14:04 24 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Bajden ili Tramp: Američki izbori 2020. (139)
    1946
    Pratite nas

    Ko god da pobedi na američkim predsedničkim izborima, SAD neće menjati stav da je Kosovo nezavisna država, ali ni isterati da ono to zaista postane. Ipak, za Srbe, veruje istoričar Dragomir Anđelković, odluka Bajden ili Tramp znači crno ili belo — zamislite samo noć posle eventualne pobede Bajdena, gde Albanci slave i divljaju oko srpskih enklava.

    Izbor između dvojice kandidata za sledećeg predsednika SAD za nas je postao psihološko pitanje: Srbi igraju na Trampa, Albanci na Bajdena. Ako Bajden pobedi, kod Albanaca će doći do euforije, a Srbi na Kosmetu će se suočiti sa mnogo više agresivnosti, objašnjava Anđelković.

    Kako kaže, činjenica je da Tramp nije toliko fenomenalan za Srbe kao što se stvara predstava, jer američka politika ima kontinuitet, ali on makar ostavlja mogućnost za rešavanje kosovskog pitanja na način koji ne bi bio potpuno frustrirajući za Srbe, dok Bajden takvu mogućnost ni ne otvara, što je jasno iz svega što je dosad zastupao.

    Zašto je za Srbe Tramp bolji

    „Bajden je oličenje svega klintonovsko-soroševskog. Neki drugi narodi mogu da gledaju stvari vezane za američke izbore u nijansama, za nas je jasno: Bajden je crn, Tramp je beo, bez obzira što se svemu pridaje mitska dimenzija i što od Trampa očekujemo mnogo više nego što je realno“, decidan je Anđelković.

    Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić podseća na istorijat Bajdenovog lošeg odnosa prema Srbima, jer se devedesetih u Kongresu zalagao za sankcije protiv Jugoslavije, predvodio kampanju da se ocrni srpski narod, gurao plan da se ukine embargo na oružje i naoružaju Hrvati i Bošnjaci u BiH, a 1998. se zalagao za bombardovanje Srbije i ultimatum Beogradu oko KiM, da bi se onda među prvima uključio u kampanju za priznavanje nezavisnosti Kosova. Kasnije, kad je bio potpredsednik SAD, malo je smekšao stav prema Srbiji i bio je za spoljnu politiku Baraka Obame — proširenje NATO-a i EU i podrška članstvu u Uniji za sve balkanske zemlje. 

    Kesić dodaje da je sada, ugledajući se na predstavnike Trampove kampanje, i Bajdenova kampanja pokušala da kontaktira sa srpskom zajednicom u SAD, procenivši da svaka zajednica, koliko god bila mala, može da doprinese pobedi u ključnim državama.

    „Postoji pokušaj da kampanja Bajdena dogovori sa predstavnicima srpske zajednice za neku izjavu sličnu onoj što su dali za predstavnike albanske i bošnjačke zajednice, ali to ide teže, zato što ima vrlo malo onog što bi bilo prihvatljivo u kontekstu interesa srpske zajednice u SAD“, smatra analitičar.

    Bivši dopisnik Politike iz Vašingtona Milan Mišić ističe da će i ove američke izbore rešavati unutrašnja pitanja, poput borbe protiv pandemije, a da ukoliko pobedi kandidat demokrata, naš region neće biti u fokusu američke spoljne politike.

    „Bajden će pre svega nastojati da popravi ono što je, po njegovom mišljenju, pokvario Tramp. Treba imati u vidu da ni Trampova administracija nije promenila osnovni element američkog pristupa prema Kosovu — da je ono nezavisno i da je to bolje za stabilnost na Balkanu“, konstatuje Mišić.

    Po mišljenju Dragomira Anđelkovića, za naš region se posle američkih izbora ništa neće promeniti preko noći, ali ako pobedi Bajden, treba očekivati veće prisustvo Amerike i na Kosovu i u BiH, onako kako je to bilo pre pobede Trampa na prethodnim izborima. 

    „Od Bajdena ne možemo da očekujemo ništa dobro, on će svakako nastaviti američku politiku od ranije. Ne mislim da će se ozbiljno pozabaviti uvrtanjem ruku Srbima, ali će prepustiti Nemačkoj glavnu reč na Balkanu. A njen je stav je da je Kosovo nezavisno na način da nema razgovora ni o čemu. Amerika bi možda otvorila vrata za tako nešto, a čak i kad ne bi otvorila, kad bi stvari ostale na statusu kvo, Tramp prema nama ne bi postupao tako agresivno kao što će se desiti u slučaju prepuštanja ključne uloge Nemačkoj ako pobedi Bajden“, strahuje Anđelković.

    Dobro je što nema ZSO

    Po mišljenju našeg sagovornika, za Srbiju je najbolja varijanta upravo status kvo i zamrznuti konflikt, a ukoliko bi i prihvatila da se odmrzne, onda bi bilo najbolje da to podrazumeva rešavanje ukupnog srpskog pitanja u regionu.

    „Zašto bismo mi rešavali kosovsko pitanje, da nam neko ponudi i sever Kosmeta, a da se odreknemo ostatka. Zašto bismo to radili ako nismo rešili pitanje Republike Srpske? Koliko god je Kosovo izgubilo značaj u globalnim odnosima, ipak je Zapadu stalo da nađe neko rešenje. Makar da bi legalizovali agresiju na Srbiju, stalo im je da se ta fascikla skloni i napiše ’rešeno‘. Zašto bismo mi njima izašli u susret ako ne dobijemo nešto što je nama bitno“, pita Anđelković.

    U tom svetlu, Srbi treba da paze da ne skliznu u nove ustupke na svoju štetu, kao što se već desilo posle Briselskog sporazuma, za čije je nesprovođenje, ističe istoričar, direktno odgovorna EU.

    „Nijednog trenutka nisu izvršili pritisak na Prištinu, kao da je to velesila s nuklearnim oružjem pa EU ne može ništa da uradi. A budžet Prištine zavisi od donacija evropskih zemalja, pa da su hteli, mogli su to da postignu samo uskraćivanjem podrške. Nisu hteli, ne zbog nas, nego zato što neće nastavak evrointegracije, a za to im je Kosovo dobar izgovor“, navodi Anđelković.

    Dodaje i da je nedavno čuo od jednog stranog diplomate da EU želi da se pregovara, a ne da se nešto ispregovara, a da takav stav treba da sledi i Srbija. 

    „Ako pričamo pa se ne dogovaramo ili se dogovaramo pa ne realizujemo — to je mudro. Nama ne treba negativni stav Nemačke i ključnih centara moći u EU, zato treba da pričamo i da delujemo kooperativno“, savetuje Anđelković. 

    Na pitanje treba li razgovarati čak i ako nije sproveden dogovor o formiranju Zajednice srpskih opština, Anđelković ističe da možda i nije loše što to nije sprovedeno.

    „Zamislite da smo dobili ZSO — onda bismo ušli u novu fazu, pa bi od nas tražili određene ustupke u domenu energetike i tako malo po malo naša pozicija na Kosovu bi bila i dalje potkopavana. Možda su nam Albanci učinili uslugu svojim tvrdoglavim stavom, jer onda ni mi više ne možemo da popuštamo, a samim tim proces je zaustavljen. Jer šta znači ZSO? Nisu to bogzna kakva ovlašćenja. Kad se radi o Srbima južno od Ibra, to možda i ima smisla, jer oni žive u teškim uslovima. Ali sever je i bez implementacije ZSO već oslabio deo svoje otporne moći. A zamislite da smo još implementirali ZSO. Albanci su u jednom momentu pripremali sa EU čitav niz projekata iz domena NVO, pa bi onda instalirali neke kancelarije, pa bi evropski novac krenuo preko Prištine. To se sve nije desilo jer nije zaživela ZSO. Možda je i dobro što se to nije desilo. Ne treba žuriti, pa ćemo videti šta dalje“, zaključuje Anđelković.

    Pročitajte još:

    Tema:
    Bajden ili Tramp: Američki izbori 2020. (139)
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga