15:40 27 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3147
    Pratite nas

    O ideji da se oporezuju plate zaposlenih koji rade od kuće jer imaju niže troškove, svakako treba razmisliti i u Srbiji, ali bez direktnog prepisivanja recepata drugih zemalja, smatraju sagovornici Sputnjika.

    Nemačka „Dojče banka“ predlaže da se uvede novi porez od pet odsto na plate radnika koji rade od kuće, ističući da je takav način rada „eksplodirao“ tokom pandemije virusa korona. Tako dobijen novac bi bio usmeren zaposlenima koji ne mogu da rade od kuće i zato imaju veće troškove, ili onima sa najnižim primanjima.

    U Srbiji 15 odsto radi od kuće

    Na pitanje Sputnjika koliko je ova ideja izvodljiva kod nas, predsednik Pokrajinskog odbora granskog sindikata Nezavisnost Milojica Živković napominje da je prema podacima iz 2019. godine, u Srbiji od kuće radilo oko 134.000 radnika. Nezvanično, taj broj se u 2020. godini od aprila sa pandemijom virusa korona popeo na više od 400.000, što, kako napominje, čini oko 15 odsto zaposlenih u Srbiji.

    „Što se tiče ideje iz Nemačke, smatramo da je pre definisanja bilo kakvog predloga za Srbiju neophodno da ova tema bude predmet tripartitnog dijaloga na najvišem nivou, odnosno kao tema za dnevni red Socijalno-ekonomskog saveta Srbije. Pre toga bi bilo dobro sačiniti sveobuhvatnu analizu za Srbiju, koja podrazumeva informaciju o ukupnom broju zaposlenih koji trenutno radi, ali bi i u perspektivi radili van prostorija poslodavca“, kaže Živković.

    rad od kuće
    © Foto : Pixabay
    Prepisivanje stranih recepata za oporezivae rada od kuće bez detaljnih analiza o takvom radu u Srbiji bilo bi neodgovorno.

    On, pritom, napominje da su jednako važni i podaci o disperziji, rasporedu ovakve vrste rada po sektorima, odnosno delatnostima, zatim po veličini preduzeća, kao i u odnosu na vlasničku strukturu, koliko je tako zaposlenih u privatnim, koliko u javnim preduzećima.

    Prvo analiza

    Te podatke, ističe naš sagovornik, svakako treba upotpuniti onima o zaradama i troškovima vezanim za rad, čime bi se dobili finansijski indikatori, na osnovu kojih je moguće predlagati različite varijante procentualnog povećanja ili smanjivanja poreza na zarade, a samim tim i ukupni makro i mikroekonomski i socijalni efekti uvođenja ovakvog poreza.

    Bilo kakvo prepisivanje nekakvih recepata drugih zemalja pre takve analize mislim da ne bi bilo odgovorno, kaže Živković i napominje:

    „Smatramo da je potrebno da se o ovome pitanju vodi dijalog kako sa ekonomskog, tako i sa socijalnog stanovišta, jer sa jedne strane je nesporno da poslodavci imaju manje finansijske troškove zbog rada od od kuće, a sa druge strane zaposleni koji ne rade od kuće, koji dolaze na posao, svakodnevno su izloženi povećanom stresu i riziku od zaražavanja, počev od putovanja na posao i sa posla, a posebno prilikom obavljanja radnih aktivnosti u nekim delatnostima kao što su zdravstvo, trgovina, ugostiteljstvo, saobraćaj, prehrambena industrija“, kaže Živković.

    On zato smatra da je predlog o oporezivanju i preusmeravanju tih sredstava, pogotovo onima sa najnižim zaradama, pravičan i opravdan, ali i da treba rešiti četiri osnovna problema koje je do sada pokazala naša praksa rada od kuće, koji Zakon o radu omogućava.

    Ako bude na Zapadu, eto ga i kod nas

    Rad od kuće, karantin, ilustracija
    Ako predlog o oporezivanju plata za rad od kuće bude prihvaćen u Americi i Zapadnoj Evropi, sigurno će i kod nas uslediti neka varijanta tog tipa.

    Ti problemi se tiču nedefinisanog radnog vremena rada od kuće, prekomernog nadzora poslodavca, izostanka kompenzacije odnosno nadoknade za rad sopstvenim sredstvima poput upotrebe privatnog računara, interneta, nameštaja, a postoje i nedoumice oko osiguranja od povrede na radu, kaže Živković.

    „Ako to bude prihvaćeno u Americi, u Zapadnoj Evropi, sigurno će i kod nas biti neka varijanta. O tome treba ozbiljno razmišljati, ali države koje imaju razrađen sistem socijalnih karata, mogu da odvoje one koji su siromašni od onih koji nisu siromašni, ili nisu toliko ugroženi. Mi, nažalost, nemamo takve podatke“, kaže za Sputnjik dugogodišnji predsednik Unije poslodavaca Srbije, a sada njen počasni predsednik Nebojša Atanacković.

    Iako smatra da o toj ideji valja razmisliti, kaže da bi to kroz oporezivanje bilo neobično rešenje.

    Zarade se uvek mogu u dogovoru sa zaposlenim povećavati, ili smanjivati, s tim da ne mogu ići ispod minimalnih, jer je ta kategorija zakonom određena i ne sme se dirati. Ali sve zarade koje su preko minimalne, mogu se menjati dogovorom. Neko od zaposlenih će reći da hoće da radi od kuće, pa i da mu plata bude pet ili 10 odsto manja“, smatra Atanacković.

    U svakom slučaju, trend rasta rada od kuće koji je bio primetan i pre pandemije, a sada je dodatno iznuđen ovom situacijom, dobiće na zamahu kada ona prođe, ocena je našeg sagovornika.

    O tome svedoče i ankete na koje se poziva „Dojče banka“, u kojima je veliki broj zaposlenih naveo da bi i posle pandemije nastavio sa radom od kuće, a trećina bi tako radila dva dana nedeljno.

    Nemački recept za oporezivanje rada od kuće
    Rad od kuće
    © CC0 / Pexels/Anastasia Shuraeva
    Uz neke mane koje rad od kuće ima, korist je ipak veća jer ljudi manje troše na prevoz, hranu, odeću, na druženja sa kolegama.

    Prema predlogu ove banke, porez bi plaćao poslodavac ukoliko naloži zaposlenom da radi od kuće, dok bi zaposleni sam snosio namet ukoliko bi rad od kuće bila njegova volja. Plaćanja poreza ne bi bilo samo u slučaju kada država pozove na rad od kuće.

    Nemački bankari tvrde da ovakav porez ni zaposleni ni firme ne bi osetili, jer bi on bio u skladu sa troškovima koje iziskuje rad iz firme.

    Ocenjeno je da je, uz neke mane koje rad od kuće ima, korist ipak veća, jer ljudi manje troše na prevoz, hranu, odeću, na druženja sa kolegama... ali samim tim i manje doprinose ekonomiji.

    Prema računici banke, zahvaljujući ovoj meri, radnici sa niskim primanjima u Velikoj Britaniji bi mogli da računaju na dodatnih po 2.000 funti godišnje. U Nemačkoj, gde 12 odsto zaposlenih prima minimalac, to bi iznosilo 1.500 evra po radniku, a u SAD gde je 29 miliona radnika koji ne mogu da rade od kuće, a zarađuju manje od 30.000 dolara godišnje, pomoć bi bila 1.500 dolara po osobi.

    Tagovi:
    kuća, rad, plata, porez
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga