21:27 22 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    72102
    Pratite nas

    Srbiji se, s obzirom da se da se na dnevnom redu sastanaka Saveta EU i lidera EU, u narednim danima, neće naći zaključci ministara EU o proširenju na zemlje Zapadnog Balkana, otvara manevarski prostor da brine o svojim nacionalnim i državnim interesima bez obzira na usklađivanje politike sa EU. Pitanje je, samo, kako ćemo tu slobodu iskoristiti.

    To što pitanje priključenja zemalja regiona neće biti na dnevnom redu sastanaka najviših zvaničnika EU govori o tome da smo sve bliži „EU-goslaviji“, kako je novu ekonomsku zajednicu na Balkanu nedavno nazvao bivši britanski diplomata Timoti Les – što, prema rečima Slobodana Jankovića iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu znači da će region biti privezak EU.

    To znači da, kao i do sada, nećemo imati nikakva prava spram EU, ali puno obaveza, objašnjava on.

    Stop od EU, manevarski prostor za Srbiju

    Sa druge strane, ako Srbija već neće postati punopravna članica Unije, ne otvara li joj to manevarski prostor za zaštitu svojih nacionalnih i državnih interesa na način da ne mora da sledi politiku Brisela?

    Već odavno iz sedišta EU stižu pritužbe na srpsku bliskost sa Rusijom i Kinom i njen odnos prema projektima poput „Turskog toka“ ili „Novog Puta svile“. Sada, kada evropski lideri sve jače naglašavaju da je ono što nazivaju „evropskom perspektivom“ postaje neizvesno u tolikoj meri da se slobodno može reći da od toga nema ništa, koliko je Srbija u obavezi da sledi evropsku spoljnu politiku, pogotovo u onim oblastima u kojima se njeni i evropski interesi ne poklapaju?

    Manevarski prostor za zaštitu nacionalnih i državnih interesa imamo u zavisnosti od toga kakvu diplomatiju gradimo, koliki stepen suvereniteta imamo i imamo li političke volje donosilaca političkih odluka u Srbiji da se štitimo, kaže Janković.

    „Mi smo se, na osnovu niza ugovora koje imamo sa EU, obavezali na usaglašavanje u mnogim oblastima, između ostalog i u spoljnoj politici. Oni nama neće ponuditi nikakvu slobodu – ponudiće nam da imamo puno obaveza, a gotovo nikakva prava. Na nama je da to prihvatimo ili da odbijemo“, naglašava Janković.

    Da je EU postala neravnopravna unija naš sagovornik ilustruje izjavom francuskog predsednika Emanuela Makrona da se neće obazirati na ljudska prava kada su u pitanju ekonomski i bezbednosni interesi Francuske. Istovremeno, iz Brisela se poručuje da Mađarska i Poljska ne poštuju ljudska prava u dovoljnoj meri. Šta reći kada su u pitanju Srbija ili Albanija, pita se Janković.

    „Konkretna situacija je šansa za Srbiju. Politička elita sada ima nešto konkretno u rukama i može da kaže da nas EU ne želi. Mada EU nikada neće decidno reći da ne želi da se priključimo Uniji. Eventualno će tako nešto biti zapisano u nekom dokumentu, ukoliko se balkanske zemlje saglase da formiraju „EU-goslaviju“. Do tada, niko neće zvanično reći da Srbiju ne žele unutar Unije“, kaže Janković.

    EU ne može da natera Srbiju ni na šta

    EU ne može da natera Srbiju ni na šta, pa ni po pitanju Kosova i Metohije. Sve je, prema Jankovićevim rečima, pitanje političke volje – hoćemo li da se borimo ili nećemo.

    „Ne mogu da nas nateraju, ali i mi moramo da budemo aktivni. To nije odnos u kome mi čekamo šta će drugi da urade. Moramo samo da gradimo svoju politiku. Srbija se do sada nije u potpunosti uskladila sa spoljnom politikom EU, što se tiče odnosa sa Rusijom i Kinom, ali to nisu uradile ni neke članice EU. Sigurno imamo slobodu delovanja, samo je pitanje da li ćemo je i na koji način iskoristiti“, zaključuje Janković.

    Tagovi:
    interesi, Srbija, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga