22:39 17 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31062
    Pratite nas

    Potpuno je logičan i očekivan potez Trampa koji  želi da osigura vakcinaciju svog stanovništva američkom vakcinom protiv kovida 19, pre svih drugih. Koliko god on najavljivao da će odmah krenuti i izvoz američke vakcine, to će svakako značiti da na nju skoro nećemo moći da računamo, smatra imunolog Radmilo Petrović.

    Najave da ćemo brzo doći do vakcine protiv kovida 19 raspršila je vest da je američki predsednik Donald Tramp potpisao izvršnu naredbu kojom se obezbeđuje da vakcinu protiv korone prvo dobiju svi Amerikanci. Tek posle toga, moguća je njena distribucija drugim državama.

    Tramp potpisao, nećemo brzo do vakcine

    On je doduše dodao da će se sa izvozom vakcina praktično odmah krenuti jer, kako je naveo, stiže više miliona doza. Šta je to odmah nije precizirao, ali na odgovor iz Srbije nismo dugo čekali.
    Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da će do kraja ili početkom iduće godine u Srbiju stići manja količina vakcina, da će „prave vakcinacije“ biti najranije od aprila, ali da nam borba predstoji do leta i da će dovoljno vakcine biti na jesen.

    Predsednik SAD Donald Tramp potpisuje u Beloj kući naredbu za pooštravanje sankcije Iranu
    © AP Photo / Alex Brandon
    Tramp je potpisao izvršnu naredbu koja znači odlaganje isporuke američke vakcine širom sveta.

    Petrović za Sputnjik kaže da potez Trampa ne treba da čudi.

    Logično je to što je Tramp odlučio da se američka vakcina prvo mora dati Amerikancima pa tek posle  drugim zemljama. Koja zemlja će da proizvede nešto što niko nema na svetu, pa da daje drugima, a da svoje stanovništvo ostavi bez toga. On je to uradio kako treba i kako se očekuje“,  ističe naš poznati imnulog.

    Petrović, koji je radni vek proveo u Institutu "Torlak" i bio u timu koji je pravio vakcine podsetio je kako je to bilo nekada, u našem slučaju, kada je Srbija proizvodila vakcine.

    „Kada su bile te velike epidemije, imali smo svoju vakcinu. Torlak je 1960. godine bio treći na svetu koji je proizveo vakcinu protiv dečje paralize. Živu, oralnu  polio vakcinu koju je otkrio američki doktor poljskog porekla Albert Sejbin. Nama je Sejbin dao licencu, poklonio je i mi smo proizvodili vakcinu najpre za celu Jugoslaviju“, ističe naš sagovornik.

    I mi smo pravili i izvozili vakcinu

    Tada je, kaže, bila velika kampanja vakcinacije dece do 18 godina starosti kojom je presečena epidemija poliomijelita koja je odnela više hiljada dečjih života i paralizovala decu.

    Mi smo kasnije tu vakcinu izvozili u trećinu sveta u ogromnim količinama kada je ona bila stabilizovana. Kada smo počeli, u oktobru, novembru 1960. vakcinu smo držali u termos bocama sa suvim ledom,  jer je bila osetljiva na visoke temperature. Posle nekoliko godina vakcina je stabilioziovana i mogla je da se drži na sobnoj temperaturi više dana“, napominje Petrović.

    On ističe da je i Jugoslavija tada prvo vodila računa o svojim potrebama i o svom stanovništvu.
    Upravo tako treba čitati i izjavu Lončara da ćemo na masovniju vakcinaciju moći da računamo tek na leto, jer će svi proizvoćači vakcina protiv kovida prvo da podmire potrebe svojih država. Potom se cepiva prvo distribuiraju onim zemljama koje su učestvovale u trećoj i četvrtoj fazi, odnosno poslednjim fazama ispitivanja vakcine i na taj način bili zaslužni što je vakcina registrovana.

    Vakcine za virus korona
    © REUTERS / DADO RUVIC
    Iako je Trampova administracija za projekte razvoja vakcina u pet kompanija uložila najmanje 9,4 milijarde dolara, do široke primene vakcine ni u SAD neće doći do proleća.

    Ni u SAD  neće biti široke primene do proleća

    Američki stručnjaci su početkom decembra ocenili da vakcina neće ni u SAD biti široko dostupna do proleća, mada je Trampova administracija za projekte razvoja vakcina u pet kompanija uložila najmanje 9,4 milijarde dolara, kako je to još u avgustu  objavio Frans pres.
    Američka Uprava za hranu i lekove treba uskoro da razmotri odobrenje za upotrebu dve vakcine, Fajzera i Moderne, ali kako se procenjuje, do kraja 2020. neće biti dostupno više od 20 miliona doza svake od tih vakcina, a za svaku vakcinu su potrebne dve doze.
    Zato Petrović smatra da bi odluka Trampa mogla da znači da imamo prostora za nabavku neke druge vakcine umesto američke i američko-nemačke, odnosno Biontek-Fajzerove.

    Rusi nam ponudili i licencu

    Sagovornik Sputnjika podseća da su nam Rusi ponudili licencu za vakcinu Sputnjik V koju bismo sami proizvodili.
    „Rusi su doneli 20 doza te vakcine koja će se proveriti. Ja se nadam da će ta provera biti pozitivna. Naša Agencija za lekove i medicinska sredstva ozbiljna je firma koja će to savesno da odradi  i nadam se da će biti pozitivan rezultat tog testiranja“, kaže Petrović.
    On smatra da će tako biti i sa američko-nemačkom vakcinom, ali i napominje da u svemu nije nebitno pitanje koja je vakcina pogodnija za upotrebu.

    Vakcina protiv virusa korona Sputnjik Ve u odeljenju za vakcinaciju poliklinike u Moskvi
    © Sputnik / Ilья Pitalev
    Trampova naredba otvara prostor za nabavku ruske vakcine Sputnjik V koja se u Srbiji već ispituje i za koju nam je Moskva ponudila licencu kako bismo mogli sami da je proizvodimo.

    Iskusni virusolog napominje da je najpogodnija ona koja se može čuvati na temperetauri od +2 do +8 stepeni Celzijusa. To je hladni lanac koji se korisiti kod vakcina i sa vakcinacijom u tom režimu naši zdravstveni radnici imaju iskustvo, napominje naš sagovornik.
    Važno i koja je pogodnija za upotrebu
     Veći je problem obezbediti uslove za čuvanje Fajzerove vakcine na -70 stepeni, njen transport, skladištenje i primenu odmrzavanjem svake pojedinačne ampule na šta, kako kaže,  u našem sistemu nismo navikli pa bi moglo da dođe i do greške.
    Na pitanje da li to znači da to ostavlja veću mogućnost za nabavku ruske vakcine, Petrović nema dilemu:
    „Mislim da bi tako trebalo, jer ta ruska vakcina je stabilizovana na temperaturi od +4 stepena, plus-minus dva, što je ruska definicija za hladni lanac. Znači, na temperaturi od +2 do +6 stepeni se po ruskim pravilima čuvaju vakcine i to bi bilo mnogo povoljnije za primenu pogotovo u nerazvijenim i udaljenim područjima od Beograda, gde će biti uskladištena cela količina vakcina za jedan vremenski period i to verovatno na Torlaku, kao što se i do sada radilo sa svim vakcinama koje se uvoze“, objašnjava Petrović za Sputnjik.

    Tagovi:
    Zlatibor Lončar, vakcinacija, uredba, Donald Tramp
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga