10:56 25 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1858
    Pratite nas

    Ubistva naučnika, poput ubistva jednog od utemeljivača iranskog nuklearnog programa Mohzena Fahrizadea, spadaju u grupu„ciljanih ubistava“ i imaju i političku pozadinu. Fahrizade nije prvi iranski nuklearni fizičar koji je likvidiran. Od 2007. do 2012. pokušano je šest atentata na iranske nuklearne fizičare, od kojih je pet uspelo.

    Još od vremena Drugog svetskog rata, rad nuklearnih fizičara usko je povezan sa politikom zemalja u kojima rade, pri čemu je politika uvek bila dominantnija od nauke. Sada, kada iranske nuklearne fizičare ubijaju u mafijaškom stilu, postavlja se nekoliko važnih etičkih pitanja o vezi između (nuklearne) nauke i politike.

    Iranski nuklearni fizičar — mrtav čovek koji hoda

    Sve likvidacije, prema rečima novinara Borislava Korkodelovića, izvršene su po sličnoj matrici, koja podseća na likvidacije koje u Latinskoj Americi vrše takozvani „sikariosi“.

    „Korišćene su haotične gužve u teheranskom saobraćaju. U Teheranu, gradu od petnaestak miliona ljudi, saobraćajne gužve traju od jutra do kasne večeri. U takvim uslovima atentatori su koristili vrlo jednostavno sredstvo — na skuterima bi se približili cilju — ili bi prikačili magnetnu bombu za automobil žrtve, ili bi u punoj brzini pucali na automobil“, kaže on.

    S obzirom da Izrael važi za državu koja razvoj iranskog nuklearnog programa smatra za egzistencijalnu pretnju, atentati na iranske nuklearne fizičare pripisivani su njegovim obaveštajnim agencijama. Sam Fahrizade, brigadni general iranske Revolucionarne garde, više puta je poimence pominjan od strane najviših izraelskih zvaničnika, kao što su bivši premijer Ehud Olmert ili sadašnji Benjamin Netanijahu, kako Korkodelović navodi, kao „cilj koji nije nevin“, dok su ga neimenovani izraelski funkcioneri nazivali „mrtvim čovekom koji hoda“.

    Ubistvo Fahrizadea, ali i ostalih iranskih naučnika otvara mnoga pitanja — pre svega da li naučnici koji rade na državnim programima razvoja nuklearnih programa mogu da budu smatrani teroristima, jer se ciljana ubistva koriste uglavnom za likvidacije terorista, ali kakav je efekat takvih ubistava na razvoj, recimo, iranskog nuklearnog programa i kakav će biti odgovor Islamske republike.

    Predistorija političkih ubistava naučnika

    U odnosu između nauke i politike, a to pokazuje i Fahrizadeovo ubistvo, dominantnu ulogu ima politika, dok akcije poput njegovog ubistva imaju predistoriju, napominje naš sagovornik. To pokazuju slučajevi nemačkog fizičara Vernera Hajzenberga, tokom Drugog svetskog rata angažovanog na razvoju Hitlerovog nuklearnog programa.

    „On je već od jeseni 1942. bio pominjan u internom dopisivanju među američkim naučnicima koji su radili na američkom programu nuklearnog naoružanja. Oni su spominjali Hajzenberga i razmišljali šta sa njim. Ideja je bila da bude kidnapovan tokom njegovih čestih odlazaka u Švajcarsku. A postojao je i plan njegove likvidacije“, objašnjava Korkodelović.

    Drugi fizičar koji je u istom periodu pominjan kao mogući cilj je danski fizičar Nils Bor.

    „On je iz Danske uspeo da pobegne u septembru 1943, sa sobom noseći crtež koji je nacrtao na osnovu razgovora sa Hajzenbergom i koji je trebalo da predstavlja nuklearni reaktor. Prema tome, naučnici su tu na jednom vrlo klizavom terenu i događa se da se neki od njih, kao što je bio slučaj sa petoricom Iranaca, okliznu i padnu“, ističe Korkodelović.

    Sa svakim ubistvom Iran dobija još novih nuklearnih fizičara

    Hajzenberg, na sopstvenu sreću, nije stigao da za račun nacista izgradi nuklearni reaktor i napravi atomsku bombu pre saveznika, Nils Bor prešao je na slobodnu teritoriju u spektakularnoj akciji koju su izveli britanski komandosi. To su, međutim, bile specifične okolnosti — mnoge zemlje uz sve ograde koje imaju prema iranskom političkom sistemu, u njemu ne vide ono što je čitav slobodoljubivi svet video u nacističkoj Nemačkoj.

    Stoga su, napominje Korkodelović, čak i Amerikanci svesni činjenice da sabotaže i ciljana ubistva neće zaustaviti iranski nuklearni program.

    „Sa svakim ubistvom jednog iranskog fizičara, desetine mladih javljale su se upravo na fakultete za nuklearnu fiziku ili su se srednjoškolci izjašnjavali da idu tim putem, pa je Iran stalno dobijao nove, mlade kadrove u oblasti nuklearne fizike. Tako da je stvar samo u tome da li će takve metode usporiti razvoj iranskog nuklearnog programa, a kako su reakcije na Fahrizadeovo ubistvo pokazale, one će samo ojačati odlučnost iranskog rukovodstva da nastavi sa programom“, smatra Korkodelović.

    Štaviše, dodaje on, Fahrizadeovo ubistvo motivisaće Islamsku republiku da više ne stupa u pregovore sa međunarodnom zajednicom o ograničavanju nuklearnog programa. Veliki problem, prema Korkodelovićevim predviđanjima, biće kako postići novi dogovor o iranskom nuklearnom programu, a to će zadavati velike glavobolje i novoj američkoj administraciji.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Borislav Korkodelović, ubistvo, atentat, iranski nuklearni sporazum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga