23:59 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    79253
    Pratite nas

    Erdoganov zahtev o „dve države na Kipru“ deo je borbe za prevlast u istočnom Mediteranu, ali se uklapa i u njegovu ulogu zaštitnika muslimana u celom svetu. On zapravo pokušava da privuče glasove nacionalista za izbore koji se održavaju za dve godine, kaže za Sputnjik Vojislav Lalić, nekadašnji dopisnik Tanjuga iz Grčke i Turske.

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je vreme da se razgovara o realnom predlogu rešenja „dve države“ na podeljenom Kipru. On smatra da tekući razgovori nisu održivi i da se, kako je rekao, ne može postići rezultat nakon pregovaračkog procesa koji traje više od pola veka.

    Na Erdoganov red došla i dva Kipra

    Lalić kaže za Sputnjik da se ovaj potez mogao očekivati neposredno nakon predsedničkih izbora na severu Kipra, gde su tamošnji Turci proglasili svoju državu. Na izborima je pobedio Ersin Tatar, dosadašnji premijer koji je veoma blizak Erdoganu i Vladi u Ankari.

    Redžep Tajip Erdogan s predsednikom kiparskih Turaka Ersinom Tatarom  na konferenciji za novinare u Ankari
    © AP Photo / Turkish Presidency
    Redžep Tajip Erdogan s predsednikom kiparskih Turaka Ersinom Tatarom na konferenciji za novinare u Ankari

    „Erdogan je zapravo uspeo da eliminiše dosadašnjeg predsednika Mustafu Akindžija, koji se zalagao za korektan odnos sa Ankarom i nije aminovao sve što mu Erdogan kaže. Turski predsednik zapravo pokušava da iscrta nove granice, iako se tome protive i priobalne zemlje, ne samo Republika Kipar, koja je članica Evropske unije i Ujedinjenih nacija, već i Izrael, Egipat i Grčka“, objašnjava Lalić.

    Podela na Mediteranu

    On podseća da je Erdogan prošle godine uspeo da napravi podelu u Mediteranu sa Libijom, odnosno vladom u Tripoliju, ali je Kipar veliki problem, zato što Turci tamo nemaju svoju državu.

    Turska je neposredno pre Erdoganove izjave o „dve države na Kipru“ potvrdila da će do 4. novembra nastaviti sa seizmološkim istraživanjima fosilnih goriva u spornim vodama istočnog Mediterana i tako dodatno zagrejala tenzije u regionu.

    Turski brod Fatih za bušenje u istočnom Mediteranu kod Kipra
    © AP Photo / Turkish Defence Ministry
    Turski brod "Fatih" za bušenje u istočnom Mediteranu kod Kipra

    Vojislav Lalić kaže da se ovaj potez savršeno uklapa i u Erdoganove pokušaje da se nametne kao čovek koji je zaštitnik muslimana, njihov predvodnik svuda u svetu.

    „To je pokazao ne samo na Kipru, već i u Nagorno-Karabahu, u Kini, na Balkanu, tako da ovaj njegov potez zaista nije došao slučajno. Biće posebno zanimljivo gledati kako će se prema ovom predlogu postaviti Evropska unija i Ujedinjene Nacije“, kaže ovaj spoljnopolitički komentator i dodaje da veruje da će izjava sigurno naići na kritike u Briselu i Njujorku.

    Pola veka pregovora

    Pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra, koji je podeljen 1974. godine posle turske intervencije, vode se već decenijama, ali nisu mnogo odmakli od početka.

    Poslednji pregovori su prekinuti pre dve godine, jer je grčka strana tražila da Turska povuče svoju vojsku sa severa Kipra, oko 35 hiljada vojnika, što je Erdogan odbacio.

    Lalić smatra da njegove poteze treba sagledavati u širem okviru, jer se u poslednje vreme suočava sa problemima u zemlji. Na prošlogodišnjim lokalnim izborima je izgubio vodeće gradove, Istanbul, Ankaru i Izmir, što mu je teško palo, jer je i sam uoči izbora rekao da onaj ko pobedi u Istanbulu, vlada Turskom.

    Ljudi prolaze ispod straže UN na Kipru
    © AP Photo / /Petros Karadjias
    Ljudi prolaze ispod straže UN na Kipru
    Izlet u Varošu

    „Erdogan se u međuvremenu suočio i sa opozicijom u sopstvenim redovima, što ranije nije bio slučaj. Dva poznata disidenta, uključujući i premijera Davutoglua, napustili su ga i osnovali svoje stranke. On na ovaj način zapravo pokušava da privuče glasove nacionalista za izbore koji se održavaju za dve godine. Opozicija pokušava da se izbori za raspisivanje vanrednih izbora, koje će Erdogan sigurno pokušavati da odloži, jer mu sadašnja situacija ne ide na ruku.“

    Ranije ovog meseca Severni Kipar je delimično otvorio grad Varošu, napušteno odmaralište ograđeno „ni na čijoj zemlji“ nakon turske invazije 1974. godine. Potez su kritikovale Sjedinjene Američke Države, Grčka i kiparski Grci.

    Erdogan, koji je rekao da će posetiti Severni Kipar 15. novembra, izjavio je da želi da ide na izlet u Varošu.

    Tagovi:
    muslimani, Mediteran, Vojislav Lalić, države, podela, Kipar
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga