13:36 01 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Bajden ili Tramp: Američki izbori 2020. (148)
    31185
    Pratite nas

    Tokom izborne gungule u Americi, Fejsbuk, Tviter i Jutjub cenzurisali su objave, epizodu podkasta, pa čak i čitavu grupu Trampovih pristalica, koji su pozivali na „sprečavanje izborne krađe“, jer su time „mogli da izazovu zabludu vezanu za izbore“ i „pozivali na nasilje“. Čini se da je ponos Amerike, sloboda govora, samo — mrtvo slovo na papiru.

    Fejsbuk grupa „Stop krađi“ sa oko 350.000 Trampovih pristalica koje su pozivale na prekidanje prebrojavanja glasova i „sprečavanje izborne krađe“ u Americi, zatvorena je nakon što je korporativni gigant procenio da je grupa „formirana zbog delegitimizacije izbornog procesa“ i da je pozivala na nasilje.

    Tviter je tokom izbornog dana cenzurisao više tvitova zbog „spornog sadržaja koji može da dovede u zabludu vezanu za izbore ili drugi građanski proces“. Ta kompanija je suspendovala nalog, a Jutjub i Fejsbuk su uklonili epizodu podkasta bivšeg Trampovog savetnika Stiva Benona, jer je pozivao na nasilje protiv direktora FBI Kristofera Vreja i glavnog epidemiologa SAD Entonija Faučija.

    Cenzurisanja nije bilo samo na internetu. Nekoliko televizija u SAD prekinulo je emitovanje direktnog prenosa obraćanja američkog predsednika Donalda Trampa u četvrtak uveče, nakon što je izjavio da je u toku prevara na predsedničkim izborima u toj zemlji.

    Sloboda govora u Americi — mrtvo slovo na papiru

    Teoretičar komunikacija i reditelj prof. dr Stanko Crnobrnja smatra da je cenzurisanje vezano za izbore u SAD odraz „velikog ćorsokaka“ u koji se dovela „čuvena američka demokratija“.

    „Decenijama je Amerika demokratiju isticala kao jedan od svojih najviših dometa. Međutim, sada na sopstvenom terenu pokazuje da ta demokratija nije do kraja osmišljena. U ovom haotičnom vremenu iskazuje se slabost tako postavljene demokratije u kojoj, ipak, ne mogu da se čuju svi glasovi, jer oni predstavljaju opasnost za neke vrlo jake društvene grupe, koje upravo u toku izbora žele da preuzmu vlast u Americi“, predočava Crnobrnja za Sputnjik.

    Kako kaže, svet sada ima priliku da vidi „tamno lice“ američke demokratije, u kojoj je došlo do toga da velike korporacije — banke, mediji, tehnološki giganti — uzimaju demokratiju u svoje ruke i stvaraju novi model po svom nahođenju.

    „Mi posmatramo jedan opor i težak eksperiment koji se sprovodi nad ljudima, pre svega građanima Amerike, koji su zbog takvih poteza do krajnosti podeljeni. To je rascepljena država u kojoj je pojam demokratije na najvećem testu. Ona ne uspeva da ga položi upravo zbog toga što se pojavljuju nove tendencije da se izraz ljudi ukalupi, cenzuriše ili jednostavno proglasi kao opasan po demokratiju, odnosno državu i tako već imamo naznaku jednog sasvim novog društva, koje će mnogo ličiti na ona famozna društva opisana kod Orvela“, smatra Crnobrnja.

    Protesti u Harisburgu, Pensilvanija
    © AP Photo / Julio Cortez
    Imamo naznaku jednog sasvim novog društva, koje će ličiti na koja je opisao Orvel

    On je podvukao da smo svedoci zacrtanog puta koji bi demokratiju trebalo da redefiniše iz korena i dodao da se cenzura preselila sa lokalnog na globalni nivo.

    „Te tri grupe u suočavanju sa efikasnim rešenjima do kojih dolaze autokratije, smatraju da su zakinute za manevarski prostor koji autokratije imaju i sad na svoj način pokušavaju da stvore ambijent u kome te odluke mogu da se donose na centralnom nivou, da se sprovode automatski, bez velikog učešća šireg stanovništva ili njegovih predstavnika i da se dalje šire na celu planetu, a prvo će se isprobati u samoj Americi“, prognozira Crnobrnja.

    Legalna cenzura

    Politikolog Zoran Ćirjaković smatra da problem leži u u nedoslednosti, činjenici da se ciljaju ljudi koji iznose stav koji ne odgovara liberalnim elitama, koje su decenijama vladale SAD, ključnim svetskim institucijama i zapadnim zemljama.

    „Najbolji primer je ono na šta su Trampova kampanja i ’Njujork post‘ ukazali — zašto ne cenzurišu Ajatolaha Hamneija, šefa iranske države i naslednika Ajatolaha Homeinija? Ima još mnogo primera. Dosledna cenzura tog tipa ne bi bila moguća. Ona je selektivna i samim tim nam jasno i nedvosmisleno ukazuje na to da služi određenim političkim ciljevima“, ističe Ćirjaković.
    Cenzura
    © Flickr
    Cenzura je selektivna, što ukazuje na to da služi određenim političkim ciljevima

    Kada su u pitanju tradicionalni mediji, Ćirjakovića takva cenzura ne brine mnogo, jer polako gube ulogu „čuvara kapije“, pošto informacije dolaze iz drugih izvora, pre svega sa društvenih mreža, koje posmatra kao veći problem.

    „Nažalost, kada se radi o novim društvenim medijima, zahvaljujući glupom Klintonovom Zakonu o komunikacijama iz 1996, to je sve legalno i to ne samo u SAD. Radi se o legalnoj cenzuri. Taj jedan član Zakona sa samo 26 reči iz petog poglavlja, koji se zvanično bavi pristojnošću u komunikaciji na internetu, omogućava da društveni mediji cenzurišu sve i daje im amnestiju za krađu tuđih sadržaja, od pesama pa nadalje“, obrazlaže Ćirjaković.


    Američki predsednički izbori bili su tema i naše emisije Sputnjik intervju u kojoj je govorio advokat i publicista Branko Pavlović.

    Pročitajte još:

    Tema:
    Bajden ili Tramp: Američki izbori 2020. (148)
    Tagovi:
    društvene mreže, Amerika, Sjedinjene Američke Države, SAD, izbori, demokratija, sloboda govora, cenzura
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga