15:01 05 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    42715
    Pratite nas

    Amerika, višedecenijski „svetski policajac“ i „svetionik demokratije“ koju je izvozila širom planete, posle predsedničkih izbora 3. novembra ušla je u pravu političku dramu. I to zbog — urušavanja demokratskih temelja. Za filozofa Mišu Đurkovića, Amerika lagano klizi u stanje „banana države“.

    „Radeći rad o takozvanim obojenim revolucijama, kao delu hibridnog rata, analizirao sam kako se ceo sistem podrivanja ustavopravnih, političkih i demokratskih sistema svuda po svetu, zapravo, sada vratio kući — u Ameriku. I da taj sistem, koji je izvozio revolucije po svetu, na svaki način — preti demokratiji“, kaže Đurković.

    Povratak obojene revolucije kući — u Ameriku

    Radi se, dodaje on, o mesijansko-revolucionarnoj marksističkoj ideologiji, suštinski usmerenoj protiv demokratije i volje građana, koja je usvojila lenjinističko stanovište o partiji kao avangardi koja zna više i bolje od građana.

    „Ako imate takvu ubeđenost, govorim o celoj strukturi koja stoji iza Demokratske stranke sada, da je aberacija koja se dogodila pre četiri godine sa pobedom Trampa nedopustiva, jasno je da je sve što je ove godine rađeno bila priprema za izbore. Oni su spremni da idu na život i smrt, u smislu da ne sme da se dozvoli još četiri godine demokratije. Ako neko misli da oni nisu spremni da manipulišu glasovima kako bi sprečili Trampovu pobedu, on grdno greši. U tom smislu, ako ste ubeđeni da branite istinu koja se poklapa samo sa vašim finansijskim i drugim interesima, onda imate sve moguće podsticaje da podrijete demokratiju“, naglašava Đurković.

    Demokratija je, smatra naš sagovornik, već uveliko podrivena ponašanjem medija, pogotovo društvenih mreža koje kontrolišu kompanije koje su glavni sponzori pokreta kao što je „Blek lajvs meter“ i vodeće strukture Demokratske stranke. To je dovelo do toga da predsednik SAD bude cenzurisan. Radi se o mekoj, ali veoma brutalnoj cenzuri koja se sprovodi nad istaknutim političarima, ali i nad pripadnicima raznih pokreta koji su podržavali Donalda Trampa.

    „Vrlo je jasno da je sama ideja demokratije kod te elite, koja ne samo da kontroliše društvene mreže, već i Holivud i sve mejnstrim medije, vodi ka dubokoj podeli u američkom sistemu, gde s jedne strane postoji otuđena elita, a s druge strane takođe imate jedan deo elite, ali mnogo manji, koji je ostrakizovan i veliki deo naroda koji polako počinje da uviđa da im neko sistematski otima državu“, navodi Đurković.

    Nakon izbora ostaje duboki osećaj podele

    Amerika se, ne prvi put, nalazi pred institucionalnom krizom vezanom za izborni proces. Do sada pitanje legitimiteta predsednika nikada nije postavljano, osim jednom, 1860, što je rezultiralo građanskim ratom i gubitkom oko 600.000 života.

    Kako god da se američka izborna drama okonča i ko god bio pobednik, ostaće duboki osećaj podele i onaj deo koji bude izgubio, imaće ozbiljne probleme oko pitanja legitimiteta pobednika, kaže Đurković.

    „Ako pogledate Demokratsku stranku, njeno ponašanje i njene medije u protekle četiri godine, oni su sve vreme insistirali na tome da je Tramp nelegitiman predsednik. Dakle, oni su već napravili model u kome se čovek koji je četiri godine potpuno legitimno i legalno vladao, smatra uzurpatorom. Tako da je ono što je Demokratska stranka pre svega uradila duboko podrivanje osećaja demokratije i osećaja da se živi u zemlji u kojoj, uprkos podelama, ljudi na kraju mogu da se objedine oko nečega“, objašnjava on.

    Uz osećaj da žive u demokratskom društvu, naš sagovornik izražava bojazan da Amerikanci gube i osećaj da, zbog urušavanja sudova, žive u društvu zasnovanom na vladavini prava, što po pravilu vodi — borbi na ulici.

    Poslednja izborna kriza iz 2000. ipak je rešena na sudu, a nezadovoljnici su se nakon izvesnog vremena smirili. Ne treba zaboraviti da je naredne godine, u septembru, spoljna pretnja dovela do obnove konsenzusa oko nacionalnog interesa.

    „Danas, posebno ako u narednih godinu-dve dana ne bude zajedničkog osećaja od spoljne pretnje, vrlo lako možemo da dođemo u situaciju kada će ova vrsta podele ostati trajna i kada ćemo videti otvaranje duboke brazde unutar američkog društva, koja dugoročno
    može da vodi ka vrlo ozbiljnim problemima, pa i fizičkim sukobima“, smatra Đurković.

    Procesi vode ka padu Amerike kao svetske sile

    Sadašnji proces, prema Đurkovićevim rečima, klizi ka ozbiljnim unutrašnjim podelama i zato što manjinske zajednice počinju da funkcionišu kao nezavisna društva — Afroamerikanci i Latinoamerikanci grade poseban identitet i menjaju političku kartografiju Amerike.

    „U Americi se otvorio čitav niz procesa koji neumitno vode njenom padu u odnosu na globalne mere. To je zaista Amerika danas. Ona je i dalje najjača sila po čitavom nizu parametara. Međutim, njena pozicija u odnosu na ono što je bila pre dvadeset, dvadesetpet godina je neuporediva. Od istoričara, koji na ovakve procese gledaju kao na procese dugog trajanja, može se čuti da su ovo sve indicije opadanja imperije, kako je moglo da se vidi, na primer, u kasnom Rimu. Moguće je da smo zaista svedoci procesa u kome će institucije dugoročno gubiti legitimitet“, zaključuje Đurković.

    Pročitajte još: 

    Tagovi:
    SAD, izbori, predsednički izbori u SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga