06:42 28 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    1334
    Pratite nas

    Pitanje predsedničkih izbora za Moldaviju je već zatvoreno, ali pitanje vlasti uopšte nije. Zašto se to dogodilo, objašnjava kolumnista Sputnjika Aleksandar Špakovski.

    Drugi krug predsedničkih izbora u Moldaviji doneo je pobedu Maji Sandu, koja se, za razliku od aktuelnog predsednika zemlje, Igora Dodona, otvoreno drži prozapadne i prorumunske orijentacije. Tokom predizborne kampanje, Sandu je takođe davala kritične izjave u vezi sa situacijom u Belorusiji, što potencijalno ugrožava odnose između Minska i Kišinjeva, koji se u poslednje vreme razvijaju prilično dinamično. 

    Zašto je Dodon izgubio?

    Dosadašnji predsednik Moldavije Dodon nije ispunio mnoga predizborna obećanja, uključujući i ona data biračkom telu koje govori ruski jezik, sa kojim je došao na vlast 2016. godine. Na primer, ruski jezik nije vraćen u moldavske škole kao obavezan predmet, ruske škole koje su zatvorene nakon usvajanja Obrazovnog kodeksa 2014. godine nisu počele sa radom, a školski program nalaže da se umesto „istorije Moldavije“ predaje „istorija Rumuna“. Dodon je 2020. godine ponovo izašao na izbore sa ovim obećanjima, ali je poverenje birača uglavnom već bilo izgubljeno.  

    Drugo, socijalno-ekonomska situacija u Moldaviji je blizu katastrofalne, što je dodatno pogoršano nakon usvajanja karantinskih mera u vezi sa pandemijom virusa korona. Zatvaranje ekonomije rezultiralo je padom BDP-a za 7,1 odsto u zemlji u prvoj polovini godine i budžetskim deficitom većim od 300 miliona dolara od septembra 2020. godine. U tekućoj predizbornoj kampanji Dodon je sebi pripisao odsustvo ograničenja u ekonomiji u sadašnjoj fazi, ali upravo predsednika i njegovu vladu na čelu sa Jonom Kikuom, društvo optužuje za uvođenje ovih mera na proleće, sa čime, pak, ljudi povezuju svoj ne baš zavidan položaj.  

    Kao treće, kritičari su optužili aktuelnog predsednika da ima koruptivne veze sa kriminalcem i oligarhom Vladom Plahotnjukom, koji je prošle godine pobegao iz Moldavije i koji se poslednjih 10 godina smatrao „gospodarom“ zemlje. Optužbe su potkrepljene određenim činjenicama i video snimcima, a Igor Dodon, uprkos ključnoj ulozi u padu oligarha, nikada nije uspeo da se potpuno odvoji od njega u masovnoj svesti. Štaviše, za godinu i po dana od begstva Plahotnjuka, moldavska država zapravo nije učinila ništa da ga izruči, a milijarder koji je prvo živeo u Majamiju (SAD), a sada je dobio tursko državljanstvo, i dalje ima ozbiljan uticaj na ekonomiju i unutarpolitičku situaciju u svojoj nekadašnjoj zemlji. 

    Kao četvrto, Dodon nije uspeo da se dogovori sa ideološki bliskim političkim snagama u zemlji (komunisti, „Naša partija“, „Građanski kongres“ i drugi), koje ne samo da nisu podržale njegovu kandidaturu, već su se, naprotiv, pozicionirale kao nepomirljivi protivnici predsednika, kao populistički političar iz grada Balci — Renato Usati. Isto se odnosi i na Pridnjestrovlje gde Igor Dodon nikada nije uspeo da nađe zajednički jezik sa lokalnim rukovodstvom; pregovarački proces o reintegraciji nepriznate republike je u stagnaciji poslednjih godina. 

    Svi ovi i mnogi drugi faktori su doveli do toga da je Igor Dodon u drugom krugu izgubio ne samo na izbornim mestima u inostranstvu, već i na domaćem terenu, što je bilo potpuno iznenađenje za aktuelnog šefa države i njegovo okruženje. 

    Uloga Zapada i budućnost Sandu

    Što se tiče glasanja u dijaspori, treba istaći da su zabeleženi rekordni pokazatelji izlaznosti u inostranstvu, uprkos činjenici da je ukupna izlaznost u drugom krugu predsedničkih izbora bila približno 52 odsto, to jest, oko 1,5 miliona ljudi. Istovremeno, 250 hiljada građana Moldavije je glasalo na biračkim mestima u inostranstvu, a samo 14 hiljada njih je Ruskoj Federaciji. 

    Maja Sandu
    © Sputnik / Miroslav Rotar
    EU i SAD aktivno promovisale kandidaturu Maje Sandu.

    Prema dostupnim informacijama, aktivna izlaznost građana Moldavije i ubedljiva pobeda Sandu u zapadnim zemljama objašnjeni su sveobuhvatnom pomoći vlasti ovih država, mobilizacione tehnologije su na svaki mogući način korišćene za moldavske migrante, praktikovan je organizovani prevoz birača, bilo je dugih redova, pa čak i nedostataka glasačkih listića na biračkim mestima. Kritičari takođe govore o falsifikovanju u smislu povećanja broja glasača u Italiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Rumuniji i nekim drugim zemljama, ali s obzirom na opštu sliku, to je beznačajno. 

    Istovremeno, treba naglasiti da su EU i SAD zaista aktivno promovisale kandidaturu Maje Sandu. Zapadni političari i diplomate su otvoreno izrazili podršku, a štampa i društvo koje je finansirano iz inostranstva su na sve moguće načine ocrnili aktuelnog predsednika Dodona. Objektivno gledano, izbor Maje Sandu za predsednika države je nesumnjivo uspeh kolektivnog Zapada u „velikoj igri“, čija se jedna etida izvodi u regionu Dnjestar-Prut. 

    Istovremeno, neophodno je imati na umu da je predsednik u Moldaviji politička ličnost sa ograničenim ovlašćenjima. Za kompletnu primenu svoje politike šef države treba da se osloni na parlamentarnu većinu, koja zauzvrat formira vladu. Danas su parlament i vlada pod kontrolom Dodona i novo formiranje parlamentarne koalicije bi trebalo da postane glavni zadatak Sandu i njenih spoljnih pokrovitelja u bliskoj budućnosti. Neophodno je ili prevesti značajan broj poslanika u svoj tabor raznim metodama, ili organizovati parlamentarne izbore, koji će se, u najboljem slučaju, održati tek na proleće. 

    Pri tome, okruženje Sandu sa sloganima „Zemlja za mlade!“ jako podseća na sledbenike Zelenskog u Ukrajini i Nikole Pašinjana u Jermeniji. U stvari, ovi ljudi su „uzgajani u istim epruvetama“ američkih i evropskih fondova i često ne rade ništa drugo osim što popunjavaju prijave za grant za „projekte“ i podnošljivo ćaskaju na engleskom jeziku. Pred moldavskim glasačima je surova zima i postoji mišljenje da će se za šest meseci entuzijazam za „mladu vladu“ ozbiljno smanjiti. 

    Drugo pitanje je to što je Zapad pokazao ozbiljan instrument uticaja na situaciju u Moldaviji u vidu mobilizacije dijaspore. Naravno, izgleda pomalo čudno kada ljudi koji učestvuju u ekonomskom i političkom životu drugih zemalja, često paralelno imajući strano državljanstvo, određuju budućnost države, ali takva je moldavska stvarnost, gde je nakon „oslobađanja od sovjetske okupacije“ oko trećine stanovništva otišlo da radi u inostranstvu. 

    Interesi Belorusije i Rusije

    U vezi sa moldavsko-beloruskim odnosima, treba reći da će se Sandu, ako se dobije „preporuka“ iz ambasade SAD, najverovatnije pridružiti horu optužbi protiv Aleksandra Lukašenka. Politički kontakti na predsedničkom nivou će verovatno biti stopirani neko vreme, ali trgovinske i ekonomske veze verovatno neće nastradati zbog promene predsednika u Moldaviji. 

    Takođe je nekorektno prikazivati Dodonov poraz kao „gubitak“ Rusije. Imajući u vidu energetsku zavisnost, potrebe tržišta, pridnjestrovsko pitanje, Rusiji nije potrebna Moldavija, već obrnuto. Pored toga, u moldavskoj politici proruske snage ostaju kao veoma uticajan faktor i jedna Sandu ne može ništa učiniti sa time. 

    U zaključku se može reći da je zemlja i dalje u stanju političkog haosa, stalnih zakulisnih dogovora i koalicija, aktivne tajne borbe, koja sudeći po izlaznosti na izborima, izaziva gađenje kod značajnog dela stanovništva. 

    Izgleda da stalne „promene“ u Moldaviji ne samo da ne vode ka poboljšanju života ljudi, već naprotiv, svaki put pogoršavaju situaciju. Od pozitivnih stvari se može primetiti da je zemlja izbegla „majdane“ i masovne nerede posle izbora, kako su to predviđali mnogi analitičari, a loš mir je, kao što je i poznato, uvek bolji od dobrog rata. 

    Tagovi:
    Maja Sandu, Igor Dodon, Moldavija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga