00:59 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1898
    Pratite nas

    Slučaj Nagorno Karabaha je specifičan. Karabah nije Kosovo, iako se često povlače paralele između ta dva nerešena spora. Za razliku od južne srpske pokrajine, ističe urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija, Sovjeti su jermensku enklavu poklonili Azerbejdžanu, a problemi počinju s raspadom SSSR-a.

    Sovjetski Savez je, objašnjava Bilbija, igrao igre poklanjajući teritorije s ciljem da republike ne budu etnocentrične: tako je Krim poklonjen Ukrajini, Gruzija je dobila Južnu Osetiju, čime je podeljen osetinski narod, a Abhazija je priključena Gruziji, iako je starija od nje i nikad nije bila u njenom sastavu.

    Jermeni iz Karabaha kao Srbi iz Krajine

    Stoga o sudbini takvih spornih teritorija odlučuje gama interesa koja se formira oko određenog problema, kao i odnos snaga. Kad je reč o Karabahu, Bilbiju taj slučaj više podseća na iskustvo Srba iz Hrvatske.

    „Jermeni su posle raspada Sovjetskog Saveza rekli da neće da žive u Azerbejdžanu i proglasili su nezavisnost. To pravi neku asocijaciju sa Republikom Srpskom Krajinom. Formalno, Jermenija sada nije ratovala za Karabah, nego su njeni vojnici tamo išli kao dobrovoljci, kao što ni Srbija nije mogla sebi da dozvoli da se uključi u borbu za Krajinu“, povlači paralelu ovaj novinar. 

    Branko Vlahović, dugogodišnji dopisnik „Novosti“ iz Moskve, smatra, međutim, da ipak ima mesta za poređenje Nagorno Karabaha i Kosova i Metohije, zbog čega treba izvući i pouke iz iskustva Jermena sa te teritorije, pre svega kad je reč o demografskim procesima.

    „Karabah je prostor u kom je bilo jako malo stanovnika, odakle se stanovništvo iseljavalo. Pouka koja mora da se izvuče, glasi: prazna sela su opasnost da jednog dana ta teritorija bude izgubljena. Nekome to može da zvuči panično, ali taj demografski element je bio jedan od ključnih: kad je mali broj stanovnika, teritoriju nema ko da brani i ona postaje lak plen“, upozorava Vlahović.

    Sporazum o Karabahu jedini spas za Jermene

    Komentarišući sporazum o primirju u Nagorno Karabahu, koji su posle 45 dana sukoba potpisali predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, premijer Jermenije Nikol Pašinjan i ruski predsednik Vladimir Putin, Vlahović kaže da je taj dogovor bio jedini spas da Jermeni ne izgube kompletnu teritoriju sporne enklave.

    „Kad su Azerbejdžanci došli praktično 10 kilometara do glavnog grada Karabaha Stepanakerta, bilo je samo pitanje kad će osvojiti i taj grad i onda bi Jermeni morali da kapituliraju. Zbog toga smatram da ovo što je Putin napravio ne samo da sprečava da ljudi ginu, nego uspeva da sačuva makar neku jermensku teritoriju“, kaže dopisnik.

    Bilbija ističe da se situacija u kojoj se odigralo potpisivanje sporazuma, uz Putinovo posredovanje, suštinski razlikuje od svih prethodnih pokušaja da se reši problem Karabaha. 

    „Azerbejdžan je prethodno u svim situacijama tražio reintegraciju čitavog regiona. Jermeni na to nisu pristajali, nego su tražili plus tzv. pojas bezbednosti koji je činilo 7 rubnih opština sa većinski azerbejdžanskim stanovništvom. Sada je situacija na vojnom planu suštinski promenjena, stvoreno je novo stanje koje je jako nepovoljno po Jermene. Defakto, jermenska oružana sila je bila pred kapitulacijom i gubitkom cele teritorije“, navodi Bilbija. 

    Pašinjanove greške

    On objašnjava da Jermeni nisu imali preveliku vojnu šansu zato što je Azerbejdžan bio vojno nadmoćan, ali i jer se vlast u Jerevanu, uspostavljena posle obojene revolucije 2018. godine, udaljila od Rusije kao jedinog istorijskog saveznika u regionu.

    „Tamo se nakon smene vlasti dogodila seča knezova kakvu smo mi imali posle 5. oktobra. Počišćeni su svi koji su bili jače nacionalno eksponirani i kojima je moglo biti pripisano da su naklonjeni Rusiji. Dovedena je ekipa koja nikad nije ratovala, koja je reorganizovala vojsku na način koji nije bio podesan za ovu vrstu ratovanja. Jermenski premijer kad je shvatio da stvari ne idu kako treba, obratio se Putinu, ali prvi put 31.oktobra, kad su praktično imali iza sebe ceo mesec neuspešnog ratovanja“, podseća Bilbija. 
    Vlahović se slaže da je Pašinjan napravio ozbiljne greške u računici. Kako kaže, i laici su znali da se Azerbejdžanci naoružavaju i ulažu milijarde u vojsku ne radi parade, nego da iskoriste trenutak i napadnu jermensku enklavu.

    „Azerbejdžan ima vojni budžet oko 2 milijarde 270 miliona dolara, Jermenija 625 miliona dolara. Već taj podatak govori o disproporciji, a onda se još izaberu pogrešni saveznici“, navodi Vlahović, koji smatra da je još jedna greška Pašinjana što se ovih dana obratio za pomoć Džou Bajdenu, iako demokrata još nije zvanično postao predsednik SAD. 
    Bilbija dodaje da je jermenski premijer pogrešio i što pre godinu dana nije pristao na ponudu Azerbejdžana, što je i sam priznao.

    „Godinu dana imao je na stolu ponudu iz Bakua da vrati pojas bezbednosti, a Azerbejdžan je tražio koridor prema Nahičevanu, a da Jermenija dobije koridor prema Karabahu, da se to zamrzne, a da ruske mirovne snage uđu na neodređeno vreme“, precizira naš sagovornik, podsećajući da su, prema novom sporazumu, ruski mirovnjaci raspoređeni na pet godina.

    Kako će se rešavati status Karabaha

    U narednim danima, prognozira on, ključnu ulogu za dalju sudbinu Karabaha igraće dva nova faktička stanja, jedno su napravili Azerbejdžanci na bojnom polju, a drugo ruski mirovnjaci, dok Jermeni nemaju skoro nikakav izbor osim da pristanu na okrnjenu teritoriju — a nisu morali da izgube ništa po onome što im je nuđeno pre godinu dana. 

    Jedina karta na koju Jerevan može da igra, po oceni Branka Vlahovića, jeste da se uzda u zalaganje međunarodne zajednice da se poštuju prava Jermena na neku autonomiju unutar Azerbejdžana.

    Međutim, upozorava on, ukoliko bi se na referendumu odlučivalo o statusu Nagorno Karabaha, Baku bi mogao da vrati oko milion Azera raseljenih sa te teritorije, koji bi onda glasali za njen ostanak u sastavu Azerbejdžana.

    „Zato bi referendum mogao biti zamka. Mislim da će Pašinjan biti zapamćen kao čovek koji je napravio strašnu grešku jer nije iskoristio šansu pre godinu dana. A ono što niste iskoristili kad je bilo vreme, kasnije ide sve teže“, zaključuje Vlahović.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    Kosovo, Republika Srpska Krajina, rat u nagorno karabahu, Nagorno Karabah
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga