16:20 13 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    43314
    Pratite nas

    Jasno da je u toku sveobuhvatna, negativna politička ofanziva na Rusiju, na vojnom, ekonomskom i diplomatskom planu, i verovatno je i to bio razlog što je Srbija našla za shodno, čak neophodno da se, na neki način, kritički izjasni o toj jurišničkoj politici i da glasa protiv antiruske rezolucije u UN koju je podržao Zapad.

    Ovako nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije i bivši ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama Vladislav Jovanović gleda na odluku Srbije da na Generalnoj skupštini  UN glasa protiv rezolucije koju je predložila Ukrajina na temu „problema militarizacije" Krima, kao i voda Azovskog i Crnog mora.

    Srbija protiv antiruske rezolucije

    Iskusni diplomata podseća da je naša zemlja do sada, bar na javnim mestima, bila neutralna kada je u pitanju Krim, kako Ukrajina ne bi došla u iskušenje da požuri sa priznavanjem takozvane nezavisnosti Kosova.

    „Verovatno da je procena sada bila da se mora, na neki način, principijelnije postaviti prema toj harangi koju zapadne zemlje i institucije užurbano vode protiv Rusije. Naime, gde god mogu oni podižu prepreke Rusiji, uvode sankcije i izjašnjavaju se negativno o njoj. Koristi se sve, uključujući i Krim, a tu je i „Severni tok“, zatim Afrika, a da ne govorimo o Venecueli. Dakle, gde god se sa Rusijom razilaze, oni nastoje da je prikažu kao stranu koja se negativno postavlja u međunarodnim odnosima“, napominje Jovanović.

    Rusija uvek bila uz Srbiju u UN

    I Rusija je, dodaje, Srbiju podržavala u Ujedinjenim nacijama, čak i onda kada mi sami sebe nismo dovoljno podržavali.

    „Rusija nam je bila i ostala apsolutno odana i nama je to veoma značajno. Zapad bi hteo da to minimizira i da mi, na neki način, njemu olakšamo njegovu politiku protiv nas kada je u pitanju Kosovo i Metohija i zbog toga izazivaju kontrareakcije. A uz nas jeste Rusija, pa i Kina sa svojim uzdržanim stavom koji je verujem takav samo zato što postoji Rusija koja će staviti veto. Ali, mislim da bi u slučaju potrebe Kina otišla i korak dalje u tom pravcu“, ukazuje Jovanović.

    Srbiji predstoje, kaže sagovornik Sputnjika, brojne neizvesnosti, a negativne naznake upućuju na opreznost da se sačuvaju svi oslonci našoj politici.

    „Još ne znamo kako će se novi američki predsednik postaviti prema Balkanu i pitanju Kosova i Metohije, koje je za nas od prvorazrednog značaja, pa nam nije nevažno da ne samo zadržimo, već i ojačamo naše partnerske i prijateljske odnose sa tako značajnom zemljom kao što je Rusija“, primećuje nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije.

    Kako će reagovati Zapad

    Na pitanje kakve reakcije Zapada očekuje zbog podrške koju je naša zemlja pružila Rusiji u UN, Vladislav Jovanović kaže će to biti iskorišćeno ne samo od strane Amerike i NATO, već i od strane Evropske unije.

    „Oni i inače nama stalno pokušavaju da zatvore prostore za saradnju koju imamo sa Rusijom i Kinom. Tako da će ovo sada još više da koriste u svemu, uključujući pitanje približavanja naše zemlje članstvu u EU. Pored dosadašnjih, standardnih primedaba koje iznose u sferi spoljne politike, sigurno je da će poseban akcenat da stave i na ovo i možda će čitavu njihovu kritiku naše politike prema Rusiji da centriraju upravo na ovom činu našeg glasanja u korist Rusije“, kaže bivši šef jugoslovenske diplomatije.

    Govoreći o eventualnoj reakciji Ukrajine na to što se Srbija usprotivila njihovoj rezoluciji u UN, Jovanović kaže da je ovakav potez Beograda nosio i dozu rizika, naročito u pogledu postavljanja Ukrajine prema Kosovu i Metohiji.

    „Ne verujem da će Ukrajina ići tako daleko da odmah uzvrati nekom merom poput priznavanja takozvane države Kosovo. Takvim potezom se izlaže novim rizicima, a ona nije zemlja tako „slobodnih ruku“ da bi mogla da uzvraća na sličan način. Verovatno je da će se ovo završiti samo njenim negodovanjem ili nekom manjom demonstracijom nezadovoljstva, možda privremenim povlačenjem ambasadora ili nešto slično“, zaključuje Vladislav Jovanović.

    U rezoluciji koja je 7. decembra usvojena u Ujedinjenim nacijama govori se o „ozbiljnoj zabrinutosti zbog progresivne militarizacije Krima od strane Rusije kao okupatorske sile“, kao i „o kontinuiranoj destabilizaciji situacije na Krimu zbog isporuke ruskih modernih sistema naoružanja na poluostrvo, uključujući avione i rakete sposobne da nose nuklearno oružje, naoružanje i municiju i slanje vojnog osoblja na teritoriju Ukrajine”.

    Za podršku ovom dokumentu glasale su 63 zemlje, 17 država je bilo protiv, dok su 62 bile uzdržane. Rezoluciju su, između ostalih, podržale SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska, dok su protiv rezolucije, pored Srbije i Rusije, bile i Belorusija, Jermenija, Kina, Kirgistan, Iran, Severna Koreja i Venecuela.

    Rezoluciju su podržale sve zemlje koje se graniče sa Srbijom, izuzev Bosne i Hercegovine koja je bila uzdržana. Tekst rezolucije nije obavezujući, a kako je rekao prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski, ovakve inicijative Ukrajine su beskorisne jer ni na koji način neće uticati na odluku stanovnika Krima.

    Podsetimo, Krim se ujedinio s Rusijom posle referenduma koji je održan u martu 2014. godine nakon državnog udara u Ukrajini, na kom se većina stanovnika Republike Krim i Sevastopolja izjasnila za ulazak u sastav Rusije.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Ukrajina, rezolucija, Srbija, UN, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga