00:13 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11477
    Pratite nas

    Prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Podgorici na sahrani mitropolita Amfilohija nije prekretnica u  odnosima dve države, ali je započelo rušenje nevidljivog zida između Srbije i Crne Gore, smatra sociolog Vladimir Vuletić.

    Koliko god odlazak Vučića na sahranu mitropolita crnogorsko-primorskog bio, kako je sam objasnio, lični čin poštovanja prema veličini njegovog lika i dela, a ne politički, njegovo prisustvo u Podgorici je neizbežno imalo i političku konotaciju, saglasan je Vuletić. 

    Pogotovo što je odlazak predsednika u Podgoricu bio prvi od kako je na vlasti u Srbiji.

    Da li je ovo prelomni momemant u odnosima Srbije i Crne Gore

    Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Vuletić podseća za Sputnjik da je još pre pola godine, u vreme kada su litije bile u jeku, kada se činilo da je Đukanovićev režim i dalje stabilan i kada još nije bilo ni koalicije koja je kasnije na izborima pobedila, bilo reči o tome da će Srbija pojačati pomoć Srbima u Crnoj Gori.

    Na to je, kako napominje, obavezuje i Ustav i na to je i sada, posle posete Srpskoj kući u Podgorici ukazao predsednik Srbije.

    „Ovo će sada, čini mi se, samo olakšati realizaciju tog plana. Nova crnogorska vlast, bez obzira na sve, pa i na to što ona neće menjati spoljnu politiku prema najvažnijim pitanjima koja su bila u fokusu, kao što je odnos prema priznanju Kosova i članstvu u NATO, ipak neće držati Srbe u poziciji građana drugog reda kao što je to činila Đukanovićeva vlast“, kaže Vuletić za Sputnjik.

    Srpska kuća u Podgorici.
    © Sputnik / Nebojša Popović
    Ustavna obaveza Srbije je da pomaže Srbe van Srbije i Srbi i na promorju i na severu Crne Gore tek mogu da očekuju još veću pomoć pa i srpske investicije.

    Vučić je u Podgorici obišao i Srpsku kuću čiju je izgradnju i opremanje Srbija pomogla sa 3,5 miliona evra i najavio još projekata pomoći Srbima i na primorju i na severu Crne Gore, pa i srpske investicije.

    Srbija za Srbe u Crnoj Gori – bez otpora

    Vuletić očekuje da će ubuduće realizacija tih projekata biti jednostavnija, nego do sada i bez otpora.

    Uvek postoje različiti administrativni načini da se za nešto što je sasvim uredu traži dodatna papirologija. To su, kaže, te administrativne zavrzlame na različitim nivoima koje postoje u svakoj državi ako neko želi da se nešto ne realizuje.

    Na pitanje, da li se može očekivati da promena vlasti u Crnoj Gori utiče i na promene u njenom društvu, ovaj sociolog kaže da će se ono menjati.

    Režim Mila Đukanovića je, kako objašnjava, pokušao da državnost Crne Gore utvrdi tako što će, ako je moguće, eliminisati ili integrisati Srbe asimilacijom, srpski identitet pretočiti u crnogorski. Zbog tog plana je i bila čitava ova priča sa crkvom, jer je Milo znao da je SPC jedan od najvažnijih temelja očuvanja srpskog identiteta. Mislio je, kaže Vuletić, ako finansijski potkopa crkvu otimanjem njene imovine da će ona oslabiti na svaki način. To mu se vratilo kao bumerang.

    Menjanje društva

    Mitropolit Amfilohije predvodi litiju u Podgorici
    © Sputnik / Nebojša Popović
    Pokušaj asimilacije Srba u Crnoj Gori udarom na Srpsku pravoslavnu crkvu kao temelj očuvanja srpskog identiteta Đukanoviću se vratio kao bumerang ustajanjem naroda u odbranu svetinja, sve dok nije pao režim koji je od njih stvorio građane drugog reda.

    „Nova vlast će, s obzirom na to da se u velikoj meri zasniva i na podršci srpskih stranaka, ići ka integraciji Srba u strukture Crne Gore, ali ne način da Srbi budu asimilovani, već da budu jedan od bitnih konstitutivnih elemenata u izgradnji te državnosti“, kaže naš sagovornik.

    On ukazuje i da je poslednjih godina bilo gotovo opipljivo koliko se situacija u Crnoj Gori odrazila i na nekada tesne veze „običnih“ ljudi u obe države, čak i rodbinske.

    „Verujem da će se te veze relaksirati, da će društvene, pa i kulturne veze biti približno onome što je uvek i bilo. U krajnjoj lini ideja Đukanovićeva upravo i jeste bila da se podigne nevidljiva barijera, nevidljivi zid između Beograda i Podgorice, da se Podgorica okrene na bilo koju stranu, samo da se prema Srbima postavi barijera. To bi posle nekog vremena i bilo učinjeno da i oni koji sebe doživljavaju kao Srbe u Crnoj Gori, malo po malo, bez ikakvog oslonca, počnu da se izjašnjavaju kao Crnogorci, da menjaju predstavu o sebi, odnosno svoj identitet“, kaže Vuletić.

    On ne očekuje promenu cilja nove vlasti u Crnoj Gori, to će, takoće, biti jačanje crnogorske državnosti. To će, međutim, biti realizovano na drugačiji način, umesto asimilacijom Srba, njihovim uključivanjem u te procese. A onda, smatra on, ni identitet, ni kulturne i lične, porodične veze više neće biti ugrožene na način na koji su bile do sada.

    Tagovi:
    Crna Gora, Srbija, Aleksandar Vučić, sahrana
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga