03:08 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    41068
    Pratite nas

    Slobodno tržište i dalje uzmiče pred naletom protekcionističkih mera. EU koja je do sada bila glavna i najotvorenija odrednica za strane direktne investicije, ipak je odlučila da ulaganja moraju da prođu briselsko sito.

    Sve razvojne strategije koje se prave od strane velikih sila sada počivaju na makar ograničenom, ako ne i otvorenom protekcionizmu, kaže za Sputnjik ekonomista Ivan Nikolić, komentarišući vest da je EU otpočela sa primenom Uredbe o proveravanju stranih direktnih investicija (SDI).
    Ekonomska otvorenost Unije više neće biti bezuslovna, poručio je tim povodom potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis.

    Uredba o skriningu SDI usvojena je u aprilu 2019. godine i u proteklih 18 meseci Evropska komisija i države članice uspostavljale su neophodne mehanizme kako bi skrining mogao da počne da se primenjuje. Neophodnost filtera kroz koje će morati da prođu strane investicije inicirale su još 2017. Nemačka, Francuska i Italija, a u obrazloženju odluke navedeno je da je to potrebno radi očuvanja evropskih strateških kompanija, infrastrukture i tehnologije od potencijalnih bezbednosnih rizika koje predstavljaju strani investitori.

    Kineske investicije pod lupom EU

    Novi okvir za skrining stranih direktnih investicija će obavezati države članice i Komisiju da sarađuju i razmenjuju informacije o investicijama iz trećih zemalja i Unija ima pravo da izda mišljenje o investiciji. Ipak, ono nije pravno obavezujuće za članicu, koja ostaje suverena da odlučuje o zabrani. Ono što su nacionalne vlade u obavezi to je da jednom godišnje Komisiji podnose izveštaj o stranim direktnim investicijama.

    Ekonomija Kine
    © Depositphotos / Eabff
    Kineske investicije su već nekoliko godina trn u oko Evropskoj uniji, iako ona mnogo više ulaže u Kinu.

    Iako nije eksplicitno pomenuto, smatralo se da je motiv za donošenje Uredbe Kina i njena investiciona strategija. Evropa je bila primamljiv teren za kineske investicije koje su od 2013. godine imale snažan trend rasta, i najviše su bile u 2016. kada su dostigle 36 milijardi evra. U poslednje dve godine su, međutim, zabeležile pad. Dok su u 2017. iznosile 29,7 milijardi, u 2018. su bile 19.4 milijarde evra.
    Već je postalo opšte mesto da su kineske investicije već duže vreme trn u oku briselskoj administraciji, iako su dobrim delom zaslužne ne samo za očuvanje velikog broja radnih mesta u EU, nego i otvaranje novih. Uz to, Nikolić ukazuje da je nedvosmisleno da je ulaganje Evrope u Kinu daleko veće nego što je kinesko u Evropu i da tu pojedinačno gledano prednjače najrazvijenije zemlje.

    Trijažom do zaštite strateških interesa

    Na pitanje šta bi mogli da podrazumevaju ti mehanizmi za proveru SDI, sagovornik Sputnjika smatra da bi to na neki način predstavljalo trijažu, bilo sa aspekta opravdanosti ulaganja, bilo zaštite nekih strateških interesa, ili dozvole ulaganja u pojedine sektore, ali i sa aspekta zadovoljavanja ekoloških standarda. On kaže da je to u redu, ali i upozorava:

    „Naravno da to ne samo da otvara prostor administriranju ili jačanju birokratije, već i voluntarizmu i raznim zloupotrebama. Svakako, narušava onaj princip slobode tržišta, onoga na čemu i počiva EU, taj postojeći okvir ekonomije za koji mi makar zamišljamo da je idealan. Očigledno, tu slobodu i potpunu otvorenost više nigde ne možete pronaći“.

    Nikolić ističe da sloboda tržišta, otvorenost, lakoća kretanja robe, ljudi, kapitala, novca, ono što je Zapad zagovarao kao tržišnu ekonomiju, očigledno nije koncept koji je u ovom trenutku na stolu kreatora globalnih ekonomskih politika.
    Po njegovoj oceni, Evropska komisija može da spreči neke SDI ako proceni da one narušavaju strateške interese EU. Ovaj ekonomista, međutim, upozorava da to otvara ogroman prostor za zloupotrebu i eventualno greške, odnosno moralni hazard. Različiti lobiji rukovođeni sopstvenim interesom mogu da nametnu mišljenje da neka ulaganja ugrožavaju pojedine sektore od velike važnosti.
    Nikolić ne sumnja da će do sprečavanja nekih ulaganja sigurno doći i da će se to prvo pokazati u oblastima ekonomije koji su za Evropu od presudnog značaja, koje EU prepoznaje kao polugu oporavka ili razvoja u sledećoj deceniji.

    Ograničavanje liberalizma je mejnstrim

    Mapa sveta sa novčanicama evra i dolara
    © CC0 / Unsplash
    Na novoj ekonomskoj mapi sveta ograničavanje liberalizma je postao mejnstrim.

    On napominje da u svojim strateškim dokumentima EU kao takve prepoznaje  automobilsku industriju, deo hemijske industrije, telekomunikacije, koncept izrade baterija, počev od istraživačkog rada, do same proizvodnje. Zabrinutost pokazuju i za infrastrukturu i tu često navode slučaj izgradnje Pelješkog mosta u Hrvatskoj koji gradi kineska kompanija.

    Sagovornik Sputnjika, ipak, smatra da se vara onaj ko misli da će nekome biti dodeljen posao samo zato što taj ima predznak Evrope. To vreme je, kaže, prošlo.
    On uz to podseća da su u velikom broju investitori multinacionalne kompanije koje nemaju nacionalni predznak i da se teško može izvesti računica i napraviti redosled najvećih investitora.
    „Kada govorimo o onome što je postojeća zvanična evidencija SDI na sajtu Evrostata, zvaničnog evropskog  zavoda za statistiku, te investicije koje potiču isključivo iz Kine još su beznačajne u slučaju agregatne veličine. One ugrožavaju interese u pojedinim segmentima, ili sektorima, ali u smislu vrednosti, one su u odnosu na druge zemlje još u veoma malim iznosima da bi poremetile ili ugrozile interese Evrope“, smatra direktor u Ekonomskom institutu.
    Zapitan na koga bi mogla da se odrazi odluka EU, on kaže da je to sada ideološko pitanje zavisno od toga da li je neko više za slobodnu ili ograničenu ekonomiju.
    Kritičari Uredbe koja počinje da se primenjuje kažu da će to neminovno  dovesti do daljeg urušavanja konkurentskih prednosti Evrope i povećati troškove, podići cene projekata koji se u EU izvode, ali i usporiti tehnološki napredak.

    „U suštini, neki mejnstrim je trenutno da se taj liberalizam ograničava, da se sve više uvode restrikcije i ograničenja i da se povećava protekcionizam. Čak se ubrzano povećava. I to vidimo ne samo u odnosu Evropa-Kina, nego pre svega u odnosu SAD-Evropa, SAD-Kina“, napominje naš sagovornik.

    Uostalom, usvojeni skrining proces koji će predstavljati sito za strane investicije, ne predstavlja novinu u ekonomiji i uveliko ga imaju glavni trgovinski partneri Unije. Osim SAD u pitanju su i Australija, Japan i Kanada. Određeni vid provere SDI je već bio uspostavljen u 14 država članica EU, ali je Komisija prilikom podnošenja inicijative za uvođenje skrining mehanizma na nivou EU navela da je trenutni sistem nadzora investicija previše decentralizovan i fragmentisan.

    Tagovi:
    strateški interesi, provera, uredba, EU, strane investicije
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga