08:02 02 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    114114
    Pratite nas

    Uprkos američkim pretnjama sankcijama, nema opasnosti da će se odustatio od gradnje balkankog dela  gasovoda Turski tok. Odustajanje bi bilo loše po Srbiju i predstavljalo pretnju njenoj energetskoj i ekonomskoj stabilnosti, smatra stručnjak za energetiku Jelica Putniković.

    U finišu predizborne kampanje američka administracija je htela još jednom da pokaže zube Rusima i kako ima uticaj u Evropi, kaže glavna urednica portala „Energija Balkana“ za Sputnjik. Otuda još jedna pretnja sankcijama učesnicima u izgradnji morskog dela gasovoda Severni tok 2 i Turskog toka.

    „U skladu s odredbama Zakona o zaštiti evropske energetske bezbednosti iz 2019, američki državni sekretar, u konsultacijama s ministrom finansija, predaće Kongresu izveštaj u kome identifikuje brodove koji postavljaju cevovode  na dubinama većim od 30 metara u izgradnji Severnog toka 2, Turskog toka, kao i svakog projekta koji nastavlja bilo koji od ta dva.  Treba, takođe, da imenuje strance koji su svesno učestvovali u prodaji, iznajmljivanju ili obezbeđivanju brodova za gradnju tih projekata, ili su omogućile varljive ili strukturne transakcije za obezbeđivanje tih brodova“, saopštio je Stejt department.

    Amerika nam preti sankcijama

    Firme koje se u tome prepoznaju moći će da izbegnu sankcije ako počev od 20. oktobra u narednih mesec dana prekinu navedene aktivnosti.

    Ono što je zanimljivo, primećuje Putnikovićeva, je da izgleda u Americi nisu obavešteni da je morska deonica Turskog toka završena.

    Deo kraka Turskog toka kroz Srbiju
    Deonica balkanskog dela Turskog toka kroz Srbiju, duga 403 kilometra je završena, a u završnoj fazi su i radovi u Bugarskoj i od tog gasovoda se, uprkos američkim sankcijama, neće odustati.

    Turski tok je profunkcionisao i početkom ove godine svečano je pušten u rad, ne samo prva nego i druga cev. Bugarska, a preko Bugarske i Grčka i Severna Makedonija već dobijaju ruski gas iz Turskog toka. Kroz Bugarsku, kada projekat bude završen, gas će stizati u Srbiju i ići dalje u Mađarsku“, ističe ona.

    Na pitanje da li to znači da ne veruje da će zastrašivanje sankcijama i učesnicima u onim projektima koji se nadovezuju na ta dva ključna gasovoda odraziti na završetak balkanske trase  Turskog toka, glavna urednica „Energije Balkana“ kaže da je i do sada bilo toga pa nije urodilo plodom.

    Dosadašnji pritisci bez rezultata

    Ona podseća da su Amerikanci i prošle i ove godine učestalo slali svoje delegacije u Sofiju, ubeđujući ih da treba da odustanu od ruskog gasa, da se okrenu tečnom prirodnom (LNG), da postanu partneri u novom LNG projektu u Grčkoj. To su, kako napominje, Bugari i učinili da bi napravili diversifikaciju, ali i da bi pokazali da nisu protiv onoga što od njih Vašington traži.

    „Verujem da će gasovod biti završen kao što će biti završen i Severni tok 2 jer su to prvenstveno ekonomski projekti iako imaju i veliki geostrateški značaj, što pokazuju i ovi pokušaji Amerike da ih osujeti. Ti gasovodi su bitni za zemlje u kojima se grade i tu je sasvim nebitno što je u pitanju ruski gas“, ističe naša sagovornica.

    Ona ukazuje na to da je energetska bezbednost i Bugarske i Srbije, pa čak i Mađarske, povezana sa snabdevanjem ruskim gasom, jer jedine sigurne količine gasa koje sada stižu u Evropu su iz Rusije. U Norveškoj su, kako podseća, smanjili proizvodnju gasa, Danska je obustavila neke svoje projekte u moru, a tečni gas za koji se grade novi projekti u Evropi i dalje je mnogo skuplji od gasa koji stiže gasovodima.

    Pretnja energetskoj i ekonomskoj stabilnosti

    Putnikovićeva smatra da je i Amerikancima jasno da nemaju šanse da osujete izgradnju gasovoda, pogotovo što su oni privedeni kraju.

    Ova pretnja sankcijama i Bugarskoj i Srbiji i Mađarskoj zbog gradnje nastavka Turskog toka preko Balkanskog poluostrva je nešto što treba da upozori ove zemlje da ne ulaze u završetak realizacije. Međutim  u Bugarskoj, a posebno u Srbiji, manje-više sve završeno i u finišu su sada radovi u Bugarskoj. Putniković, uz to, podseća na izjave naših zvaničnika da Srbija nema alternativu ruskom gasu koji sada dobijamo iz Mađarske preko Ukrajine.

    Tranzit gasa preko Ukrajine će, međutim, ići ali u sve manjem obimu, još narednih pet godina, a ruska kompanija „Gasprom“ je sredinom godine već počela da uklanja cevi koje služe za tranzit gasa iz Rusije preko Ukrajine. Gasovod Severni tok 2 bi Ukrajinu trebalo gotovo da izbaci iz tog posla.

    Aleksandar Vučić i Bojko Borisov
    © Tanjug / FEJSBUK BOJKA BORISOVA
    Predsednik Srbije i predsednik bugarske vlade, Aleksandar Vučić i Bojko Borisov, smatraju da je gasovod Balkanski tok od suštinskog značaja za obe zemlje.

    Naša sagovnica napominje da Srbija, međutim, ostaje otvorena i za druge izvore.

    „Srbija je, kao uostalom i Bugarska, koja  je već počela da pravi aranžmane i s drugim dobavljačima gasa, spremna da sutra ima i druge pravce snabdevanja gasom. Izgradnju gasovoda od Sofije prema našem graničnom prelazu, Dimitrovgradu finansira EU. Srbija je, takođe, dobila donaciju za taj gasni pravac“, napominje Putniković.

    Srbija će tada moći da se snabdeva i gasom koji stiže u Bugarsku iz Grčke, ali sve to je na dugom štapu jer još nije završena ni gasna interkonekcija između Bugarske i Grčke, a ni terminal za prihvat tečnog gasa kod Aleksandropulosa, grčke luke u blizini granice sa Bugarskom i Turskom.

    „Dakle, ne može se govoriti da Srbija neće da se snabdeva nekim drugim gasom. Jednostavno, sada nemamo tu mogućnost, tako da su sankcije kojima preti Amerika pretnja ekonomskoj i energetskoj stabilnosti Srbije, ali i Bugarske, zaključila je sagovornica Sputnjika.
    Tagovi:
    pretnja, američke sankcije, balkanski tok, Turski tok, ruski gas
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga