13:44 01 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11355
    Pratite nas

    Sporazum o Regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu (RCEP), koji je potpisalo 15 zemalja jugoistočne Azije, meću kojima i Kina, Japan, Južna Koreja i Australija, imaće značajne ekonomske posledice ne samo po privrede azijsko-pacifičkog regiona, nego i globalno, smatra spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.

    Dobar poznavalac Dalekog istoka za Sputnjik napominje da je reč o najvećem trgovinskom savezu na svetu. Već sada tih 15 zemalja sa društvenim proizvodom od 26 hiljada milijardi dolara čine oko 30 odsto globalnog društvenog proizvoda i sa 2,2 milijarde stanovnika takođe čine nešto oko 30 odsto svetske populacije, ističe naš sagovornik.

    Ono što je, takođe, važno je da su u pitanju zemlje koje imaju solidne stope privrednog rasta, u kojima srednja klasa dostiže sve veću potrošnju, pa je to tržište sve interesantnije za proizvođače. 

    Prvi put deo zajedničkog trgovinskog sporazuma

    Do potpisivanja Sveobuhvatnog regionalnog ekonomskog partnerstva na virtuelnom sastanku ASEAN-a u Hanoju došlo je posle osam godina dugog pregovaranja. Pored 10 država-članica te asocijacije, među kojima su Malezija, Filipini, Indonezija i Vijetnam, potpis na sporazum su stavile i moglo bi se reći rivalske regionalne sile, Kina, Japan, Južna Koreja, kao i Australija i Novi Zeland. One su prvi put postale deo zajedničkog trgovinskog sporazuma, što mu daje poseban značaj.

    Kontejneri u šangajskoj luci
    © AP Photo
    Posle osam godina pregovora potpisan je sporazum kojim je stvorena najveći trgovinski savez na svetu koji će olakšati trgovinu među 15 zemalja jugositočne Azije, među kojima su i Kina, Japan, Južna Koreja i Australija.

    Ideja je potekla od zemalja ASEAN-a sa namerom da olakšaju međusobnu trgovinu postepenim ukidanjem tarifa, što bi pojeftinilo robu i učinilo je dostupnom u tom regionu. Za one koji su bili samo izvoznici u zemlje izvan tog bloka, predviđeni su podsticaji kako bi gradili svoje lance snabdevanja u zemljama-članicama RCEP-a.

    I ekonomski i politički aspekt

    Po oceni Korkodelovića, ovo partnerstvo treba posmatrati sa ekonomskog, ali i političkog stanovišta.

    „Sa ekonomskog stanovišta, to će među članicama značiti smanjivanje tarifa u proseku za oko 91 odsto u narednih 10 do 15 godina za različitu industrijsku i poljoprivrednu robu i biće ustanovljena nova pravila kada su u pitanju elektronska trgovina, investicije, sektor usluga, zaštita intelektualne svojine, kretanje radne snage“, objašnjava naš sagovornik.

    On podvlači da je reč o prosečnom smanjenju carina i da se na neku robu ona uopšte neće plaćati, dok će na neku biti zadržana i to u različitim iznosima. Tako će, na primer, carina na poznatu japansku rakiju sake biti niža 60 odsto, ali samo kada je Japan izvozi u Kinu i Južnu Koreju. Različiti su nivoi od zemlje do zemlje i zbog toga je, između ostalog, to bio mamutski posao kako uskladiti sve parametre, slikovito objašnjava Korkodelović.

    „U svakom slučaju, ovo bi trebalo da znači dalju integraciju privreda, naročito na području istočne i jugoistočne Azije i Australije. To će biti veoma važno, naročito zbog toga što su sada u globalnoj privredi dominantna dva trenda. Prvi je započet, neki kažu, sa administracijom američkog predsednika Trampa, ali je i ranije bila uočljiva težnja da se smanjuje zavisnost američke privrede od globalne“, napominje on.

    Protesti protiv TPP-a
    © AFP 2020 / TOSHIFUMI KITAMURA
    Tramp je protivljenje multilateralnoj saradnji pokazao odmah pošto je ušao u Belu kuću tako što je SAD izveo iz Trans-pacfičkog partnerstva.

    Za razliku od Trampovog protivljenja multilateralnoj saradnji, što je pokazao odmah pošto je ušao u Belu kuću i SAD izveo iz Transpacifičkog partnerstva, sa RCEP-om taj multilateralizam u značajnoj meri oživljava u Aziji, smatra dobar poznavalac prilika na Dalekom istoku.

    A SAD i Indija

    Drugi trend je to što zemlje jugoistočne Azije opet imaju ulogu dinamo mašine svetske privrede. Pandemija je žestoko pogodila i azijski kontinent, ali su se u značajnoj meri naročito zemlje istočne i jugoistočne Azije oporavile relativno brzo, podvlači Korkodelović. Ukupan privredni rast čitavog azijsko-pacifičkog regiona će biti 0,9 odsto u plusu, što je, kako kaže, dobro u odnosu na katastrofalne rezultate u SAD i EU.

    „Što se tiče političkih momenata, značajno je što će dve velike privrede, SAD i Indija, prva i treća privreda sveta, biti van ovog sporazuma, svaka iz svojih razloga. SAD zbog sve većeg unilateralizma, zatvaranja i protekcionističkih mera, a Indija zato što smatra da uslovi ovog sporazuma u značajnoj meri mogu da naškode njenoj privredi“, ističe Korkodelović.

    Poljoprivredi Indije, koja je još dominantno seoska zemlja sa više od 65 odsto stanovništva koje živi na selu, smanjenjem carina mogli bi štetu da naprave australijski i novozelandski proizvodi.

    To veliko otvaranje za proizvode država-članica sporazuma sigurno bi ugrozilo privredni rast Indije, koja trenutno ima deficit u spoljnoj trgovini sa 11 od 15 članica RCEP-a, ističe on. Uz to dodaje da Indija sa Kinom ima sve komplikovanije odnose i brojne neuralgične tačke, što je takođe jedan od razloga zašto Indija nije pristupila sporazumu.

    Svi ti problemi se neće lako rešavati, pogotovo što ih SAD obilato koriste, kaže Korkodelović koji nije optimista da bi do pristupanja Indije sporazumu moglo da dođe, iako su joj i dalje ostavljena otvorena vrata.

    Zastave Kine i Japana
    © AFP 2020 / STR
    Pored 10 zemalja ASEAN-a, potpis na sporazum su stavile i rivalske regionalne sile, Kina, Japan, Južna Koreja, koje su prvi put postale deo zajedničkog trgovinskog sporazuma, što mu daje poseban značaj.
    Okrenutost tržištu sopstvenog regiona

    Na pitanje hoće li ovaj sporazum značiti i okretanje nesumnjivo snažnih i izvozno orijentisanih privreda kakve su Japan, Južna Koreja, Kina, pre svega, tržištu tog regiona, umesto nekim drugim, naš sagovornik odgovora potvrdno.

    U okviru RCEP-a trebalo bi da budu sačuvani lanci snabdevanja koji su bili jako ugroženi i još uvek su zbog pandemije, ali i protekcionističkih mera SAD.

    „Zdrava logika kaže da u trenutku kada su SAD preokupirane pre svega saniranjem pandemije, a to je slično i u EU, ono zdravo jezgro globalne privrede je u azijsko-pacifičkom regionu i normalno je da će biti lakše ostvarivati izvoz i uvoz među državama tog regiona, a pogotovo među članicama RCEP-a“, kaže Korkodelović za Sputnjik.

    I dok je kineski premijer Li Kećang sporazum, dugoročno gledano, opisao kao pobedu multilateralizma i slobodne trgovine, pojedini zapadni mediji poput Bi-Bi-Sija u njemu vide širenje kineskog uticaja u regionu.

    Ono što je, međutim, neupitno za najveći broj analiza je da se globalni tokovi ekonomije sve više okreću prema Aziji i upravo prema zemljama koje čine taj sporazum. Korkodelović tako napominje da je jedna od država ASEAN-a, Indonezija sa preko 270 miliona stanovnika, među prvih 10 privreda sveta mereno paritetom kupovne moći.

    Te države, ističe on, uspevaju da balansiraju između SAD i Kine. On podseća da su početkom oktobra, kada je američki državni sekretar Majk Pompeo bio u misiji pridobijanja tih zemalja radi svrstavanja na stranu Vašingtona u sukobu sa Kinom, one otvoreno rekle da ih poštede razdora jer im je u fokusu privredni razvoj, zbog čega su upravo one i inicirale i pokrenule formiranja RCEP-a.

    Tagovi:
    svet, Jugoistočna Azija, trgovinski sporazum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga