01:13 27 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1253
    Pratite nas

    Ulaganje u seosku infrastrukturu, a prvo u puteve i u podizanje manjih prerađivačkih kapaciteta je ono bez čega se ne može zaustaviti odimiranja sela. O tome će, praktično, brigu voditi dva ministarstva, jer kako selo stoji demografski tako stoji i celo društvo, ocenili su sagovornici Sputnjika.

    Agroekonomista Milan Prostran i sociolog sela, Srđan Šljukić, smatraju da su dva nova resora u vladi Srbije, za brigu o selu i za brigu o porodici i demografiji, pokušaj koji obećava da se zaustavi trend koji traje decenijama. S obzirom na to da je sadašnja vlada oročena na godinu ipo dana, oni smatraju da je to kratak period da bi nešto ozbiljnije moglo da se uradi. Prostran, koji je član Nacionalnog tima za preporod sela, je zato mišljenja da bi Skupština Srbije trebalo prvo da usvoji dugoročni nacionalni projekat i odredi prioritete.

    Dva ministarstva jedna briga

    O alarmantnoj situaciji najbolje govore brojke. Od oko 4.700 sela koliko ih je u Srbiji, svako četvrto je na putu nestajanja. U skoro hiljadu sela ima manje od po 100 stanovnika, a u čak 86 odsto sela se smanjuje broj stanovnika, jer su u većini ostala staračka domaćinstva.

    Popisano je oko 50.000 potpuno napuštenih kuća i oko 145.000 onih u kojima trenutno niko ne živi. Problem je i što u našim selima ima preko 200.000 neženja i oko 100.000 neudatih devojaka koji su još sposobni za zasnivanjne porodice. Zato se pitanje nestajanja sela ne postavlja samo pred ministarstvo za brigu o selu, nego i ono za brigu o porodici i demografiji.

    Selo Repušnica kod Knjaževca.
    © REUTERS / Marko Djurica
    O odumiranju sela govori 50.000 potpuno napuštenih kuća i 145.000 onih u kojima trenutno niko ne živi.

    Ta dva nova ministarstva, po oceni Prostrana, neće moći ništa da urade bez dobre međusobne saradnje, ali i sa drugim resorima, kao i bez neophodnih i to ne malih sredstava.

    Ekonomski aspekt

    Na pitanje koji su to prvi koraci koje treba načini on nema dilemu:

    „Prvo bi trebalo doneti značajniji budžet za oba ministarstva. Ono što je goruće u selima, da bi mogla da prežive sigurno je važno da im se stvore uslovi za život - od infratsrukture, puteva, škola, ambulanti, sve ono što se danas smatra savremenim životom“, smatra naš sagovornik.

    Ističe da je najvažnije da se ljudi na selu povežu putevima, da mogu lakše da komuniciraju, da mogu da odu do škole, do civilizacije. Dodaje, međutim, da ni to neće biti od velikog značaja ako im opstanak na selu ne omogući zaradu. Zato je podjednako bitan ekonomski aspket, koji podrazumeva da  kroz politiku reindustrijalizacije prehrambene industrije dođe do širenja malih pogona, manjih prperađivačkih kapaciteta po selima, objašnjava ovaj agroekonomista.

    On napominje i da treba baciti  pogled preko plota, ka EU na čijem smo putu.

    „Evropska unija se, pogotovo sada, opredelila za podršku ruralnom razvoju, razvoju sela, čak to zovu patriotski ruralni razvoj. Korona je probudila mnoge istine o poljoprivredi i neke ljude spustila na zemlju i stavila do znanja da je proizvodnja hrane koja je izvor života u kriznim godinama pa i ovoj pandemiji najvažnija“, naglašava član tima za preporod sela.

    Budžet kao pokazatelj

    A kakav je zaista odnos i podrška ovoj ideji za obnovu sela Srbije definitivno ćemo, smatra Prostran, znati kada budemo vidali budžet za 2021. godinu i kolika sredstva će biti opredeljena za brigu o selu i onu o populacionoj i demografskoj politici.

    Mišljenja je, u svakom slučaju, da to mora biti dugoročni projekat, koji će se odnositi makar na desetogodišnji period, sa čim se slaže i sociolog Šljukić, profesor Filozofskog fakuletat u Novom Sadu, koji se posebno bavi selom.

    Selima su najpreči putevi koji bi ih povezali sa školom, civilizacijom, ali to neće biti od velikog značaja ako im opstanak na selu ne omogući zaradu.

    Srbija je već dugo suočena sa demografskim problemom i početkom 2018. godine prvi put posle pola veka, broj stanovnika Srbije spustio se ispod sedam miliona. Ono što zabrinjava je da je svake godine Srbija manja za oko 36.000 stanovnika.

    Uz migracije koje godišnje zemlju ostave bez oko 50.000 uglavnom mlađe reproduktivno sposobne populacije, pitanje je kako preusmeriti trend kad je prosečna starost 43 godine, a 1,48 dece prosek po bračnom paru.

    U selima gde su većinom ostala staračka domaćinstva ta slika je najvidljivija.

    Nema demografskog oporavka bez oporavka sela

    Šljukić smatra da je dobro što će se sa tim u koštac uhvatiti dva ministarstva i objašnjava zašto:

    Obnova stanovništva u jednoj zemlji ide pre svega preko ruralnih područja, preko sela.  Po pravilu, gradovi ne reprodukuju stnovništvo, a kamoli da daju nekakav višak. Oni se obnavljaju od migracija, od priliva stanovništva, a taj priliv novog stanovništva ide sa sela. Ako imamo situaciju da nam selo stari, da rapidno opada prirodni priraštaj, onda vidimo da je naš demografski problem izuzetno težak. Ne možemo očekivati da ćemo biti u stanju da reprodukujemo stanovništvo ukoliko demografski pre svega ne oporavimo ruralne oblasti“. 

    Sudeći po tome što je odvojena briga o selu od ministarstva poljoprivrede jer to više nisu iste priče kakve su nekada bile i što je formirano i to koje će brinuti o populacionoj politici ukazuje na razumevanje problematike, kaže on.

    Tagovi:
    posao, infrastruktura, demografija, spas sela
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga