01:01 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    412329
    Pratite nas

    Slanje novog nuncija u Belorusiju, čime je Vatikan praktično priznao Lukašenka za njenog legitimnog predsednika, znak je nove strategije Zapada za odvajanje Minska od Moskve. U njoj Lukašenko više nije smetnja, a s obzirom na poziciju pape Franciska, koja je bliska zapadnim globalističkim političkim strukturama, u novu igru se uključio i Vatikan.

    Ovako najnoviju vest iz Belorusije za Sputnjik komentariše stručnjak za crkveno pravo Zoran Čvorović. Novi apostolski nuncije, nadbiskup Ante Jozić predao je akreditivno pismo upravo Aleksandru Lukašenku, koji se posle pobede na izborima održanim početkom avgusta ove godine suočio sa protestima.

    Najveći broj zapadnih država nije priznao Lukašenka na čelu Belorusije. Otuda i zapitanost kako onda čitati potez Vatikana, tim pre što su zvaničnom predajom akreditiva nadbiskupa Jozića Lukašenku bili neprijatno iznenađeni katolički biskupi u Belorusiji. Prvi čovek Konferencije katoličkih biskupa, nadbiskup Tadeuš Kondrusevič odmah se uputio u Poljsku na konsultacije.

    Opstanak Lukašenka kao nova strategija globalista

    Čvorović, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, kaže da se u tumačenju ovog poteza moraju uzeti u obzir odnosi unutar Rimokatoličke crkve.

    Inauguracija beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka
    BelTA
    Predajom akreditivnog pisma novog nuncija u Belorusiji Aleksandru Lukašenku Vatikan je praktično priznao da je on legitimni predsednik.

    „Da bi se razumeo takav čin Svete stolice, prvo mora da se ima u vidu razlika, pa i neka vrsta spora unutar Rimokatoličke crkve od kada je na njeno čelo došao papa Francisko, koga su otvoreno podržale globalističke strukture. On je raznim svojim izjavama, od podrške homoseksualnim brakovima, do stavova oko kanonizacije Stepinca, razgnevio tvrde rimokatoličke krugove, u koje se mogu ubrojati i konzervativni u Poljskoj. A poljski rimokatolici su do sada imali presudni uticaj na rimokatolike u Belorusiji“, objašnjava profesor koji se posebno bavi crkvenim pravom.

    Sve ovo zapravo govori kakva će biti strategija političkog Zapada kada je u pitanju Belorusija i sam Lukašenko i njegova garnitura, smatra Čvorović.

    „Očigledno je da su oni videli da ne mogu fizički da uzdrmaju Lukašenkov režim, da im je pokušaj narandžaste revolucije propao, pa će sada u taktici odvajanja Lukašenka od Moskve koristiti druge metode, kombinaciju političkih ucena sa davanjem određenih privilegija“, nedvosmislen je sagovornik Sputnjika.

    Kad narandžasta revolucija nije prošla

    On smatra da se mogu očekivati zaključivanja određenih sporazuma, davanja donacija. Ići će se, dakle, na relaksiranje atmosfere, ne bi li se Belorusija odvukla od Moskve, čiji je utucaj pojačan time što je ona zaštitila stabilnost beloruske države u trenutku kada je bila suočena sa pokušajem narandžaste revolucije, ističe Čvorović.

    Protesti u Minsku
    © Sputnik / Viktor Tolochko
    Pošto je propao pokušaj narandžaste revolucije u Belorusiji potez Vatikana je znak da je Zapad pribegao novoj strategiji odvajanja Minska od Moskve u kojoj Lukašenko više nije smetnja.

    On smatra da predstoji period tokom koga će Zapad verovatno ići sa ekonomskim sporazumima sa Belorusijom, odnosno sa sporazumom o istočnom partnerstvu, kakav je EU zaključila sa Gruzijom i Jermenijom.

    Da se ovakav rasplet situacije ipak mogao očekivati, bilo je izvesno kada se nadbiskup Jozić 21. oktobra u Belorusiji susreo sa zamenikom ministra spoljnih poslova Belorusije Sergejom Alejnikom i predao mu kopiju akreditivnog pisma, čiji je original 20 dana kasnije uručio predsedniku Lukašenku. U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova je navedeno da se razgovaralo „o aktuelnim pitanjima i bilateralnoj saradnji, a potvrđena je zajednička predanost unapređenju saradnje između Belorusije i Vatikana“, prenela je tada Informativna katolička agencija.

    Čvorović ne sumnja da će i Lukašenko imati zahteve Vatikanu. Njegov je cilj da se rimokatoličke strukture u Belorusiji oslobode poljskog uticaja. Već tokom prijema novog nuncija izneo je molbu Svetoj stolici da pojača obrazovne ustanove u Belorusiji, kako bi se školovao veći broj rimokatoličkih sveštenika Belorusa, kako u zemlju ne bi dolazili poljski sveštenici, napominje naš sagovornik.

    Tagovi:
    predsednik, Aleksandar Lukašenko, Belorusija, papa, Vatikan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga