06:52 05 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    112214
    Pratite nas

    Erdogan, a i novi predsednik Turaka na Kipru, smatraju da je ideja o stvaranju zajedničke države Turaka i Grka mrtva, sahranjena, zato ne treba da čudi promocija ideje o stvaranju dve države na Kipru — na potezu su Ujedinjene nacije.

    Ovo kaže za Sputnjik Vojislav Lalić, nekadašnji dopisnik Tanjuga iz Atine i Ankare, komentarišući posetu Kipru predsednika Turske.

    „Turska i samoproglašeni turski Severni Kipar više neće tolerisati ’diplomatske igre‘ u međunarodnom sporu oko prava na priobalne resurse u istočnom Mediteranu“, rekao je Erdogan u nedelju na Kipru povodom 37. godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti kiparskih Turaka na ratom podeljenom ostrvu.

    Ljudi na novootvorenoj obali Varoše u podeljenom Kipru
    © AP Photo / Nedim Enginsoy
    Ljudi na novootvorenoj obali Varoše u podeljenom Kipru

    Dugo pripreman potez Erdogana na Kipru

    Lalić kaže da je najava definitivnog prekida pregovora o stvaranju zajedničke države Turaka i Grka potez koji je dugo pripreman, a realizacija je počela podrškom Ersinu Tataru, novom predsedniku Kipra, koji se takođe zalaže za stvaranje dve države na Kipru.

    „Osvoijo je tesnu većinu, 51,7 odsto glasova, ali on je sada čovek koji uz Erdoganovu podršku odlučuje na severu Kipra. Novi predsednik turske države na Kipru odmah je rekao da je ideja o stvaranju zajedničke države Turaka i Grka na ostrvu mrtva“, kaže Lalić i podseća da je ova ideja osuđena i u Briselu, Nikoziji i Njujorku, jer jednostrani potezi ne mogu nikako doprineti definitivnom rešenju krize.

    Pregovori nisu odmakli

    Pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra, koji je podeljen 1974. godine posle turske intervencije, vode se već decenijama, ali nisu mnogo odmakli od početka.

    Turski brod Fatih za bušenje u istočnom Mediteranu kod Kipra
    © AP Photo / Turkish Defence Ministry
    Turski brod "Fatih" za bušenje u istočnom Mediteranu kod Kipra

    Poslednji put su prekinuti 2017. godine, jer dve strane nisu mogle da se dogovore kako da turska strana vrati Grcima oduzetu imovinu. Nisu mogli da se dogovore ni ko će u toj federalnoj državi imati koliki mandat, a Grci su tražili da Turska povuče 30 hiljada vojnika sa severa.

    „Šta će sada uraditi generalni sekretar UN Antonio Gutereš u ovom trenutku nije jasno. Kao što je poznato, pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra vode se pod pokroviteljstvom UN već decenijama, ali je Turska uvek uslovljavala i nije moglo da se dođe do rešenja. Taj odnos je još više otežalo pronalaženje nafte u vodama istočno od Kipra. Turci sada pokušavaju da preko nepriznate države na severu ostrva odrede svoje pomorske granice i rade istraživanja nafte i gasa“, kaže sagovornik Sputnjika i podseća da je potraga za resursima naišla na osude UN i EU.

    Obišao i „grad duhova”

    Turski predsednik je, kao što je i najavio, obišao i „grad duhova“ — Varošu, koji je grčko stanovništvo napustilo posle turske invazije i poručio da se nepravda učinjena severnom Kipru ne može prihvatiti.

    Njegovu ideja da otvori grad koji se nalazi „ni na čijoj zemlji“ Grci su nazvali „provokacijom bez presedana“.

    Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Varoši na Kipru
    © AP Photo / Nedim Enginsoy
    Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Varoši na Kipru

    Lalić kaže da je očigledno da se situacija oko Kipra komplikuje, da su sada na potezu Ujedinjene nacije, ali i da ne treba zaboraviti da je Evropska unija ponovo upozorila Ankaru da poštuje međunarodno pravo, inače će se suočiti sa sankcijama.

    „Erdogan zapravo pokušava da se ponaša kao lider u islamskom svetu, pogotovo u regionu Bliskog istoka, na Kavkazu, Mediteranu, ali i na Balkanu, pokušava da se nametne kao čovek koji je zaštitnik muslimana. Turska je velika zemlja, ona ima veliki uticaj u zemljama u okruženju, ali Erdogan počinje, kako to kažu u Siriji, pa i u Libiji, da se ponaša kao što su se nekada ponašali osmanski osvajači. On zapravo sada pokušava da se vrati tamo gde je Turska bila nekada, u vreme Osmanlija“, kaže Lalić.

    Šta zna Erdogan...

    Profesor Niškog univerziteta Nebojša Ranđelović kaže da zamrznuti sukob na Kipru posebno otežava činjenica jer je reč o dve države koje su članice NATO-a.

    On dodaje da je jasno da je Turska već regionalna sila, a da je očigledno glavna Erdoganova politika upravo jačanje Turske kao regionalne sile.

    „Odatle i njegovo prilično nezavisno političko ponašanje u odnosu na politiku NATO saveza i uopšte njegovo ponašanje u svim krizama koje se tiču Bliskog istoka i Sredozemlja. Da li Erdogan koji se ovako ponaša zna nešto što mi ne znamo, verovatno da, a šta je to, na to pitanje samo on može da odgovori“, kaže Ranđelović.

    On dodaje da, iako prilično neočekivane i za diplomatsku praksu nesvakidašnje poteze turskog predsednika možemo delimično da tumačimo i kao samovolju, Erdoganu to dozvoljava ustavnopravno stanje u Turskoj.

    „Čitava Erdoganova politika usmerena je na to da se pre svega učvrsti kao lider u sopstvenoj zemlji, a onda i kao lider u regionu. Svako ko bi eventualno sada došao na njegovu poziciju, vukao bi takve poteze. Čini mi se da bi drugačija politika bila nepraktična, odnosno štetna po poziciju koju predsednik sam po sebi u jednoj takvoj državi ima“, ocenjuje Ranđelović.

    Tagovi:
    Vojislav Lalić, Redžep Tajip Erdogan, pregovori, Grčka, Turska, Kipar
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga