01:24 28 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 333
    Pratite nas

    Perspektiva Šengenske zone je dosta pesimistična — uprkos tome što je građena da „večno traje“. Praksa pokazuje da dobro funkcioniše samo u vreme normalnog života. Čim dođe do krize, i Šengen dolazi u krizu, kaže za Sputnjik profesor Fakulteta političkih nauka dr Slobodan Samardžić.

    Posle serije terorističkih napada radikalnih islamista u više zemalja EU, Emanuel Makron, predsednik Francuske, koja je, pokazalo se, jedna od najugroženijih, najavio je da će ostalim članicama EU predložiti reformu Šengen zone.

    Šengen u krizi, da li je moguća reforma

    Makron je nakon terorističkih akata koji su u poslednjih mesec dana odneli više života, od Pariza, Nice, Avinjona, Berlina, Beča, ocenio da je pretnja islamskog terorizma dugoročna i da je mreža krijumčara ilegalnih migranata često povezana sa terorističkim mrežama. Francuska će zato duplirati broj policajaca kako bi pojačala pogranične kontrole, ali i predložiti reformu Šengena.

    Na pitanje da li je uopšte moguće, s obzirom na razlike u EU, da dođe do reforme tog sistema, Samardžić koji se na FPN-u bavi upravo političkim sistemom EU, podseća da Šengenska zona, koja je stupila na snagu 1996. godine, podrazumeva potpunu slobodu kretanja ljudi.

    Reč je, kako kaže, o jako visokom stepenu integracije, jer za kretanje na prostoru te zone ljudima nije potrebno ništa od dokumenata osim lične karte koju niko i ne proverava, jer granice, faktički, ne postoje.

    On, međutim, podseća da se Šengenska zona već nekoliko puta suočila sa izazovima i bila u opasnosti, posebno kada je došlo do migracija sa Bliskog istoka tokom rata na tlu Sirije i Iraka sa takozvanom Islamskom državom.

    Karta Evrope
    © Fotolia / Twixx
    Potpuna sloboda kretnja u Šengen zoni je već nekoliko puta bila na ispitu, posebno sa prilivom migranata na granice EU.

    Unutrašnja bezbednost i povratak u prošlost

    Neke vrste ograničenja kretanja je bilo i kada je virus kovid 19 zavladao Zapadnom Evropom, a sada je za slobodu kretanja i njenu zloupotrebu novi izazov terorizam i to, smatra naš sagovornik, pokazuje da u oblasti unutrašnje bezbednosti Evropska unija ima potrebu za određenim regresivnim kretanjem, odnosno poništavanjem onih dostignuća koja su imali u slobodi kretanja.

    Iako je postignut visok stepen integracije sa Evropolom, saradnje policija i Fronteksa kao agencije koja štiti spoljne granice EU, to očigledno nije dovoljno da bi ceo unutrašnji prostor EU bio jedno bezbedno područje kretanja.

    „Šengen zona kao jedno veliko dostignuće integracije postala je prilično fleksibilna stvar, kao i mnoge integracione oblasti u okviru EU. To je zato što to u celini nije zajednički prostor upravljanja i kada dođu vanredne situacije, države same reaguju, što može da završi u potpunom negiranju Šengenske zone kao zone slobode kretanja“, napominje profesor FPN-a.

    Na pitanje šta je to što bi, s obzirom na propise koji određuju Šengen zonu, Makron mogao da predloži, a da podrže ostale članice EU, Samardžić kaže da bi mogao da traži ponovno uspostavljanje policijske kontrole na unutrašnjim granicama, odnosno na granicama država članica.

    Jednostrano delovanje pogubno po ideju Šengena

    On, međutim, ističe da bi se to jako odrazilo na slobodu kretanja 99 odsto ljudi koji više ne bi mogli da prolaze kroz tu granicu kao da je nema, kakav je sada slučaj. Čovek trenutno ne može ni da zna gde je ona između zemalja koje su u Šengen zoni, jer ne postoje bilo kakvi granični objekti, ili policija.

    Na konstataciju da nisu sve zemlje EU podjednako ugrožene, jer se teroristički napadi uglavnom ponavljaju u istim zemljama i na pitanje da li bi članice EU složno reagovale, Samardžić napominje da ni sve članice EU nisu u Šengen zoni.

    Šengen
    © AP Photo / Kasten Thielker
    Nisu ni sve članice EU u Šengen zoni, pa bi odluku o njenoj reformi trebalo da donesu samo one države koje je čine.

    Odluka o tome šta će uraditi po pitanju eventualnog Makronovog predloga je na članicama Šengen zone. Iako su među njima neke ugrožene, a neke ne, odluka o kontroli granice, na primer, samo između Francuske i Španije i Francuske i Nemačke, ili Nemačke i Austrije bi, smatra on, predstavljala jednostrano delovanje koje bi bilo porazno po celu ideju Šengenske zone.

    Sistem koji nije dobro utemeljen
    „Oni bi morali da to utvrde načelno za sve države koje su članice Šengen zone, da uspostave takvu vrstu kontrole, bar privremeno, ali i to bi nanelo jako velike štete celoj ideji integracije“, ocenio je Samardžić.

    A to bi se, kako dodaje, vrlo verovatno odrazilo i na ekonomsku slobodu koja traje već 60 godina, a to je sloboda kretanja robe.

    „Ako se ljudi kontrolišu, onda se moraju kontrolisati i vozači kamiona, mašinovođe koji prevoze teret, a onda bi se morala kontrolisati i roba i njen prevoz bi zbog toga bio zadržan. To sve vuče jedno drugo i to bi možda bio i veliki problem za očuvanje tog zajedničkog tržišta“, upozorava sagovornik Sputnjika.

    Na pitanje da li je više skeptik prema predlogu koji najavljuje Makorn, ili smatra da je on izvodljiv, profesor FPN-a to, pre svega, vidi kao retrogradno kretanje u okviru same EU.

    „To znači da je sistem koji je napravljen osetljiv, da nije čvrst kao u okviru poretka jedne države, jedne federacije. Čim države mogu same jednostrano da reaguju bez velike kazne, kao što je Mađarska bila verbalno kritikovana, ali nije bila kažnjena zbog podizanja barijera zbog migranata, čim se to događa, znači da taj sistem nije dobro utemeljen. Svaki sistem i podsistem se gradi da, što bi se reklo, večno traje. A ovaj je, izgleda, ograničen na vreme normalnog života, a čim dođe kriza, dolazi i sam u krizu, tako da je to dosta pesimistična perspektiva“, zaključio je Samardžić.

    Tagovi:
    reforma, Emanuel Makron, islamisti, teroristi, Šengen zona
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga