08:22 02 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 274
    Pratite nas

    Gotovo u istom trenutku kada se u Evropskoj uniji čuju glasovi koji zahtevaju reviziju Šengenskog sporazuma zbog terorista i zatvaranje granica zbog pandemije, Srbija i države Zapadnog Balkana potpisale su, u osetljivom trenutku, sporazum koji otvara granice.

    Sporazum znan pod nadimkom „Mini Šengen“ stupio je na snagu 10. novembra, do kada je trebalo da budu okončane sve tehničke pripreme da građani tri balkanske države iz jedne u drugu putuju samo sa ličnim kartama.

    Srbija, Albanija i Severna Makedonija saglasile su se krajem oktobra o zajedničkim radnim dozvolama, bržem carinskom radu i međusobnoj pomoći u slučaju elementarnih nepogoda.

    Evropa menja Šengen, a Srbija i Zapadni Balkan potpisuju „Mali Šengen“

    I dok se zapadnobalkanske države usred pandemije virusa korona otvaraju, dotle se francuski predsednik Emanuel Makron, iz bezbednosnih razloga, zalaže za reviziju Šengenskog sporazuma, jednog od stubova temeljaca EU.

    Interes svih balkanskih država nesumnjivo je međusobno povezivanje. Pitanje koje se postavlja je da li je za njega izabran pravi momenat, s obzirom na pandemiju virusa korona, ali i bezbednosne izazove.

    Prema rečima političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, balkanske države imaju nacionalne razloge da otvore svoje granice, bez obzira na trenutnu pandemiju. „Mali Šengen“ nije nešto što bi doprinelo broju zaraženih, smatra on.

    „Države Zapadnog Balkana imaju nacionalne komponente u svim zemljama. Konkretno, srpska nacija je većinska u Republici Srpskoj i Srbiji, značajan deo stanovništva Crne Gore su Srbi. Srbi žive i u drugim zemljama regiona, tako da je nama interes da se srpski prostor i na taj način povezuje“, kaže on.

    Da li će se granice otvoriti sada, ili u nekom drugom trenutku, nije toliko bitno, dodaje on.

    „Bitno je kakav će biti karakter te zajednice, odnosno zone integracije. Ako je to sve u okviru ekonomije i kretanja stanovništva, onda je, po meni, to prihvatljivo i trenutak je nebitan. Ako se izlazi iz tog okvira i ulazi u određene političke sfere, to je problem i sada i u budućnosti“, napominje Anđelković.

    Pandemija može da uspori primenu „Mini Šengena“

    Niko u Evropi ne može da kaže koliko će dugo trajati pandemija, kaže istraživač Instituta za političke studije Dušan Gujaničić, koji dodaje da je politički momenat osetljiv. Uz tek okončane izbore u SAD i koliko juče završen jermensko-azerbejdžanski konflikt na samom obodu Evrope, kao i uz politički i ekonomski paralisanu EU, momenat za stupanje na snagu „Malog Šengena“ nije najsrećniji, priznaje on.

    „Ali, ukoliko postoji jasna vizija i konkretna ideja, političare ništa ne sprečava da potpišu i stave na dnevni red projekte koje će u razumnom roku dalje elaborirati. Ipak, verujem da će to biti značajno usporeno“, konstatuje Gujaničić.

    S obzirom da živimo u vremenu u kome živimo, teško je predvideti događaje duže od nekoliko nedelja ili meseci. Sa te strane se može postaviti pitanje postoji li dobar politički momenat i šta to konkretno znači, smatra Gujaničić.

    Makronova ideja o reviziji Šengenskog sporazuma u načelu je dobra, ocenjuje naš sagovornik i ona se odnosi na dupliranje broja policajaca na nacionalnim granicama, koji će koordinirati aktivnosti između službi bezbednosti evropskih država.

    „Sve to Evropa je, prema mom mišljenju, mogla da sprovede i pre više godina, ali kada je tako veliki mehanizam u pitanju, to teško, sporo i tromo funkcioniše. Kada god se u EU javi neka dobra ideja, možete biti sigurni da će od momenta njenog puštanja u etar do trenutka njenog sprovođenja proći ne malo vremena“, objašnjava Gujaničić.

    Ideja o reviziji Šengena iznuđen je Makronov potez i uskoro ćemo videti hoće li ideja biti sprovedena u delo ili će se evropski ministri unutrašnjih poslova samo „dogovoriti da su se dogovorili“, dodaje on.

    „Što se tiče ’Mini Šengena‘, to je projekat koji načelno dobro zvuči i možemo da se složimo da može da donese ekonomske koristi balkanskim narodima. Ali usled protivljenja ne malog broja balkanskih država i usled neizvesnosti evropske perspektive čitavog regiona, kako se to često kaže, i ta ideja je, po mom mišljenju, na dugom štapu“, kaže Gujaničić.

    Gde god postoji situacija u kojoj se više od dve države dogovaraju oko nekog velikog plana, mora se računati sa tim da će to trajati duži vremenski period, napominje naš sagovornik.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Šengenski sporazum, Šengen zona, Mali šengen, šengen
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga