22:23 21 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    413153
    Pratite nas

    Rampa iz EU za Zapadni Balkan i dolazak administracije Džoa Bajdena u Belu kuću nagoveštavaju nove pritiske na Srbiju i sužavaju njen manevarski prostor. Trpećemo udarce sa svih strana jer će svi misliti da to mogu. Na nama je da pokažemo da ne mogu.

    Iako nisu iznenađenje, vesti da pitanje proširenja na Zapadni Balkan nije ni na dnevnom redu sastanka lidera EU, a da na saslušanju spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma SAD daju otvoreno antisrpske preporuke za politiku buduće američke administracije ne obećavaju ništa dobro za Srbiju, slažu se eksperti dr Marina Kostić i dr Aleksandar Gajić.

    Ipak, bez obzira ko bude na vlasti u SAD, kaže Gajić za Sputnjik, Amerika ostaje podeljeno društvo. To jednog od ključnih igrača na Balkanu može da uvuče u probleme pa neće biti u stanju da se punim kapacitetom bavi ovim regionom – imaće preča posla.

    „Postoje i vrednosni problemi: EU recimo insistira da BiH bude funkcionalna država a sama je sve nefunkcionalnija. SAD insistiraju na demokratiji i ljudskim pravima a njihovi izbori su se pretvorili u farsu na nivou banana republike. Otuda je u opadanju njihova meka, ali i tvrda moć“, konstatuje Gajić, napominjući da su i EU i SAD duboko podeljena društva koja ulaze u novu spiralu sopstvene krize, a tu Srbija može da nađe i neki dodatni manevarski prostor.

    Šta je cilj rampe iz EU

    Opisujući situaciju u EU, dr Gajić sa Instituta za evropske studije podseća da je već osam-devet godina prisutan zamor od proširenja koji u praksi izgleda tako da Unija deklarativno ne odustaje od proširenja na Zapadni Balkan a u praksi se ne bavi time pa nije jasno hoće li proces trajati pet, deset, dvadeset godina ili te zemlje nikad neće biti pridružene.

    Brisel, objašnjava Marina Kostić, stalno prebacuje lopticu na zemlje regiona i kaže da nisu pripremljene, što se odnosi na vladavinu prava i rešavanje bilateralnih pitanja.

    Na pitanje da li bi nam EU progledala kroz prste kad bismo priznali nezavisnost Kosova, Marina Kostić odgovara odrično:

    „Niko ne treba da ima zabludu oko toga. EU su sačinjene od država članica, a nas nije blokirala EU nego konkretne države članice. I da ne postoji EU to bi bila bilateralna pitanja, pojavljivala bi se i pitanja demokratskog kapaciteta, pa i odnosa sa Rusijom i Kinom. Što pre postanemo svesni da nam je neminovnost da neka pitanja rešavamo, to ćemo pre popraviti situaciju“, naglašava ona.

    U međuvremenu, EU i pored rampe za širenje na region, gradi agendu povezivanja Zapadnog Balkana kroz različite modalitete – infrastrukturni, energetski, mini šengen...

    „EU i Nemačka imaju plan da jačaju regionalne inicijative i regionalne integracije ukoliko u skorijem periodu Zapadni Balkan ne uđe u EU. U tom smislu se podudaraju s planovima SAD. Otuda i u Vašingtonskom sporazumu poziv Kosovu da se priključi mini šengenu. SAD će to gurati. Oni zamišljaju ukrupnjivanje regiona, povezivanje i transevropske mreže, njima je bitno da povežu ceo Balkan ali perspektiva članstva će se prolongirati“, veruje sagovornica Sputnjika.

    EUgoslavija problematična ideja

    Gajić kao jednu od ideja povezivanja navodi predlog za formiranje EUgoslavije, koji je izneo profesor Kembridža i bivši britanski diplomata Timoti Les.

    „To je priča koja pokušava da u realnim okvirima poveže neintegrisani regon, da on od „predvorja predvorja EU" postane zaista predvorje i da geopolitički učvrsti njegovo usmerenje na evroatlantski svet. U smislu daljeg približavanja Evropskoj uniji, taj ceo prostor treba da služi za infrastrukturne i energetske koridore, da postane otvoreno tržište tih zemalja a da one ne predstavljaju dodatni teret za EU“, ukazuje ekspert.

    Kako dodaje, možemo očekivati da u perspektivi zapadne sile, pre svega SAD ceo prostor geopolitički pokriju i pokušaju da ga uguraju u NATO, da on stoji u predvorju EU i da u jednom trenutku taj integrisani prostor u paketu uđe u EU kada nastanu neke nove okolnosti.

    „Za nas to može da bude problematično jer nam se nudi pozicija kvazicentra ali to bi ličilo na Jugoslaviju gde bismo mi bili kao neka centrala a u stvari bi sve ostale zemlje imale više koristi u političkom smislu, a mi u trgovinskom, ali bi u tim procesima trebalo da žrtvujemo do kraja suverenitet nad KiM i da napravimo otklon od ostalih nama prijateljskih sila kao što su Rusija i Kina. Mi bismo tu izgubili savezništva, izgubili bismo politički i deo suvereniteta a eventualno bismo dobili nešto na trgovinskom planu što nije dobra računica“, uveren je Gajić.

    Na pitanje da li je EU u šizofrenoj situaciji jer s jedne strane se žali na uticaj Rusije i Kine u regionu, a s druge, blokadom širenja na Zapadni Balkan, gura region upravo u zagrljaj Rusije i Kine, Gajić kaže da je pre reč o posledici političke nemoću EU.

    „Amerika se svojski trudi da se EU pokaže nesposobnom pa da Amerikancima prepusti da srede stvari u dvorištu Evrope ne samo na prostoru Balkana nego i cele Evrope. Tu je ključ rebusa i podvajanja EU na one koji bi bespogovorno da slede Amerikance i prepuštaju im inicijativu i one koji bi želeli da nađu neka druga rešenja“, kaže Marina Kostić.

    Osovina SAD-Nemačka-Britanija na antiruskom fonu

    U osvrtu na saslušanje u spoljnopolitičkom odboru Predstavničkog doma, koje je organizovao odlazeći kongresmen Eliot Engel, poznat kao albanski lobista, Gajić kaže da ukoliko buduća administracija bude sledila kurs koji je tamo predložen, može se očekivati obnova pritisaka na Srbiju.

    „To je bio svojevrsni bal vampira gde je kongresmen Engel iskoristio zadnji čas pred odlazak da pravda svoju lobističku poziciju i pozvao najveće jastrebove i lobiste Albanaca. Oni su istupili sa dobro poznatim stavovima a suština priče je bila da se odstrani uticaj drugih sila na prostoru Zapadnog Balkana“, primećuje ekspert.

    Za još jedan predlog koji se čuo u diskusiji, onaj o ponovnom jačanju osovine SAD-Nemačka-Britanija, Gajić kaže da se radi o geopolitičkoj zagonetki zato što Nemačka i EU pokušavaju da izgrade poziciju drukčiju od SAD i Britanije.

    „Ali oni računaju da ovde na Balkanu imaju zajednički interes da se stvari pacifikuju na štetu Srbije. Takođe pokušavaju da na Balkanu na antiruskom fonu nađu zajednički prostor delovanja. Nama svakako nije neka velika uteha ako se oni nagode na štetu srpskih interesa“, konstatuje Gajić.

    Tagovi:
    EU, Džo Bajden, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga