23:10 15 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    141389
    Pratite nas

    U iščekivanju vakcine protiv korona virusa države širom sveta pripremaju se za masovnu vakcinaciju stanovništva. Tako će, na primer, u Nemačkoj, vakcinacija biti besplatna i dobrovoljna, a građani će dobijati pisma kada će doći na red za vakcinu. Ova zemlja planira otvaranje oko 60 centara za vakcinaciju. A kako će to biti organizovano u Srbiji?

    Sagovornici Sputnjika se slažu u oceni da odgovori na pitanja gde će, na koji način i kojom brzinom biti vakcinisani naši građani zavisi, pre svega, od toga koja ili koje će se vakcine protiv virusa koji je paralisao svet naći na našem tržištu. Kako kaže imunolog dr Radmilo Petrović, nisu sve vakcine iste i nemaju sve istu tehniku primene.

    Organizacija vakcinacije zavisi od vrste vakcine

    „Pitanje je da li će to biti vakcina već spremljena, u špricu, ili ne. Najidealnija je ta opcija jedne doze u jednom špricu, kao što se daje vakcina protiv gripa. Međutim, mnoge zemlje će verovatno zbog brzine, imajući u vidu situaciju u kojoj se svi nalazimo, isporučivati vakcinu u višedoznim pakovanjima. Dakle, ne u špricu već u bočicama sa po jednom, deset ili više doza“, objašnjava dr Petrović.

    On dodaje da ni brzina vakcinacije neće moći da se odvija na svim punktovima isto, a pitanje je i koji će način davanja vakcine proizvođač propisati.

    „Ne znamo tehniku davanja, odnosno da li će ta vakcina zahtevati da se daje u mišić ili subkutano, ili će to možda biti neka koja se daje preko kože. Brzina vakcinacije zavisi i od obučenosti kadrova koji treba da znaju kako se rukuje vakcinom, a potrebno je znati i način čuvanja vakcine – da li se ona čuva na -20 stepeni, na -80 ili na +2 do +8 stepeni Celzijusa. Od svega toga zavisi kako se treba organizovati, a sve to je u ovom trenutku nepoznato. Dakle, vakcinaciju je moguće organizovati samo kada se zna koja je vakcina u pitanju, odnosno način čuvanja i primene koji je proizvođač propisao“, kaže dr Petrović.

    U doba variole vere vakcina je bila na dohvat ruke

    Ovaj stav deli i virusolog dr Ana Gligić, šef laboratorije u Beogradu u vreme epidemije velikih boginja 1972. godine, koja na pitanje kakvu organizaciju masovne vakcinacije očekuje kaže da u doba variole vere nije bilo dileme koja će vakcina biti u opticaju.

    „Danas je vrlo važno da znamo koju će vakcinu Srbija kupiti, odnosno da li je reč o „Fajzerovoj“, ruskoj „Sputnjik Ve“ ili nekoj drugoj. U vreme variole vere situacija je bila „stani pani“ jer je bilo potrebno hitno vakcinisati što veći broj stanovnika. Mi smo tada bili federalna država, a antivariolična vakcina se proizvodila u Zagrebu. Kako Zagreb nije imao dovoljno vakcina imali smo i donacije. Preko televizije i radija bila je pokrenuta velika akcija kako bi građani pristupili vakcinaciji, a u kratkom vremenskom periodu vakcinisali smo čak 18 miliona ljudi u bivšoj Jugoslaviji, jer smo ih vakcinisali na klasičan način – skarifikacijom i pištoljem“, priča dr Gligić.

    Građani su, seća se doktorka, u redovima čekali na vakcinaciju.

    „Nije bilo vremena za pitanja koja bismo u drugim okolnostima postavili, poput onih od čega boluju ili da li su na nešto alergični, pa da se ti ljudi ne vakcinišu. Išlo je redom i ko god je stao u red – bio je vakcinisan, a posle su se proučavale postvakcinalne infekcije“, kaže dr Gligić.

    Upitan hladni lanac u domovima zdravlja

    Ona pretpostavlja da će vakcinacija protiv koronavirusa u Srbiji, za razliku od Nemačke koja otvara nove centre za vakcinaciju u praznim zgradama sajma, na terminalima aerodroma, u ledenoj dvorani i koncertnoj hali, biti organizovana kao i do sada – u domovima zdravlja.

    „Ali, pitanje je kako će to biti organizovano u domovima zdravlja ako se mora poštovati „hladni lanac“? Nema uslova da se to ispoštuje kod vakcine koja se skladišti i transportuje na izuzetno niskim temperaturama, poput „Fajzerove“ vakcine. Po onome što sam čula i čitala, ta vakcina mora biti distribuirana na -70 stepeni Celzijusa i Srbija bi morala da kupi i zamrzivače za njeno čuvanje“, napominje dr Gligić.

    Sa druge strane, dodaje naša sagovornica, ruska vakcina „Sputnjik Ve“ napravljena je i u lifiliozovanom, odnosno sušenom stanju.

    „Ona mora biti čuvana na +4 stepena, a to danas svako ima“, zaključuje dr Gligić.

    U ovom trenutku nije poznato kojim će se vakcinama vakcinisati građani Srbije. Ruska Federacija dostavila je na proveru 20 doza svoje vakcine „Sputnjik Ve“ Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (Alims). Dokumentaciju za registraciju svog cepiva u našoj zemlji Alimsu je predala i američko-nemačka kompanija „Fajzer/Biontek“, ali nije poznato da li su dostavili i uzorke vakcine.

    Tagovi:
    Srbija, vakcina, Sputnjik V, koronavirus
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga