16:13 01 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4247
    Pratite nas

    Severna Makedonija čiji je državljanin bio Albanac koji stoji iza poslednjeg terorističkog akta u Beču, pružiće austrijskim kolegama sve dostupne informacije. Region samo zajednički može da spreči teror „spavača“ koji čekaju na poziv za akciju i boraca samoubica kojih do sad nije bilo u Evropi.

    Ovo kaže za Sputnjik koordinator za integrisano upravljanje granicom pri kabinetu premijera Severne Makedonije Vladimir Pivovarov.

    Podatak da iza terorističkog napada u Beču, u kome je živote izgubilo više ljudi, stoji Albanac rođen u Beču, a poreklom iz Severne Makedonije, bio je razlog da posredstvom Evropola austrijska policija odmah zatraži operativne podatke kojim raspolažu makedonske kolege.

    Dvadesetogodišnjak Kujtim Fejzulaj je ubijen i život je, očigledno, žrtvovao za ideju takozvane Islamske države kojoj nije uspeo da se pridruži. Prilikom pokušaja da se priključi vojsci terorista na tlu Sirije uhapšen je i u aprilu prošle godine osuđen na 22 meseca zatvora. Bio je jedan od 90 austrijskih islamista koji su to nameravali. Pušten je iz zatvora, pre vremena, uslovno u decembru, jer je potpadao pod blaže zakonodavstvo predviđeno za mlade prestupnike. Austrijski mediji pišu da je u julu ove godine sprečen u novom pokušaju odlaska na ratište.

    Džihadisti Islamske države
    © AP Photo
    Iza terorističkog napada u Beču koji je počinio Albanac rođen u tom gradu, a poreklom iz Severne Makedonije, stala je takozvana Islamska država, čijoj vojsci nije uspeo da se priključi.

    Region rasadnik potencijalnih terorista

    Fejzulaj koji je, kako kažu, imao dvojno državljanstvo – i Austrije u kojoj je rođen, ali i Severne Makedonije odakle su mu roditelji, bio je poznat austrijskoj Službi za borbu protiv terorizma (BVT). Da li je imao veze sa „braćom po oružju“ u Severnoj Makedoniji, o tome će austrijsku policiju izvestiti makedonska bezbednosna agencija.

    Prema podacima od pre mesec dana, oko 80 makedonskih državljana je iz Sirije i Iraka vraćeno u tu zemlju. U nacionalnom komitetu za sprečavanje nasilnog ekstremizma kažu da još oko 30 čeka na povratak. Borče Petrevski iz tog komiteta kaže da pripremaju kapacitete za njihov povratak, a za one za koje imaju dokaze da su bili deo stranih vojski, biće podnete odgovarajuće prijave i pokrenut krivični postupak.

    Ostali će dobiti psihosocijalnu podršku, naravno, ako je prihvate, jer je ona na dobrovoljnoj osnovi.

    Gotovo 150 makedonskih građana svojevremeno je napustilo zemlju i otišlo da se bori na strani takozvane Islamske države na ratišta u Siriji i Iraku. Poslednjih godina nema novih slučajeva odlaska, a tome je pored vojnog poraza ID doprinelo i to što je pre šest godina tadašnja Makedonija donela novi krivični zakon, koji učešće u stranoj vojsci i njegovo finansiranje tretira kao krivično delo za koje je predviđena zatvorska kazna od pet godina.

    Praćeni u svakoj sekundi

    Da je ID vojno poražen, ali ne i ideološki, svedoči i to što je 31. avgusta ove godine u policijskoj akciji makedonske policije razbijena teroristička grupa u Kumanovu. Pronađeni su automatska puška i drugo naoružanje, eksploziv, prsluci za samoubilačke napade i zastave ID. Privedeni su pripadnici Islamske države koji su ranije ratovali u Siriji, a duže vremena već borave u Severnoj Makedoniji s ciljem regrutovanja novih ljudi, ali i za izvođenje napada za potrebe ove terorističke organizacije.

    Sukobi u Kumanovu- Makedonija
    © AFP 2020 / ROBERT ATANASOVSKI
    Policija Severne Makedonije je pre dva meseca razbila terorističku grupu u Kumanovu u kojoj su bili povratnici sa ratišta Sirije i Iraka koji su bili u redovima vojske takozvane Islamske države.

    Na pitanje da li se povratnici sa Bliskog istoka u Severnoj Makedoniji prate na dnevnoj bazi, bivši šef obaveštajne službe Makedonije, a sada nacionalni koordinator za integrisano upravljanje granicom Pivovarov je kategoričan:

    „Apsolutno. Ne na dnevnom nivou, u svakoj sekundi se takve osobe prate, odnosno, prikupljaju se operativni podaci i sva saznanja i u odnosu na to se prave analize o tome šta se dešava i kako i kada treba da dejstvuju obaveštajne službe.“

    Spavači koji čekaju na znak

    Pivovarov kaže da je odmah po dobijanju zahteva austrijske policije razgovarao sa direktorom nacionalne bezbednosne agencije oko pomoći Austriji i već se na tome radi. On smatra da sve zemlje u regionu koje imaju podatke treba da ih podele sa austrijskim kolegama.

    „Postoje osobe koje su u proteklom periodu bile na ratištima u ISIL-u, za koje smo mi još na fakultetima pričali da se radi o tempiranim bombama koje će se jednoga dana vratiti u ovaj region. Sve obaveštajne službe u regionu, uključujući i naše makedonske, rade na praćenju njihovog daljeg kretanja, njihovih veza i komunikacija. Oni su, kako to struka kaže, spavači. U jednom momentu dobiju zadatak da izvrše ono što smo videli da se dogodilo u Beču. Zato treba da imamo mnogo bližu i bolju saradnju između svih obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi u regionu, kako bismo na vreme prevenirali ovakve terorističke akte“, kaže naš sagovornik.

    Pivovarov napominje da osim u Severnoj Makedoniji, takvih grupa ima i na Kosovu, Albaniji, Bosni i Hercegovini, uopšte u okruženju i da je reč o jako dobro istreniranim ljudima. Ono što najviše treba da brine Evropu, jesu borci samoubice kojih do sada na evropskom tlu nije bilo, a to je, kako kaže, najteži način izvršenja terorističkih akata, koji može da privuče veliku svetsku pažnju i nanese velike civilne žrtve.

    Da bi pridobili medijsku pažnju i uneli strah u građane, oni su i odabrali za svoje terorističke akte svetske centre kakvi su Pariz, Berlin, Beč, ističe sagovornik Sputnjika.

    Uviđaj u Parizu
    © AP Photo / Thibault Camus
    Iz najnovijih terorističkih napada Evropa bi morala da izvuče lekciju i da formira specijalnu jedinicu koja bi razmenjivala informacije sa nacionalnim službama, ali i bila operativna na području celog kontinenta.
    Pojedinačan pristup nije rešenje

    Evropa iz ovoga mora da izvuče lekciju i da formira specijalnu jedinicu koja bi se borila sa ovim problemom, koji će u budućnosti biti sve veći. Moramo da napravimo derogaciju prava u državama i da omogućimo ovim jedinicama da deluju na tlu cele Evrope“, smatra ovaj univerzitetski profesor.

    U suprotnom, pojedinačni pristup će ponovo doneti terorističke akte o kojima ćemo opet samo pričati, umesto da brzom i pravovremenom razmenom informacija sprečimo da do njih dođe, ističe Pivovarov.

    On smatra da je radi predupređivanja terorističkih akata bitno i da se radi na resocijalizaciji onih koji su bili deo takozvane Islamske države i vratili se u svoje zemlje.

    Severna Makedonija je, kaže, organizovala i poseban centar koji radi na tome. Oni koji se zbog učešća u vojsci takozvane Islamske države u skladu sa novim krivičnim zakonom Severne Makedonije nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za to krivično delo su pod posebnim tretmanom i oni kao i njihove porodice su podvrgnuti resocijalizaciji.

    Tretmanu resocijalizacije je bio podvrgnut i mladi Fejzulaj u Beču, ali očigledno bez uspeha.

    Tagovi:
    Albanac, terorizam
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga