00:22 24 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 241
    Pratite nas

    Težnja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da se proglasi za političkog vođu islamskog sveta s jedne i potreba francuskog predsednika Emanuela Makrona da konkretnim merama počne da se suprotstavlja rastućem islamističkom radikalizmu s druge strane, leže u korenu francusko-turskog sukoba koji se umnožavaju.

    Linije sukoba između Francuske i Turske umnožavaju se gotovo eksponencijalnom brzinom – Sirija i Libija, tursko prisustvo u istočnom Mediteranu, Nagorno Karabah, a poslednji je izbio nakon Erdoganovih komentara na račun Makronovog mentalnog zdravlja i poziva na bojkot francuske robe. Iako ni jednom rečju francuski predsednik nije pomenu Erdogana kada je govorio o programu borbe protiv islamskog ekstremizma, turski predsednik se osetio prozvanim i, ne baš biranim rečima, reagovao. Jelisejska palata je, kao odgovor na ono što je nazvala „neprihvatljivim“ i „vrlo uvredljivim“, povukla ambasadora iz Ankare.

    Erdoganova ambicija i Makronov politički kredibilitet

    Osim ambicije, Erdogan nema drugih razloga da se suprotstavlja Francuskoj, tvrdi istraživač iz Instituta za političke studije Dušan Gujaničić i svoju tezu potkrepljuje činjenicama da u terorističkim akcijama u Francuskoj nikada nisu učestvovali turski državljani, a da je turska zajednica u toj zemlji, značajnije manja nego u Nemačkoj, uspešno integrisana u francusko društvo.

    Makrona, opet, ukoliko ne bude preduzeo konkretne mere, očekuje gubitak političkog kredibiliteta.

    „Ako ništa drugo, očekuju ga predsednički izbori za manje od godinu i po dana i svako popuštanje, kompromisi i otezanje sa radikalnim obračunom sa zlom na svojoj teritoriji njega lično može da košta. Makron zaista više nema izbora. Sa druge strane, Erdogan je u Makronu pronašao pogodnu spoljnopolitičku metu, koja mu, kako veruje, ne može naškoditi, ali mu u javnom mnenju može doneti poene kao heroju turskog, panturskog ili islamskog sveta“, ocenjuje Gujaničić.

    Povlačenje francuskog ambasadora iz Ankare potez je koji je iznuđen i proistekao je iz agresivnog ponašanja turskog predsednika i njegovih agresivnih izjava, smatra on.

    „Francuska diplomatija je morala da reaguje, kako pred svojim javnim mnenjem, tako i pred evropskom i svetskom javnošću i kulminacija je poremećenih odnosa koji traju već više godina“, kaže Gujaničić.

    Najnoviji sukob između Francuske i Turske je vraćanje milo za drago turskog predsednika francuskom, smatra Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije. Nakon što je francusko-grčka akcija primorala Erdogana da se povuče u istočnom Sredozemlju.

    „Ono što Erdoganu još ne odgovara je oštriji stav prema muslimanima u Evropi, jer on misli da će evropski muslimani biti oruđe u njegovim rukama u osvajanju imperijalne moći o kojoj sanja. prema tome, ako bi muslimani dobili po prstima u Francuskoj, on smatra da je to slabljenje njegove geostrateške moći“, kaže Zečević.

    Francuska mora da zaoštri kurs prema islamizmu

    Što se poziva na bojkot francuske robe tiče, Gujaničić smatra da bi trebalo sačekati i videti koliko će islamskih zemalja prihvatiti inicijativu turskog predsednika.

    „Nisam siguran koliku podršku Erdogan uživa u ostatku islamskog sveta. Francuska ekonomija koja je, kao uostalom i sve ekonomije, pogođena epidemijom koronavirusa moraće da se žestoko bori naredne godine. Ovo nije potez koji će joj pomoći, ali ne mislim da će radikalno narušiti njen bilans, s obzirom da ima i značajnijih spoljnotrgovinskih partnera od Turske. Međutim, ostaje da se vidi u kojoj će meri ostatak islamskog sveta to prihvatiti“, ocenjuje Gujaničić.

    Ipak, Erdoganov poziv nailazi na podršku na društvenim mrežama, a pojedine kompanije u Kuvajtu, Kataru, Tunisu, Alžiru i Saudijskoj Arabiji, odlučile su se da povuku francusku robu sa rafova.

    Prema Zečevićevom mišljenju, poziv na bojkot francuske robe negativno će uticati na francusku ekonomiju, jer su, na primer, zalivske zemlje veliki uvoznici francuske luksuzne robe. Međutim, postavlja se pitanje šta Francuska može da uradi, naglašava naš sagovornik.

    „Ne znam šta bi Francuska mogla da uradi. Ona mora da zaoštri kurs prema islamizmu jer drugog izbora više i nema. Mislim i da će morati da ograniči i imigraciju iz tih zemalja“, kaže Zečević. 

    Makron je prvi francuski predsednik koji je otvoreno imenovao problem

    Erdoganova izjava da je njegovom francuskom kolegi potrebna „provera mentalnog zdravlja“ usledila je nakon što je Makron obećao da će njegova vlada pojačati borbu protiv radikalnog islamizma, nakon što je mladi islamista ubio profesora istorije Samuela Patija odsecanjem glave. Pati je, na predavanju o slobodi govora, koristio karikature proroka Muhameda iz lista „Šarli ebdo“ i ubijen je 16. oktobra.

    Četiri dana kasnije, Makron je izjavio da su, nakon Patijevog surovog ubistva, preduzete mere protiv organizacija i pojedinaca koji podržavaju radikalni islamistički projekat, koji je Makron nazvao „ideologijom usmerenom na uništavanje.

    I ranije ovog meseca, francuski predsednik govorio je o islamu kao religiju u krizi i najavio pooštravanje zakona za borbu protiv onoga što je nazvao „islamističkim separatizmom“. Pri tome je naglasio da postoji opasnost da muslimanska manjina, koja u Francuskoj broji oko šest miliona ljudi formira „kontradruštvo“.

    „Ono na čemu bi Makronu trebalo odati priznanje, što je prvi od francuskih predsednika otvoreno imenovao problem. Njegovi prethodnici, što iz kukavičluka, nekakvih obzira ili političkih interesa nisu želeli da tako jasno imenuju problem. S obzirom da je dijagnoza sada jasna, treba videti u kojoj meri i koliko efikasno će se borba sprovoditi u praksi“, naglašava Gujaničić.

    Obračun sa islamizmom na francuskom tlu trajaće i neće se brzo završiti, smatra on:

    „To će trajati godinama i u pitanju je kredibilitet francuske elite u najširem smislu reči. Pre svega, na ispitu je kredibilitet političke vrhuške“.

    Borba protiv islamizma vodiće se u više pravaca, dodaje naš sagovornik – intenzivnijom borbom protiv sajber kriminala, proterivanjem ekstremista koji nemaju francusko državljanstvo, kulturno-prosvetnom delatnosti favorizovanjem onoga što Francuzi nazivaju „domaćim islamom“.

    Prema Zečevićevim rečima, politička borba sa radikalnim islamom nemoguća je ako je evropske države vode pojedinačno.

    „Mislim da bi sve to trebalo koordinirati na nivou EU. Ali, da li unutar Unije postoji dovoljna solidarnost i želja da se ti problemi ograničavanja uticaja islama i islamizma rešavaju? To je veliko pitanje. ne znam koliko Francuska sama može da rešava sva ta pitanja“, zaključuje on.

    Tagovi:
    sukob, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga