15:25 16 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    77144
    Pratite nas

    „Gvozdena zavesa“ koju je, prema rečima premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva, između te zemlje i Bugarske izgradila Jugoslavija, naznaka je da je moguće da je pristao na sve bugarske zahteve povodom otpočinjanja pristupnih pregovora Makedonije i EU. Zbog toga se u Makedoniji očekuje „topla politička zima“.

    S obzirom na političku prirodu premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva, svi u nekadašnjoj najjužnijoj jugoslovenskoj republici očekivali su da on opovrgne navode koje je izneo u intervjuu za bugarske medije. I to se i dogodilo. Međutim, i u onome što je rekao u intervjuu i onome što je nakon toga napisao na Fejsbuku, ima zajedničkih elemenata.

    „Gvozdena zavesa“ je znak da je Zaev pristao na sve

    Prema rečima političkog predstavnika srpskog naroda u severnomakedonskom Sobranju Ivana Stoilkovića, ključna je teza o postojanju „gvozdene zavese“ između nekadašnje Jugoslavije i Bugarske.

    „Zoran Zaev ne odstupa od ideje da je između Makedonije i Bugarske posle završetka Drugog svetskog rata uspostavljena ’gvozdena zavesa‘, što budi asocijaciju da je prihvatio zahteve bugarske vlade s obzirom na makedonsko pitanje. Ako imate u vidu da svaka reč ima svoje značenje, onda se ova ’gvozdena zavesa‘ prema Bugarskoj dovodi u korelaciju sa Berlinskim zidom. A gvozdena zavesa između dve Nemačke završila se ujedinjenjem. Čim govori o ’gvozdenoj zavesi‘, znači da je krajnja ideja da se prihvate svi bugarski zahtevi, da Makedonci vuku korene od ’velike bugarske nacije‘, a da je jezik bugarski sa primesama srbizama“, navodi naš sagovornik.

    Podsećamo, Zaev je u intervjuu bugarskoj agenciji „BG nes“ izjavio da Bugarska i Severna Makedonija nemaju podeljenu istoriju, već zajedničku, te da je Goce Delčev revolucionar i za Bugare i za Makedonce koji su se borili za slobodnu Makedoniju i Odrinski region.

    Okupatori postali administratori

    Takođe, severnomakedonski premijer je bugarske okupatore tokom Drugog svetskog rata nazvao „administratorima“ koji su u jednom trenutku prešli na antifašističku stranu i zajedno sa Makedoncima Makedoniju oslobodili od fašista. Između Bugara i Makedonaca Jugoslavija je 1948. postavila „gvozdenu zavesu“.

    Nije prošlo ni dvadeset četiri sata, a Zaev je morao da se, putem Fejsbuka, pravda svojim građanima zbog date izjave, jer je intervju, prema Stoilkovićevim rečima, „podigao Makedoniju na noge“.

    Međutim, od teze o „gvozdenoj zavesi“ koju je postavila Jugoslavija makedonski premijer nije odustao ni u svom opravdanju.

    „U toj politici koja želi da izokrene događaje iz bliske prošlosti nema ništa novo, u njoj postoji kontinuitet. S obzirom da su Makedonci posle Drugog svetskog rata prvi put dobili svoju državu, teza o ’gvozdenoj zavesi‘ vodi ka zaključku koji se može izvesti sam po sebi — to je da je prihvaćena mantra o novim odnosima između Makedonije i Bugarske i da samo postoji problem u realizaciji te mantre, zato što je otpor unutar makedonskog stanovništva veliki“, smatra Stoilković.

    Stiže vruća zima

    Naš sagovornik najavljuje „dugu toplu timu“ na makedonskoj političkoj sceni, koja će posebno biti vruća do 15. decembra, kada se očekuje otvaranje početka pregovora Severne Makedonije sa EU.

    U sendviču između Bugara i Albanaca

    Zaev je izjavu o prožimanju makedonske i bugarske istorije dao iz straha da bi mogao da mu se dogodi grčki scenario — da Bugarska, kao svojevremeno Grčka, stavi trajni veto na makedonske evropske integracije dok ne postigne svoje ciljeve, smatra istoričar Aleksandar Raković.

    Iz istog razloga okrivljuje i Jugoslaviju za raskidanje makedonsko-jugoslovenskih veza.

    „To je besmisleno. Makedoniji, kada je izašla iz Jugoslavije, niko nije branio da se opredeli kojim će putem da ide, niti je Makedoncima iko u socijalističkoj Jugoslaviji branio da se osećaju kako god žele da se osećaju. Međutim, Makedonci su se opredelili za srednji put, da se gradi makedonski identitet i da on bude sredina između srpskog i bugarskog identiteta“, objašnjava on.

    Niko ne dovodi u pitanje činjenicu da je makedonski jezik srodniji bugarskom nego srpskom. Međutim, bliskost između nacija, pogotovo na postjugoslovenskom prostoru, ne određuje se prema srodnosti jezika, dodaje Raković.

    „Radi se o kulturološkoj srodnosti koju Makedonci imaju sa Srbima. I sada to postaje veliki problem jer su i Makedonci i Srbi građeni kao kulturološki Jugosloveni, a Zaev tu matricu kulturološkog jugoslovenstva želi da zameni nekim bugarskim identitetom u najavi, koja u Makedoniji uopšte ne postoji“, kaže on.

    Pokušavajući da raskine kulturološke veze izgrađene tokom jugoslovenskog perioda i negirajući dostignuća Makedonije u okviru socijalističke Jugoslavije, severnomakedonski premijer zanemaruje činjenicu da su Makedonci samo u okviru Jugoslavije mogli da izgrade makedonski identitet.

    Prinuđen na kardinalne greške

    Da je Bugarska gospodarila Makedonijom, ne bi bilo makedonskog identiteta i svi bi bili primorani da prihvate bugarski identitet, naglašava naš sagovornik.

    „Pošto Zaevu politički život visi o koncu time da li će Bugarska skinuti zabranu pregovora Severne Makedonije o pristupu EU, on dolazi u situaciju da mora da pravi ovakve kardinalne greške; pokušava da spasi političku sudbinu u političkom sendviču između Bugara i Albanaca“, navodi Raković.

    Tagovi:
    Zoran Zaev, pritisak, zahtevi, EU, Bugarska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga