17:34 01 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    10062
    Pratite nas

    Napetost zbog prisustva migranata i krivičnih dela koja su počinili u Srbiji opet se našla u fokusu javnosti kada su se ideološki suprotstavljeni građani juče tim povodom verbalno sukobili u parku kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Dok su jedni pozivali na „čistku“, a drugi na solidarnost, stručnjaci su to nazvali fašizmom i političkim spektaklom.

    Nove iskre starih tenzija rasplamsale su se u nedelju kada su pripadnici desnice i levice razmenili teške reči na protestnom okupljanju desničarski orijentisane „Narodne patrole“, na kojem su prvi poručivali da će „čistiti svoja dvorišta“ ako čuju da su „devijantni migranti“ napali nekog građanina, dok su drugi pozivali na otvaranje granica i suprotstavljanje „batinašima“.

    Protest, fašizam ili politički spektakl?

    Izvršni direktor Grupe 484, koja pomaže migrantima, Vladimir Petronijević smatra da poslednji događaj nije bio sukob između levice i desnice, već manifestacija ekstremnodesničarskog radikalizma kroz „Narodnu patrolu“.

    „U suštini, to su grupe koje koketiraju sa ideologijama za koje smo verovali da su poražene 1945. godine. Ovo je jedna vrsta kontinurianog ponašanja koje je vrlo ozbiljno za naše društvo. Ja tu ne prepoznajem nikakav levi radikalizam niti mislim da on postoji na prostoru bivše Jugoslavije, ali zato imamo ekstremno desni koji je itekako prisutan i sve prisutniji“, istakao je Petronijević za Sputnjik.

    On je dodao da su migranti svuda u Evropi „zgodna meta“, što je okarakterisao kao posledicu više različitih uzroka. U njih ubraja nedostatak afirmacije i promocije antifašističkih vrednosti u društvu, nedovoljnu aktivnost krivično-pravnih organa usmerenu protiv nacionalne, rasne i verske mržnje i politizovanje.

    „Šta je sledeća faza? Vi ćete da nastavite, jer smatrate da možete da patrolirate, legitimišete... Šta je sledeće? To su vrlo ozbiljni i devijantni poremećaji u našem društvu, koji su se posebno aktuelizovali pred izbijanje pandemije i eskalirali tokom nje preko društvenih mreža. Niko nema pravo da nekoga osuđuje ili da nekome čini i želi zlo, presreće i ograničava njegova prava, zato što je on tako rešio, jer se to njemu ne dopada“, napominje Petronijević.

    Migranti
    © AP Photo / Amel Emric
    „Migranti su ’zgodna meta‘ svuda u Evropi “

    Migranti – politička alatka

    Sociolog Vladimir Vuletić tvrdi da je nasilje koje počine migranti skoro nevidljivo u odnosu na svo ostalo koje se događa u našem društvu i ukazuje na to da pojedine političke grupe koriste ksenofobiju i stereotipe kako bi se istakle i postale vidljive.

    „Migranti su, praktično, nezaštićeni. Oni nemaju nikakvu organizaciju. Naravno, zaštićeni su zakonom neke države, koji mora da se sprovodi kada dođe do nasilja nad bilo kim, pa i nad migrantima. To su činjenice. Sve ostalo je neka vrsta političkog spektakla s kojim migranti više nemaju mnogo veze“, objašnjava Vuletić.

    On predočava da na takve situacije migranti mogu da odreaguju na dva načina, od kojih su oba loša. Prvi je da se povuku u sebe, jer se ne osećaju dobrodošlim, što im izaziva psihološke traume. Drugi je da razviju otpor i neprijateljstvo prema okolini, što može da izazove agresiju.

    „To može da proizvede dodatne reakcije krugova koje smo malopre pomenuli. To je negativna spirala. Međutim, to se obično dešava kada imate veće grupe migranata. Kod nas to još uvek nije slučaj. Mi smo i dalje na obodu, na margini društva i nažalost su, pre svega, žrtve ljudi koji su i sami društveni marginalci koji pokušavaju da svoju socijalnu poziciju i vidljivot učine većim i privuku pažnju običnih ljudi“, ocenjuje Vuletić.

    Petronijević smatra da okupljanja poput jučerašnjeg svakako mogu da izazovu nesigurnost kod migranata, ali i naglašava da niko nije izuzet od krivično-pravne odgovnornosti.

    Policija na uviđaju posle ubistva migranta na Zelenom vencu, Beograd
    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Niko nije izuzet od krivično-pravne odgovnornosti, pa ni migranti

    Prema Petronijevićevim rečima, u centrima za migrante u Srbiji u ovo doba godine boravi između 4.000 i 6.000 ljudi, dok je van centara do 2.000 osoba. Tokom zime brojčanost u centrima se povećava, a maksimalni kapacitet je do 7.000 ljudi po centru.

    U Srbiji trenutno ima 14 prihvatnih i pet centara za azil. Prihvatni se nalaze u Preševu, Obrenovcu, Adaševcima, Principovcima, Šidu, Pirotu, Bujanovcu, Vranju, Divljani, Dimitrovgradu, Bosilegradu, Subotici, Somboru i Kikindi, a za azil u Banji Koviljači, Bogovađi, Sjenici, Tutinu i Krnjači.

    Migranti u Srbiju uglavnom dolaze preko Makedonije i Bugarske, ali i sa tzv. Kosova i iz Crne Gore, i pretežno se kreću ka Mađarskoj, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ti putevi najčešće se ukrštaju u – Beogradu.

    Podsetimo, „Narodna patrola“ je desničarski orijentisana grupa ljudi koja je u februaru ove godine presretala migrante u Beogradu i „zabranjivala im kretanje“ van migrantskih centara u toku noći i najavljivala da će „žestoko odgovoriti“ ako se njihova pravila ne budu poštovala i „migrantsko nasilje“ nastavi.

    Prema ranije iznetim tvrdnjama stručnjaka koji prate migracije, procenat krivičnih dela koja počine migranti je manji od jedan odsto, a kroz Srbiju je za vreme migrantske krize 2015. i 2016. godine prošlo oko 700 hiljada izbeglica, uglavnom sa Bliskog Istoka.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    levičari, desničari, Beograd, Narodna patrola, protest, migranti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga