21:30 18 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    8838
    Pratite nas

    Vanzemaljske ambicije i očekivanja milijardera Ilona Maska ponovo su izašle na videlo kada je u utorak izjavio da će svoju prvu letelicu za Mars tamo poslati 2022. godine i da će za do tri godine i sam posetiti Crvenu planetu. Šanse za to su, ipak, veoma male, jer privatni preduzetnici na tom polju još ne mogu da pariraju programima velikih nacija.

    Mask, koji je osnivač „Spejs iksa“, izjavio je, prilikom primanja „Aksel Špringer“ nagrade, da mu je prioritet da napravi tehnologiju koja će omogućiti međuplanetarni život i formiranje baze na Mesecu, a ubeđen je da će ljudi za četiri do šest godina putovati na Mars.

    Izvršni direktor kompanije Tesla Ilon Mask
    © REUTERS / AAP/Ben Macmahon
    Maskovi planovi - optimistični, ali neodrživi

    Mask na Marsu za tri godine?

    Naučni novinar i šef komunikacija Instituta za fiziku u Beogradu Slobodan Bubnjević predočio je za Sputnjik da je osvajanje Meseca deo pripremne faze za let na Mars i da plan NASA-e da do 2022. ljudi putuju na Zemljin satelit neće biti ostvaren, te da letovi s ljudskom posadom ka Mesecu mogu da se očekuju tek 2024. godine.

    Zbog toga on ocenjuje da su Maskovi planovi optimistični, ali i neodrživi, jer su očekivanja da bilo koji privatni preduzetnik to učini pre neke države ili saveza nacija – nerealna.

    „Njegova kompanija ’Spejs iks‘ jeste napravila čuda u poslednjih 10 godina i neke stvari koje su uradili zaista su podvizi u tehnološkom smislu, ali kampanja leta na Mesec je verovatno najzahtevnija tehnološka kampanja koju bilo ko može da izvede, tako da nije realno očekivati da Mask to može da uradi pre NASA-e. To je svakako već urađeno, ali, finansiranja u dužini tog projekta ne ukazuju na to da će oni to moći da izvedu ranije“, predočava Bubnjević.

    Život na Marsu
    © CC0
    Prvi letovi s ljudskom posadom ka Marsu planirani su za sredinu sledeće decenije

    On ukazuje na to da su prvi letovi s ljudskom posadom ka Marsu planirani za sredinu sledeće decenije i smatra da bi i privatne kompanije eventualno tada mogle da pokušaju da urade isto. Do tada, dodaje on, možemo da se nadamo realizaciji projekta „Artemis“, u okviru kojeg bi, po prvi put, na mesečevu površinu trebalo da kroči žena.

    „Najrealnija mogućnost koju bismo mogli da vidimo sredinom veka je saradnja između velikih nacija koje istražuju svemir, koje bi zajednički krenule u poduhvat kao što je Mars. Čak je nerazumno očekivati da jedna sila sama može da isfinansira takav projekat u tako dugom roku“, ocenjuje Bubnjević.

    Proizvodnja raketnog goriva – na Mesecu

    Prema Bubnjevićevim rečima, let ka Marsu biće najveći događaj u ovom delu veka, a izazovi koji postoje u realizaciji tog čina su ogromni.

    „Ono što ohrabruje  jesu poslednja otkrića vezana za prisustvo vode na površini Meseca, jer, kad ima vode na Mesecu, to dugoročno znači da bi bilo kakva baza mogla da bude snabdevena ne samo vodom, nego i potencijalnim postrojenjem za proizvodnju raketnog goriva. To je nešto što u potpunosti menja igru u vezi s istraživanjem Sunčevog sistema“, napominje Bubnjević.

    Maskova kompanija uskoro će testirati svemirsku letelicu „Staršip“, namenjenu za putovanja po Solarnom sistemu, koja će moći da prihvati 100 putnika.


    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Mesec, Mars, Spejs iks, Ilon Mask
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga