07:43 19 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2285
    Pratite nas

    Usled krize izazvane virusom korona, globalni je trend povećanog zaduživanja, pa se tako javni dug za prva tri kvartala kod zemalja Evrope povećao za između 10 i 15 procenata. Srbija godinu završava sa povećanjem manjim od četiri odsto, a povratak na dolarsko tržište hartija od vrednosti obezbediće značajne uštede.

    Srbija je emitovanjem novih desetogodišnjih obveznica na dolarskom tržištu hartija od vrednosti, po stopi od 1.066 odsto, refinansirala najskuplji dug i iskoristila povoljne uslove radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine.

    Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, Srbija je izašla na međunarodno finansijsko tržište i skuplji dug zamenila mnogo jeftinijim. Kamatna stopa za emisiju novih obveznica u vrednosti od 1.2 milijarde dolara najmanja je kamatna stopa koju je Srbija ikada dobila na tržištu kapitala, rekao je on.

    Koliki je javni dug Srbije

    Sredstvima nove emisije otplaćuje se 900 miliona dolara obveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijardi dolara koliko dospeva u septembru 2021. godine i time učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP-u ostaje na ranije projektovanom nivou od ispod 60 odsto do kraja ove godine.

    „Konačna ocena je da je ovim obezbeđen manji trošak kamata. Ono što se vodi u budžetskim rashodima kao značajna pozicija u našem budžetu je trošak otplata, odnosno servisa kamata na ranije zaduživanje. Ovim će se po dolarskim obveznicama u odnosu na ranije postignutu cenu, koja je zaista bila visoka i ne samo da je bila visoka, već je postignuta u vrlo nepovoljnim okolnostima, obezbediti da nam u narednim godinama trošak po osnovu ovih obveznica bude sedmostruko jeftiniji“, kaže za Sputnjik ekonomista Ivan Nikolić.

    Prema preliminarnim podacima Uprave za javni dug na dan 12.11.2020. godine, javni dug je iznosio 3.149.147.606.283 dinara, odnosno nešto manje od 27 milijardi evra.

    Displej sa informacijama agencije Mudis na Njujorškoj berzi
    © REUTERS / Brendan McDermid
    Sredstvima nove emisije obveznica na dolarskom tržištu otplaćuje se 900 miliona dolara obveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijardi dolara.

    „On je negde na granici nekog teorijskog limita održivog finansiranja, čak i u ovom trenutku i u ovoj kriznoj godini. Mi smo tek na toj granici. Gotovo sve zemlje u okruženju, a da ne govorim o onim razvijenim, daleko su to probile. Čak su neke na nivou zaduženosti, koji se nikako ne može nazvati održivim. U Srbiji je i nacrtom budžeta za narednu godinu određeno da deficit ne pređe tri odsto BDP-a, što bi značilo samim tim opet ulazak u jednu putanju postepenog smanjivanja te relativne zaduženosti mereno javni dug prema BDP-u“, ukazuje naš sagovornik.

    Finansiranje pomoći privredi i stanovništvu

    Nikolić apostrofira da je dobro da smo fiskalno odgovorni i da, uprkos izdašnom paketu pomoći države koji je namenila privredi i građanima od 12,5 odsto BDP-a, kako bi ublažila negativne efekte pandemije, i dalje ostajemo u okvirima održive zaduženosti.

    Prema budžetu za narednu godinu i srednjoročnom fiskalnom okviru i fiskalnoj strategiji, planirano je da udeo javnog duga bude redukovan tako da on 2023. godine bude između 55 i 56 odsto, kaže naš sagovornik.

    Poređenja radi, krajem prošle godine udeo javnog duga Srbije bio je 52 odsto BDP-a, a prema poslednjim podacima iz septembra ove godine, iznosio je 56,7 odsto BDP-a.

    Budžet ilustracija
    © Foto : Pixabay
    Uprkos izdašnom paketu pomoći države koji je namenila privredi i građanima od 12.5 posto BDP-a kako bi ublažila negativne efekte pandemije, i dalje ostajemo u okvirima održive zaduženosti, smatra ekonomista Ivan Nikolić.

    Upitan kako će Srbija finansirati nove pakete pomoći privredi i stanovništvu, s obzirom na to da se ne nazire kraj korona krizi, Nikolić kaže — normalno:

    „Odvijaće se ovo refinansiranje duga i neko novo, ali na način da prirast novog duga bude sporiji od porasta nominalnog BDP-a. To će značiti smanjivanje udela javnog duga u BDP-u. Javni dug će rasti, ali sporije od rasta BDP-a, takav je plan na srednji rok, takav je plan za narednu godinu.“

    Problem servisa duga u Evropi

    Govoreći o podacima porasta zaduživanja među ostalim zemljama Evrope, naš sagovornik podvlači da će na kraju ove godine njihov dug biti znatno veći nego što to pokazuju podaci za prva tri kvartala i to će u perspektivi predstavljati problem, ali ne i za Srbiju.

    „To će u nekoj perspektivi, pretpostavljam, predstavljati ozbiljan problem, pre svega u segmentu ovog oporavka ekonomije, jer će značajna sredstva izdvajati upravo za servis duga. Postoje najave u mnogim zemljama da se zamrzavaju plate u javnom sektoru na srednji rok, čak i smanjuju. To je, recimo, uradila Velika Britanija, oni su već takvu meru doneli. Evo, Velika Britanija krajem prošle godine 85,4 odsto BDP-a, a već sredinom ove godine 96,6 odsto. Znači, svakako će ove godine nivo duga preći visinu BDP-a, to nikada u istoriji Britanije nije bilo“, kaže ovaj ekonomista.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    virus korona, kriza, Srbija, javni dug
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga