16:02 16 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 322
    Pratite nas

    Samoubistva u kovid bolnicama u Srbiji i regionu nisu rezultat psiholoških efekata sveopšte krize izazvane korona virusom, već su posledica konkretne težine oboljenja osobe koja se nalazi na intenzivnom lečenju.

    Ovo za Sputnjik kaže v.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ dr Ivana Stašević Karličić, povodom učestalih vesti o pokušajima samoubistava pacijenata koji se nalaze na bolničkom lečenju usled komplikacija izazvanim kovidom 19.

    Posledice korone po mentalno zdravlje

    „Ovakva stanja se uspešno saniraju tako što se radi stalna opservacija i pazi na naglu izmenu ponašanja pacijenta, znajući do čega sve može da dovede kritično zdravstveno stanje jednog čoveka“, objašnjava Stašević Karličić.

    Prema pisanju medija, pacijentkinja stara 55 godina skočila je sa petog sprata bolnice u Valjevu i preminula na licu mesta, a sličan slučaj dogodio se i u Beogradu kada je pacijent skočio sa prozora prvog sprata bolnice „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu. Potresni slučajevi samoubistava pacijenata na bolničkom lečenju zabeleženi su i u regionu.

    Tuga, očaj – ilustracija
    Tuga, očaj – ilustracija

    Samoubistva u kovid bolnicama mogu biti sprečena

    Učestali su i protesti protiv mera koje države širom Evrope i sveta donose radi suzbijanja širenja virusa među građanima. Epidemija korona virusa u svetu traje duže od godinu dana, i čini se da su sva ova događanja pokazatelj da cela kriza isuviše dugo traje što ostavlja psihičke posledice na ljude.

    „Samoubistva u kovid bolnicama nemaju veze sa nekim psihološkim fenomenima koja ovako široka društvena kriza zaista proizvodi i na opštu populaciju. Dakle, eventualne nagle izmene ponašanja, pojava halucinacija, nekih nerealnih ideja u okviru intenzivne nege uvek su odraz težine oboljevanja, odnosno odraz su stanja u kome se nalazi osoba koja je na intenzivnom lečenju. Naime, poremećaj mnogih parametara kao što su oksigenacija, elektrolitna ravnoteža, delovanje infektivnog agensa i slično, narušavaju barijeru koja štiti mozak od loših uticaja, i zbog toga možemo da očekujemo ovakva stanja“, ukazuje Karličićeva.

    Ona podvlači da ne može uvek sve da se predvidi, i da medicina ima svoja ograničenja, ali da je zlatno pravilo misliti na ovakvu vrstu razvoja situacije, razvoja eventualne delirantne slike i intervenisati brzo. To je ono što je prema njenim rečima sada prioritet.

    Fenomen protesta očekivan

    Kada je reč o mentalnom stanju opšte populacije u situaciji ovako duge i sveopšte, ne samo medicinske već i opšte društvene krize, Karličićeva ukazuje da je očekivano sve ovo što se dešava. Očekivana je ljutnja, loša ocena autoriteta koji rukovode krizom, kao i protesti:

    „Ovaj fenomen je, kao što je pandemija globalna, globalan i očekivan, i mislim da će vreme učiniti svoje i da će ljudi shvatiti koliko smo ipak mali u sudaru sa prirodom i koliko to moramo znati i nadalje. Mislim da će nas ova kriza tome naučiti i da ćemo se vratiti pravim vrednostima, i naravno poštovanju autoriteta. Sada smo videli koliko su u stvari značajni medicinski autoriteti širom sveta, bez obzira na ljutnju dela javnosti koja je očekivana na neki način“.

    Zapaljena fasada Banke Francuske u Parizu tokom protesta
    © AFP 2020 / THOMAS COEX
    U situaciji ovako duge i sveopšte, ne samo medicinske već i opšte društvene krize, Karličićeva ukazuje da je očekivano sve ovo što se dešava, pa i protesti protiv epidemioloških mera.

    Dinamika pandemije diktirala je dinamiku mentalnog zdravlja, odnosno našeg prihvatanja sveukupne krize, objašnjava naša sagovornica. U početku su dominirali strah, uznemirenost koju je bojilo najviše to što nismo dovoljno poznavali virus, što smo se prvi put suočili sa krizom ovakvih razmera i što smo brinuli o našem fizičkom integritetu.

    Međutim, kako vreme ide, mi se adaptiramo na novonastalu situaciju, a adaptacija jeste pozitivni evolucioni mehanizam koji nas je sačuvao kao vrstu, i ona će se desiti i sada.

    Nakon pandemije ostaju posledice

    „Ljudi koji nisu imali dovoljno adaptacionog kapaciteta da mobilišu svoje najzdravije snage prosto imaju neku simptomatologiju, neki od njih su se i razboleli. Zato i imamo ono što je SZO predvidela još u martu, a to je porast depresivnih sa stresom povezanih stanja koje uspevamo da zbrinemo i koja se leče na ne baš tako zahtevan način. Naravno, ima i onih koji su vulnerabilni, senzitivni, koji do sada nisu imali dodira sa zdravstvenim sistemom u ovom domenu, ali su sada pod eklatantnim stresom razvili i prve psihotične epizode“, tvrdi direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

    U ovoj klinici lečen je kritičan broj ovih pacijenata, a ono na šta ukazuje naša sagovornica, jeste da će se, od časa kada se pandemija završi, u narednih godinu do dve još brojati oni koji nisu uspeli da se odupru stresu, i oni će biti lečeni u skladu sa stručnim standardom.

    Devojke nose zaštitne maske
    © AP Photo / Paul White
    Od početka epidemije SOS broj 0800/309-309 za psihološku podršku zbog situacije sa korona virusom pri Klinici „Laza Lazarević“ u Beogradu, imao je više od 9.000 poziva.

    SOS linija za psihološku podršku koja je otvorena u martu pri Klinici za psihijatriju prema rečima Karličićeve najviše poziva je beležila na početku pandemije, kada su se građani Srbije tek suočili sa nečim nepoznatim kao što je kovid 19. Od početka epidemije obavljeno je preko 9.000 poziva, a u ovom trenutku taj broj je 30 na dnevnom nivou.

    Saveti za građane

    Karličićeva ističe da svaka epidemija ima kraj, a imaće je i ova aktuelna. Za medicinu su karakteristične epidemije, a mi smo generacija koje to sada iskusila, i ovakve krize prema njenim rečima uvek donose neku vrstu sazrevanja i novih saznanja koja će nam biti korisna u narednom toku života.

    „Bili smo prethodno zagazili u jednu vrstu komfora potrošačkog društva, a sada znamo koliko je to manje bitno od esencijalnih stvari kao što su zdravlje, kao što je porodica, kao što je podrška, odgovornost i solidarnost. Ono što bih savetovala građanima je da upražnjavaju zdrave stilove života koji su važni kako za telesno, tako i za mentalno zdravlje. To je pre svega higijena sna, pravilna ishrana, zatim odlazak u prirodu, umerena fizička aktivnost, upražnjavanje hobija, nalaženje onog što nam može doneti lično zadovoljstvo i gajenje dobrih međuljudskih relacija sa ljudima koji nam znače, koji su nam bliski i čija nam podrška takođe može značiti“, zaključuje sagovornica Sputnjika.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    protesti, pokušaj samoubistva, mentalno zdravlje, virus korona, posledice
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga