12:33 25 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 2330
    Pratite nas

    To što se manastir Visoki Dečani našao na listi 12 najugroženijih objekata kulturnog nasleđa za 2021. godinu, jako je važno, pre svega zato što se o manastiru govori kao o srpskoj kulturnoj baštini na Kosovu, u vremenu kada se na svakom koraku promoviše nenaučna, zlonamerna ideja da su srpske svetinje zapravo albanske.

    Ovako iguman Dečana Sava Janjić za Sputnjik komentariše vest da je organizacija civilnog društva „Evropa Nostra“ stavila Visoke Dečane na listu kao srpsku baštinu, dok se albanskim svojatanjem naših svetinja otvoreno poziva na završetak etničkog čišćenja koje kosovske vlasti, u međunarodnom prisustvu, sprovode više od dvadeset godina.

    Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani
    © Sputnik / Dejan Simić
    Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani

    Sava Janjić ne krije radost što se, kako kaže, aktuelizuje pitanje Srpske duhovne i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji baš na ovaj način.

    ""Evropa nostra" je ugledna organizacija, a manastir Dečani je još od 1996. godine ne samo Unesko spomenik svetske kulturne baštine već i spomenik svetske baštine - u opasnosti. U širem obrazloženju se govori o tome zašto je ugrožen, to je jako važno, a posebno u situaciji kada kosovske vlasti pet godina odbijaju da izvrše odluku Ustavnog suda Kosova i priznaju manastirsku zemlju, kada se na svakom koraku promoviše nenaučna i zlonamerna ideja da su srpske svetinje albanske. To je otvoreni poziv na progon srpskog naroda i završetak procesa etničkog čišćenja koje kosovske vlasti u međunarodnom prisustvu sprovode 21 godinu", ističe iguman Sava Janjić.

    Prava istina o Dečanima

    U srpskom ogranku organizacije „Evropa Nostra“ kažu da će lista biti prosleđena svim relevantnim institucijama i organizacijama u Evropi. Generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija, Katarina Živanović, za Sputnjik kaže da se na tome priča ne završava, jer počinje lobiranje na svim mestima.

    Četiri puta napadan oružano, manastir Viskoki Dečani je najčešće napadan objekat, ne samo Srpske Pravoslavne Crkve, već hrišćanski, na teritoriji Evrope od Drugog svetskog rata.
    © Sputnik / Branko Maksimović
    Četiri puta napadan oružano, manastir Viskoki Dečani je najčešće napadan objekat, ne samo Srpske Pravoslavne Crkve, već hrišćanski,na teritoriji Evrope od Drugog svetskog rata.

    "Želeli smo da ponovo skrenemo pažnju na manastir, da podsetimo donosioce odluka u čitavoj Evropi da se u razgovorima između Beograda i Prištine ponovo pojavi kuturno nasleđe. Čini nam se da je ono apsolutno skrajnuto u ovom razgovorima. Želimo da vidimo koji su mehanizmi, načini da se ovo vredno nasleđe zaista zaštiti. Ova informacija ide i diplomatskom koru, svim članovima Evropske komisije, Savetu Evrope, povećava se vidljivost samog problema i svest o tome, a on je prilično veliki, s obzirom da su Visoki Dečani već zaštićeni, već su na najznačajnijoj listi svetske baštine, u opasnosti", kaže Živanvićeva.

    Ona dodaje da će vest o stavljanju Dečana na listu 12 najugroženijih animirati i domaće institucije, one koje su u prilici da donose odluke, jer, kako kaže, nije joj jasno zašto ovaj problem stoji po strani, da li je reč o nečijem interesu ili jednostavno nema kapaciteta za njegovor rešavanje.

    "Mi iz civilnog društva često upiremo prstom u institucije, ali kako godine prolaze, apsolutno smo svesni njihovog zaista ograničenog kapaciteta. Pogledajte koliko se godina obnavlja Hilandar, samo nekoliko konzervatora je zaposleno, imate samo tri istoričara umetnosti u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji pokriva čitavu teritoriju Srbije i sva srpska kulturna dobra van granica. To je nemoguće postići", kaže Živanovićeva.

    Kalemegdanska tvrđava
    © CC0 / Pixabay
    Organizacija je usporila proces izgradnje gondole na Kalemegdanu, nadaju se da neće ni biti izgrađena.

    Ugrožen i Kalemegdan

    Prošle godine na listi se našla Beogradska tvrđava, ova organizacija smatra da će biti ozbiljno ugrožena ukoliko se na njoj izgradi gondola. Eksperti iz različitih oblasti bili su u misiji u Beogradu i dali obiman izveštaj koji je obuhvatio procenu trenutne ugroženosti Kalemegdanske tvrđave tim projektom, ali i na koji način bi se to kulturno dobro moglo dalje razvijati.

    Pre nekoliko godina na istoj listi bila je i subotička sinagoga, koja je danas revitalizovana, ponovo otvorena i predstavljena u najlepšem svetlu.

    "U slučaju da Dečani uđu na konačnu listu od sedam najugroženijih, a velike su šanse, jer je prvi na listi, ponovo će doći misija relevantnih stručnjaka i obići manastir. Koliko će to pomoći? Sinagogi je sigurno pomoglo, da se obezbedi novac i da se to pitanje trajno reši, usporen je i proces izgradnje Beogradske gondole, a mi se iskreno nadamo da se ona neće ni graditi", ističe naša sagovornica.

    Detalj iz crkve Vaznesenja Hristovog u manastiru zadužbini Svetog Stefana Dečanskog, čija je gradnja završena 1335. godine.
    © Sputnik / Senka Miloš
    Detalj iz crkve Vaznesenja Hristovog u manastiru zadužbini Svetog Stefana Dečanskog, čija je gradnja završena 1335. godine.

    Moćnici imaju svoj cilj

    Otac Sava Janjić primećuje da je odluka o ulasku Visokih Dečana na ovu važnu listu objavljena upravo na Međunarodni dan ljudskih prava, koja se u srcu Evrope ugrožavaju, uprkos međunarodnom civilnom i vojnom prisustvu i ogromnim sumama novca koje se šalju na Kosovo, sa jadnim rezultatima.

    "Istovremeno, kriminalni klanovi skupljaju neizmerno bogatstvo i još hoće da se besramno proglase šampionima slobode i ljudskih prava. Za neke moćnike u svetu izgleda jedino preostaje da Srbija prizna sve ovo što se dešava poslednjih 21 godinu kao opravdano i prihvatljivo. Da povuče svoje stanovništvo ili ga prepusti tihom nestajanju, da se odrekne svojih najvećih svetinja i obuče u odeću srama, te postane primer istorijske i političke gluposti i izdaje", kaže iguman Visokih Dečana.

    Manastir Visoki Dečani
    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Manastir Visoki Dečani

    On dodaje da nikakav "dogovor" o rešavanju problema na Kosovu neće biti moguć u situaciji preovlađujućeg odsustva ljudskih prava i usled besomučnih napora da se od Kosova i Metohije napravi etnički albanska teritorija, bez Srba i bez njihovog hrišćanskog nasleđa, koje je važno za ceo svet.

    U obrazloženju odluke organizacija navodi da je manastir Dečani sa svojim kulturnim i prirodnim nasleđem i monaškom zajednicom talac nerešenog statusa Kosova. Navedeni su svi problemi sa kojima se suočava svetinja iz 14. veka, između stalog, opasnost od eksproprijacije zemljišta koje pripada manastiru i opasan plan da pored kapija manastira prođe glavni međunarodni autoput.

    Tagovi:
    Sava Janjić, Evropa, lobiranje, Albanci, Srbi, svetska kulturna baština, UNESKO, ugrožavanje, Visoki Dečani
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga