13:07 15 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    210132
    Pratite nas

    Istorijska interpretacija uloge nekadašnjeg američkog predsednika Vudroa Vilsona, prema kojoj je on, krajem Prvog svetskog rata „spasio“ Bugarsku od teritorijalnih aspiracija Srbije, Grčke i Rumunije, u najmanju ruku je amaterska. Govoriti o Vudrou Vilsonu na takav način je deplasirano i daleko od istorijskih činjenica.

    Inicijativa koju su pokrenuli Udruženje tužilaca i Istražna komora, da se Vudrou Vilsonu u toj zemlji podigne spomenik, prema rečima istoričara Dejana Ristića, udžbenički je primer zloupotrebe istorije zarad postizanja dnevnopolitičkih ciljeva.

    Velikobugarski ideolozi protiv Srbije i Makedonije

    Činjenica da ova inicijativa nailazi na široku podršku bugarske političke, intelektualne i univerzitetske elite, prema Ristićevim rečima je zabrinjavajuća.

    „Vudro Vilson jeste prvorazredno značajan iz više razloga. U kontekstu balkanske geopolitike, on je značajan pre svega zbog svog insistiranja na pravu naroda na samoopredeljenje, na život u samostalnoj suverenoj državi. On je, dakle, podržavao balkanske narode da okončaju period osamostaljivanja, zaokruživanja teritorija i oslobađanja još uvek neoslobođenih delova svog etničkog korpusa — tu pre svega misleći na Kraljevinu Srbiju, koja je u to vreme bila istinski južnoslovenski Pijemont“, objašnjava Ristić.

    Sa druge strane, Bugarska je u oba svetska rata pokazala političku nesmotrenost nalazeći se na poraženim stranama — i ne samo to — njene okupacione trupe su, podseća naš sagovornik, vršile strahovite zločine na okupiranim teritorijama. Bestijalni i ljudskom umu nezamislivi, zločini bugarskih okupatora u Srbiji i ne samo u Srbiji, imali su i elemente genocida.

    „Ovo je jedan veoma opasan pokušaj revizije istorije, opasan pokušaj da se agresor predstavi kao žrtva, da se zločinac predstavi kao žrtva nekakvih nezajažljivih suseda i da se pokuša da se neko ko je izgubio u Prvom svetskom ratu, predstavi kao neka vrsta moralnog pobednika“, naglašava Ristić.

    Promocija velikobugarske ideje, a inicijativa za podizanje spomenika Vilsonu deo je toga, gradi se, dodaje Ristić, kroz negiranje autentičnih identiteta, a i kroz brutalno negiranje i omalovažavanje istorijskih činjenica koje su kao takve verifikovane. Takođe, Bugarska zloupotrebljava i mehanizme članstva u važnim međudržavnim organizacijama, kao što su EU i NATO, ne bi li se postigli ciljevi koji nisu mogli da budu postignuti oružani putem u oba svetska rata.

    Ozbiljne ekspanzionističke namere

    Posmatrajući šta se događa u bugarsko-makedonskim odnosima, neko bi možda u šali rekao da se bugarska politička elita lepo zabavlja, kaže Ristić.

    „Šalu na stranu, ovde se radi o ozbiljnim ekspanzionističkim namerama, koje su sada već potpuno otvorene. Negiranje makedonskog etničkog i svakog drugog identiteta, pokušaj da se Makedonija proguta, otvorene aspiracije Bugarske prema delovima naše, i državne, i etničke teritorije, prema delovima našeg etničkog korpusa u prethodnim vekovima, ali i danas, govori o tome da znatan deo bugarskih političkih i delom intelektualnih elita nikako ne može da se oslobodi ideje velike Bugarske. To danas postaje jedan vrlo ozbiljan i plašim se, vrlo ubojit mehanizam u bilateralnim odnosima Bugarske sa značajnim delom njenih suseda, imajući u vidu da je Bugarska i u EU, i u NATO-u i da to koristi u smislu ucenjivačkog kapitala“, smatra Ristić.

    Inicijativu za podizanje spomenika Vilsonu podržao je i glavni tužilac Bugarske Ivan Gešev. Bugarska je nakon poraza u Prvom svetskom ratu, prema odredbama ugovora iz Nejia, potpisanog 1919, određene teritorije predala svojim susedima — deo oblasti na zapadu zemlje pored Bosilegrada, Strumice i Caribroda (Dimitrovgrada) pripali su Kraljevini SHS, Južna Dobrudža — Rumuniji, a Zapadna Trakija prešla je pod kontrolu zemalja Antante i zatim bila predata Grčkoj.

    Međutim, mišljenje bugarskih tužilaca je da bi bez Vilsonove intervencije Bugarska prestala da postoji, jer bi je susedi rasparčali u potpunosti.

    Vudro Vilson je u pokušaju da u Evropi ostvari trajni mir, istakao program od „14 tačaka“, uz pomoć koga su nacije srednje Evrope ostvarile pravo na samoopredeljenje. Zbog toga je u Čehoslovačkoj, Rumuniji, Jugoslaviji, Poljskoj slavljen bezmalo kao heroj. Vilson je takođe inicirao osnivanje Društva naroda, preteče Organizacije ujedinjenih nacija, prvog političkog udruženja koje je okupljalo skoro sve države sveta.

    Tagovi:
    Vudro Vilson, spomenik, Bugarska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga