22:36 12 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    66100
    Pratite nas

    Bil Gejts je opet ustalasao javnost proročkim tezama o virusima. Ne onim kompjuterskim kojih se osnivač „Majkrosofta“ odavno manuo, već „pravim“, biološkim, kojima se bavi godinama i zbog čega je podelio javnost. Kako je ovaj kompjuterista postao vođa svetske nauke i portparol virusa koji upozorava na nove bolesti? Ili na njima i zarađuje. 

    Teško je odvojiti Bila Gejtsa biznismena, od Bila Gejtsa filantropa, jer je i njegov humanitarni posao umeo da bude u službi biznisa. Nesporno je da pripada globalističkoj političkoj eliti koja smatra da i dalje treba da upravlja svetom, ne prihvatajući da se on menja, kaže za Sputnjik analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.

    Gejts — zarađuje kao biznismen, ili leči kao filantrop

    Gejts je izneo viziju postkovid sveta koji se, kako smatra, eliminacijom virusa neće vratiti u normalni život. Ono što bi trebalo da bude utešna procena čoveka koji je još 2015. upozoravao na mogućnost svetske pandemije, jeste da će sledeća bolest biti manje destruktivna jer ćemo uvežbati odgovor na nju.

    Na pitanje kako se američka, nesumnjivo najjača naučna zajednica na svetu, odnosi prema porukama koje s autoritativnim stavom šalje virusolog iz hobija Bil Gejts, analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić za Sputnjik kaže da je i ona podeljena.

    Parama podelio i naučnu zajednicu

    On podseća da je Gejtsova fondacija donator sredstava i državnim i privatnim naučnim centrima i laboratorijama, koji zato nekritički prihvataju sve što on govori.
    „Postoji i grupa naučnika, lekara koja je kritična prema tome kakav je bio odgovor na virus i da zato ne samo da ne bi trebalo slediti preporuke koje dolaze od političkog i naučnog mejnstrima povezanog sa Gejtsom, nego da bi trebalo i da se pokrenu neke procedure da oni odgovaraju za posledice koje su izazvali teškim merama“, kaže Kesić.

    Genetički naučni centar
    © Sputnik / Mihail Voskresenskiй
    Parama fondacije Gejts je podelio i nauku, pa oni koje finansira nekritički prihvataju sve što kaže.

    Polemiše se, dodaje on, oko svakog pitanja, pa i onog koliko je opasan virus. Na početku je, kako napominje, bilo rečeno da će za posledicu imati tri do četiri odsto smrtnosti, a sada vidimo da je to u SAD u rasponu od nešto manje od jedan odsto do malo iznad jedan odsto, što se može uporediti sa običnim gripom. Otuda kritike naučnika prema procenama Gejtsa i glavnog stručnjaka u borbi sa virusom dr Faučija.

    „Kada slušamo Gejtsa, moramo imati u vidu nekoliko stvari, a prva je da je on potpuno povezan sa naučnicima koji pripadaju i političkom mejnstrimu, ne samo u Americi, nego u celom svetu. Oni primaju sredstva od njegove fondacije i tu postoji sukob interesa, tako da ne možemo očekivati da imaju kritičan stav o bilo kojoj izjavi koja dolazi od čoveka koji ih finansira“, ističe Kesić.

    Više od sukoba interesa

    Na to upozoravaju i pojedini analitičari, među kojima i Vilijam Endgal. On napominje da je Fondacija Bila i Melinde Gejts najveći privatni ili nevladin finansijer Svetske zdravstvene organizacije (ZSO) sa uplatom od ogromnih 324,6 miliona dolara, koja je bila druga po veličini, odmah iza države SAD sa iznosom od 401 miliona.
    Endgal smatra da je ta finansijska podrška više od prostog sukoba interesa i da je defakto uzurpacija jedne agencije UN, koja je odgovorna za koordinaciju svetskog odgovora na izazove epidemija i bolesti. On napominje da Gejts fondacija, koja je najveća na svetu sa 50 milijardi dolara kapitala, investira svoje od poreza izuzete dolare u proizvođače vakcina, poput „Merka“, „Novartisa“, „Fajzera“, GSK-a.

    Nije samo SZO u pitanju

    Logo de la OMS
    © AP Photo / Anja Niedringhaus
    Gejts je drugi najveći finansijer Svetske zdravstvene organizacije, zbog čega mnogi to smatraju sukobom interesa, a analitičar Vilijam Endgal uzirpacijom te važne agencije UN.

    Gejtsova filantropija podastrta velikim novcem protegla se širom sveta. Tako je nadležni organ za izdavanje dozvola u Švajcarskoj, „Svismedik“, koji odlučuje koja će se vakcina i koji medicinski uređaji koristiti u toj državi, prihvatio sredstva iz Fondacije Bila Gejtsa, što su mediji ocenili kao problematično, jer je nezavisnost institucije najvažnija.
    Donacije Gejtsove fondacije stigle su i u Kinu, sa čijim vlastima sarađuje u oblasti zdravstva.

    Po oceni Kesića, ne samo da je teško odvojiti Gejtsa filantropa od njega kao biznismena, nego su oni povezani jer se filantropija koristi kada može da bude od interesa biznisu.
    On napominje da su upravo u ovoj zdravstvenoj krizi jedino dobro prošli najbogatiji koji su i zaradili.

    „Bezos, Gejts i ostali su zaradili mnogo na berzi, ali i zato što konkurenti propadaju, pogotovo srednji i manji i onda te velike firme imaju kontrolu na tržištu“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

    Isplativo ulaganje u zdravstvo

    Prošle godine, na zasedanju Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Gejts je izjavio da je ulaganje u zdravstvene organizacije u cilju povećanja pristupa vakcinama profitabilno. Tokom prošle dve decenije, njegova fondacija donirala je nešto više od 10 milijardi dolara, uglavnom u tri sektora: Savez za vakcine, Fond za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije i Inicijativu za iskorenjivanje bolesti.
    „Smatramo da je to bio dobitak 20:1, što je donelo 200 milijardi dolara tokom tih 20 godina“, rekao je Gejts. Nije, doduše, propustio da oceni kako je pomaganje deci da žive, da dobiju zdravu hranu, zarada koja prevazilazi bilo koji tipični finansijski momenat, ali je kao pravi biznismen i milijarder izveo računicu. Da je tih 10 milijardi dolara uložio u indeks S&P 500 na Njujorškoj berzi, one bi porasle na svega 17 milijardi dolara.

    Najbolje plaćen posao
    © CC0 / Pixabay
    Sam Gejts je izjavio da je ulaganje u zdravstvene organizacije u cilju većeg pristupa vakcinama profitabilno, a teoretičari zavere smatraju da je to što nam se dešava on i isprojektovao upravo radi zarade.
    Teoretičari zavere

    Zato teoretičari zavere i smatraju da je to što nam se sada dešava upravo isprojektovao Gejts. Oni koji ga brane, kažu da su mu teoretičari zavere stavili metu na čelo. Kesić smatra da je stavljajući se u poziciju glavnog autoriteta za svako pitanje, od državnog do onog koje se tiče pojedinca, on praktično sebi stavio metu.
    „I kada je bio u pravu i upozoravao da virus može da dovede svet do kolapsa, ljudi su to drugačije videli baš zato što je ulagao u te laboratorije, od Kine u Vuhanu odakle je i krenuo virus, do drugih važnih institucija poput SZO. U tome su videli zaveru, verujući da je sve zbog zarade i želje da obični čovek bude potčinjen novim pravilima“, kaže Kesić.
    Na pitanje kako komentariše kritike da se virus proširio tokom njegovog procesa istraživanja vakcine, za Kinesku medijsku grupu, početkom aprila, Gejts je lakonski odgovorio da je to ironija jer je donirao više od jedne milijarde dolara za istraživanje epidemije.

    Svet
    pixabay.com
    Gejts pripada globalističkoj političkoj eliti koja je međusobno povezana i smatra da i dalje treba da upravlja svetom. Da li kao filantrop ili biznismen manje je bitno.

    Tu ironiju mnogi ne vide, o čemu govore protesti organizovani protiv njega od Australije do Evrope. Krajem avgusta, na masovnom skupu u Nemačkoj demonstranti su ga nazvali „svetskim zdravstvenim diktatorom“ koga treba odbaciti.
    A da li jedan takav „svetski diktator“ uopšte može da bude slobodan strelac ili iza leđa ima tim za podršku?
    Kesić napominje da Gejts pripada globalističkoj političkoj eliti koja je međusobno povezana i smatra da i dalje treba da upravlja svetom onako kako su to radili u prethodne tri decenije.
    Kao biznismen, ili filantrop, manje je bitno.

    Tagovi:
    globalisti, sukob interesa, ZSO, fondacija, Bil Gejts
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga