj političkoj sceni“, ironično zaključuje Gajić.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    novičok, Zapad, Rusija, trovanje, Aleksej Navaljni
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga